Prema podacima auto-kluba AAA, rast cena goriva zabeležen je usled aktuelnog sukoba između SAD, Izraela i Irana, uz neizvesnost u regionu Bliskog istoka.

Prosečna cena galona benzina u Sjedinjenim Američkim Državama premašila je 4 dolara u ponedeljak, prvi put od avgusta 2022. godine, saopštio je američki auto-klub AAA. Prema poslednjim podacima, prosečna cena iznosila je 4,018 dolara po galonu, što je povećanje u odnosu na 3,990 dolara koliko je zabeleženo prethodnog dana.

Rast cena goriva prate poremećaji na energetskom tržištu povezani sa aktuelnim sukobom između SAD, Izraela i Irana. Kako pokazuju podaci auto-kluba, cene su u proteklom mesecu porasle za više od jednog dolara po galonu. Ovi poremećaji povezani su sa napadom SAD i Izraela na Iran 28. februara, što je dodatno uticalo na nestabilnost u regionu i globalnu trgovinu naftom.

Predsednik Donald Tramp izrazio je mogućnost da bi sukob mogao uskoro biti okončan, dok je Pakistan najavio organizaciju razgovora između predstavnika SAD i Irana u narednim danima. Istovremeno, Sjedinjene Države su proširile prisustvo specijalnih jedinica na Bliskom istoku, a predsednik Tramp je izjavio da postoji mogućnost napada na iransku energetsku i drugu infrastrukturu ukoliko ne dođe do dogovora. Administracija SAD navela je da je prošle nedelje Iranu predložila mirovni plan u 15 tačaka.

U takvoj situaciji neizvesnosti, američke cene goriva su nakon nekoliko dana na granici 4 dolara po galonu, premašile tu vrednost. Prethodno je poslednji put zabeležen ovaj nivo u avgustu 2022. godine, dok su u junu iste godine cene prelazile 5 dolara po galonu, usled poremećaja na tržištu izazvanih sukobom između Rusije i Ukrajine.

Stručnjaci za tržište nafte ukazuju da bi najnoviji porast mogao imati značajan uticaj na potrošače. Prema rečima stručnjaka za energente Patrika De Haana, “vozači će ubrzo primetiti promenu na benzinskim pumpama” u odnosu na prethodne nedelje.

Prema podacima AAA, dana 30. marta 2026. godine, prosečna nacionalna cena goriva iznosila je 3,99 dolara po galonu, što je za 0,01 dolar više nego prethodnog dana i za 1,01 dolar više u odnosu na isti period prošlog meseca.

Tržište energenata ostaje pod pritiskom geopolitičkih događaja na Bliskom istoku. Dalji razvoj situacije i mogući ishodi diplomatskih napora biće ključni faktori za kretanje cena nafte i goriva u narednom periodu.

Zvaničnici administracije navode da bi Evropa i zemlje Zaliva mogle preuzeti vodeću ulogu u Ormuskom moreuzu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je svojim pomoćnicima da je spreman da okonča vojnu kampanju protiv Irana, čak i ako Ormuski moreuz ostane većim delom zatvoren, navode zvaničnici administracije. Ova odluka dolazi nakon procene da bi pokušaj ponovnog otvaranja pomorskog prolaza mogao produžiti sukob izvan planiranog perioda od četiri do šest nedelja.

Prema navodima zvaničnika, cilj Sjedinjenih Američkih Država je da oslabe iransku mornaricu i raketne zalihe, kao i da smanje trenutni nivo neprijateljstava, uz istovremeni diplomatski pritisak na Iran da omogući slobodan protok trgovine. Ukoliko ovi napori ne budu uspešni, Vašington bi mogao izvršiti pritisak na saveznike u Evropi i zemljama Zaliva da preuzmu vodeću ulogu u eventualnom ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

“Procena je da bi produžavanje operacije dovelo do većih rizika i troškova”, naveli su zvaničnici administracije. Odluka o potencijalnom povlačenju iz vojne kampanje deo je šire strategije Sjedinjenih Američkih Država za smanjenje tenzija u regionu Persijskog zaliva. Zvaničnici ističu da glavni prioritet ostaje očuvanje stabilnosti i bezbednosti međunarodne trgovine kroz ovaj strateški prolaz.

Dalji razvoj situacije zavisiće od odgovora Irana, kao i od spremnosti evropskih i zalivskih saveznika da se uključe u eventualne napore za normalizaciju pomorskog saobraćaja. Administracija SAD nastavlja da prati situaciju i održava kontakte sa relevantnim partnerima.

Istraživačke firme prate situaciju, Huti najavljuju mogućnost zatvaranja Bab el Mandeba

Saudijska Arabija je nedavno preusmerila milione barela sirove nafte sa rute kroz Ormuski moreuz na luku Janbu na Crvenom moru, kako bi obezbedila snabdevanje tokom aktuelne blokade, saopšteno je iz relevantnih izvora. Ova mera donela je kratkotrajno olakšanje na globalnom tržištu, ali stručnjaci upozoravaju da kapacitet alternative nije dovoljan za pokrivanje ukupnog izvoza iz regiona.

Prema podacima istraživačkih firmi, u poslednje dve nedelje kroz Janbu je izvezeno do 4,6 miliona barela nafte dnevno, što je značajno povećanje u odnosu na ranije proseke. Međutim, ovaj iznos je i dalje znatno manji od oko 15 miliona barela dnevno, koliko se uobičajeno transportuje kroz Ormuski moreuz. Svako dodatno ugrožavanje protoka nafte kroz Crveno more moglo bi izazvati dalje poremećaje i poskupljenja na globalnom tržištu.

Tokom vikenda, proiranski pokret Huti uključio se u sukobe, najavljujući mogućnost zatvaranja moreuza Bab el Mandeb, što bi dodatno ugrozilo pomorske rute za izvoz nafte. Još od kraja 2023. godine, napadi Huta na trgovačke brodove u ovom regionu produžili su putovanja i povećali troškove transporta, goriva i osiguranja. U martu je zabeležen porast količine prevezene nafte kroz Bab el Mandeb za 21% u odnosu na februar, ali su tankeri zbog napada izloženi dodatnom riziku.

Cene nafte Brent porasle su za oko 50% od početka sukoba između Irana i Izraela, a prema procenama istraživača, postoji mogućnost rasta iznad 150 dolara po barelu ukoliko se situacija pogorša. “Čak i sama pretnja zatvaranjem Crvenog mora verovatno će stalno vršiti pritisak na rast cena osiguranja, transporta i većine referentnih cena nafte”, navodi jedan od analitičara.

Zbog bezbednosnih rizika, tankeri iz Janbua mogli bi biti upućeni dužim rutama preko Sueckog kanala, Mediterana, oko Afrike i kroz Indijski okean, što bi produžilo isporuku za nekoliko nedelja i posebno otežalo snabdevanje azijskih zemalja koje oko 60% nafte uvoze iz regiona Bliskog istoka. Neke države, poput Filipina i Južne Koreje, već su uvele mere štednje energije i preporuke građanima za smanjenje potrošnje.

Ukoliko dođe do blokade Bab el Mandeba, Saudijska Arabija bi mogla da preusmeri izvoz ka Evropi ili koristi alternativne rute ka Aziji, što bi povećalo rizik od nestašica u regionu. Prema analizama, Azija bi tokom aprila mogla da se suoči sa manjkom sirove nafte ukoliko se situacija ne stabilizuje.