Zvaničnici potvrdili zajednički predlog za finansiranje Ministarstva za unutrašnju bezbednost; očekuje se nastavak postupka u Kongresu

Republikanski lideri u američkom Kongresu i bivši predsednik Donald Tramp izneli su 1. aprila 2026. godine plan za okončanje delimične blokade rada Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) i obnovu njegovog finansiranja. Predlog je predstavljen u Vašingtonu i podrazumeva usvajanje novog zakona u Senatu, kao i proces budžetskog usklađivanja kako bi sredstva bila odobrena bez učešća demokratskih glasova u Senatu.

Prethodni pokušaji Senata da reši pitanje finansiranja DHS naišli su na protivljenje u Predstavničkom domu, ali su najnovije izjave republikanskih lidera ukazale na promenu stava. Na društvenim mrežama, Donald Tramp je pozvao Kongres da odmah obezbedi sredstva za Agenciju za imigraciju i carinsku kontrolu (ICE) i Graničnu patrolu, koristeći proceduralni mehanizam koji omogućava republikancima da predlog usvoje bez podrške demokrata. Tramp je naveo da očekuje da zakon bude prosleđen do 1. juna.

“Radićemo brzo i fokusirano kako bismo obnovili sredstva za naše granične i ICE agente, a protivnička strana neće biti u mogućnosti da to spreči”, izjavio je Tramp.

Prema planu, većina budžetskih sredstava za DHS bila bi obezbeđena do oktobra kroz standardni zakon o izdvajanjima, dok bi finansiranje ICE i Granične patrole bilo rešeno kroz proces budžetske usklađenosti. Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson i lider republikanske većine u Senatu Džon Tun najavili su da će raditi na sprovođenju ovog plana u narednim danima.

Tokom prethodne nedelje, republikansko rukovodstvo u Predstavničkom domu kritikovalo je predlog Senata koji je izdvajao sredstva za pojedine delove DHS, ali su poslednji događaji ukazali na promenu pristupa. Zvanični predstavnici nisu precizirali sve detalje predloženog rešenja, ali je najavljeno da će narednih dana Kongres razmatrati konkretne zakonske predloge.

Blokada rada Ministarstva za unutrašnju bezbednost traje više od četrdeset dana, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućih posledica na bezbednosne i imigracione procese u Sjedinjenim Američkim Državama. Očekuje se da će narednih dana biti poznat dalji tok pregovora i potencijalno glasanje u oba doma Kongresa.

Bivši predsednik SAD izjavio da razmatra izlazak iz NATO; američki zakon iz 2023. zahteva odobrenje Kongresa za takav potez

Donald Trump, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, najavio je mogućnost povlačenja SAD iz Severnoatlantskog saveza (NATO). Izjava je usledila nakon što je godinama javno iznosio stavove o potrebi da članice NATO više izdvajaju sredstva za sopstvenu odbranu. Trump je tokom aktuelnog sukoba sa Iranom kritikovao saveznike iz NATO zbog, kako je naveo, nedostatka podrške SAD-u.

Međutim, američki Kongres je 2023. godine usvojio zakon kojim se predsedniku ograničava mogućnost jednostranog povlačenja iz NATO bez prethodnog odobrenja zakonodavne vlasti. Prema tom zakonu, predsednik ne može samostalno odlučiti o izlasku iz saveza, a inicijativa je delimično predvođena tadašnjim senatorom, a sadašnjim državnim sekretarom, Markom Rubiom.

NATO, osnovan 1949. godine, predstavlja vojni savez formiran radi kolektivne odbrane SAD, Kanade i evropskih država. Organizacija je od početnih 12 članica proširena na 32, a poslednje članice su postale Finska 2023. i Švedska 2024. godine. Osnovna misija NATO je garantovanje bezbednosti i slobode članica kroz politička i vojna sredstva, a ključni deo saveza je član 5, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Donald Trump je još tokom svog prvog predsedničkog mandata i kasnije u predizbornoj kampanji za drugi mandat 2024. godine, isticao nezadovoljstvo doprinosom drugih država članica saveza, posebno u pogledu izdvajanja za odbranu. Tokom aktuelnih tenzija sa Iranom, Trump je više puta uputio kritike na račun evropskih saveznika zbog, po njegovim rečima, nedovoljne podrške američkim stavovima u aktuelnom sukobu.

Zakon koji je Kongres usvojio 2023. godine jasno navodi da predsednik SAD ne može samostalno povući zemlju iz članstva u NATO bez saglasnosti Kongresa. Bez obzira na postojanje ovog zakona, Trump je javno izjavio da razmatra mogućnost povlačenja SAD iz saveza, što je izazvalo reakcije u američkoj javnosti i među međunarodnim partnerima.

NATO i dalje ima ključnu ulogu u transatlantskoj bezbednosti, a aktuelna dešavanja vezana za odnose SAD i saveznika ostaju u fokusu međunarodne zajednice. Ova tema se dodatno aktualizovala usled aktuelnih dešavanja na Bliskom istoku i promena u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.

Američka svemirska agencija najavila polazak četvoročlane posade, misija planirana da traje deset dana

Američka svemirska agencija NASA večeras, 1. aprila, lansira raketni sistem Space Launch System u okviru misije Artemis 2, kojom će četvoročlana posada obići Mesec. Ovo je prvi put od misije Apolo 17 iz 1972. godine da se sprovodi ovakav let, potvrđeno je u zvaničnoj izjavi.

Detalji misije Artemis 2 podrazumevaju desetodnevno putovanje oko Meseca, uz eventualne promene trajanja u zavisnosti od razvoja situacije tokom leta. Prema rečima direktorke programa Čarli Blekvel Tomson, tim astronauta će tokom misije izvoditi testiranja i proveru svih sistema pred planirani povratak ljudi na površinu Meseca u narednim fazama.

Podseća se da je tokom prve misije sletanja na Mesec, Apolo 11 iz 1969. godine, značajan doprinos dao i tim srpskih stručnjaka i inženjera poznat kao “Serbian 7”. Takođe, učešće u ovom projektu imali su i poznati naučnici iz Srbije, kao i jedan bivši nemački vojni oficir. Astronauti iz misije Apolo 11 kasnije su posetili Beograd, gde ih je ugostio tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito.

“Planirano je da misija traje deset dana, iako to može da varira jer se stvari menjaju tokom leta”, izjavila je Čarli Blekvel Tomson na konferenciji povodom lansiranja.