Kristin Lagard će 7. februara 2027. godine napustiti mesto predsednice Evropske centralne banke, prema zvaničnom saopštenju ECB.

Evropska centralna banka saopštila je da će Kristin Lagard napustiti funkciju predsednice 7. februara 2027. godine. Ova odluka znači da će Lagard otići sa čela ECB pre isteka njenog mandata, koji je prvobitno trebalo da traje do oktobra iste godine. Prema saopštenju, Lagard je o svojoj odluci obavestila Upravni savet ECB i predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu.

Lagard je na čelu Evropske centralne banke od jula 2019. godine. Njena odluka da napusti funkciju pre kraja mandata izazvala je pažnju ekonomske i političke javnosti širom Evrope. Takođe, prema zvaničnoj informaciji, za izbor novog predsednika ECB biće sprovedena procedura nominacije u skladu sa članom 283 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.

Procedura izbora naslednika

Nakon što Kristin Lagard napusti funkciju, Evropski savet će imenovati njenog naslednika. Postupak nominacije predviđa konsultacije i usklađivanje na nivou Evropskog saveta, u skladu sa propisima Evropske unije. Ovo je standardna procedura koja omogućava transparentnost i usklađenost sa zakonodavstvom EU. Očekuje se da će proces izbora novog predsednika ECB biti pažljivo praćen u javnosti, s obzirom na značaj ove institucije za ekonomsku politiku Evrope.

Upravni savet Evropske centralne banke zahvalio se Lagard na dosadašnjem radu. Prema navodima sa zvanične veb stranice ECB, članovi Saveta ispratili su je aplauzom kao znak zahvalnosti za doprinos koji je dala tokom svog mandata. Ovaj gest pokazuje poštovanje prema njenom radu i ulozi koju je imala u vođenju monetarne politike evrozone.

Mandat i značaj Lagard za ECB

Kristin Lagard je funkciju predsednice ECB preuzela u julu 2019. godine. Tokom njenog mandata, evropska ekonomija suočila se sa izazovima kao što su pandemija i promena globalnih ekonomskih tokova. Njena odluka da ode pre isteka mandata dolazi u trenutku kada se pripremaju novi pravci u strategiji monetarne politike Evropske unije. Iako detalji o razlozima odlaska nisu navedeni u zvaničnom saopštenju, procedura za izbor novog predsednika već je najavljena.

Pored toga, stručna javnost očekuje da će naredni predsednik imati važnu ulogu u nastavku sprovođenja politika ECB. U međuvremenu, Evropska centralna banka nastavlja sa redovnim aktivnostima, a pažnja će biti usmerena na predstojeći proces izbora novog lidera.

Na kraju, ova promena na čelu ECB može imati uticaj na dalji razvoj ekonomske politike u zoni evra. Pratimo kako će se razvijati situacija i ko će biti izabran za novog predsednika Evropske centralne banke.

Velika Britanija obezbedila je Ukrajini sedam milijardi funti za privredu i tri milijarde za naoružanje, saopštili su zvaničnici.

Tokom važnog telefonskog razgovora, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i predsednik vlade Ujedinjenog Kraljevstva Endi Bernam razmotrili su novi paket podrške vredan deset milijardi funti. Prema saopštenju, London je odlučio da obezbedi sedam milijardi za privredu i dodatne tri milijarde za nabavku najsavremenijeg naoružanja i sistema protivvazduhoplovne odbrane. Ova sredstva predstavljaju značajan odgovor na ratne i ekonomske izazove sa kojima se Ukrajina suočava usled ruske agresije.

Zelenski je istakao da je ovaj korak izuzetno pravovremen i dolazi u trenutku kada je Ukrajini neophodna dodatna pomoć. Nova podrška iz Ujedinjenog Kraljevstva šalje jasnu poruku Moskvi da Ukrajina nije prepuštena sama sebi i da ima sredstva za dalju borbu protiv oružane intervencije. Sedam milijardi funti biće usmereno na stabilizaciju i oporavak ukrajinske privrede u naredne tri godine, što je, prema rečima zvaničnika, ključno za održavanje ekonomije tokom sukoba.

Podrška privredi i nabavka naoružanja: detalji paketa pomoći

Pored finansijske pomoći za privredu, dodatne tri milijarde funti biće raspoređene kroz britanska izvozna jamstva. Ova sredstva, kako je naglašeno, prvenstveno su namenjena za neposrednu nabavku nužno potrebnog naoružanja i sistema protivvazduhoplovne odbrane. Time se omogućava Ukrajini da ojača svoju odbranu i zaštiti živote građana u uslovima kontinuiranih napada. Prema saopštenju, paket od deset milijardi funti nadovezuje se na redovnu godišnju podršku koju Velika Britanija pruža Kijevu od početka sukoba.

Tokom razgovora dvojice lidera, podvučeno je da objedinjeni napori Kijeva i Londona imaju za cilj da primoraju agresora da shvati kako se sukob ne može dobiti i da mora prekinuti ratne aktivnosti. Sagovornici su analizirali i dalje mogućnosti primene privrednih zabrana i kaznenih mera protiv Rusije, pri čemu je istaknuto da Britanija ostaje dosledna svojoj načelnoj politici i da time daje primer drugim državama u svetu.

Reakcije i značaj podrške za Ukrajinu

Ukrajinski predsednik je izrazio duboku zahvalnost britanskom narodu, premijeru Bernamu i njegovom kabinetu. On je istakao da je podrška Ujedinjenog Kraljevstva u ovim ključnim trenucima jedini ispravan izbor, kao i stajanje na pravoj strani istorije. Prema njegovim rečima, nepokolebljivo držanje Londona i spremnost da se obezbede ogromna novčana sredstva potvrđuju čvrstu posvećenost evroatlantske zajednice u zaštiti suverenosti, slobode i međunarodnog poretka zasnovanog na pravu.

Pored toga, tokom razgovora razmatrano je i dalje sprovođenje ekonomskih mera protiv Rusije i način na koji ovakva podrška može uticati na ratne planove Moskve. Na kraju, zvaničnici su zaključili da će deset milijardi funti pomoći omogućiti Ukrajini da nastavi otpor i izdrži ekonomske i vojne izazove koje donosi produženi sukob.

Učiteljica iz Duizburga osumnjičena za prevaru, sud će odlučiti o optužnici zbog štete od 248.000 evra

Slučaj “učiteljica 17 godina na bolovanju” iz nemačkog grada Duizburg izazvao je veliku pažnju javnosti nakon što je pokrenuta istraga zbog sumnje na prevaru sa ozbiljnim posledicama. Prema navodima tužilaštva, osumnjičenoj preti do 10 godina zatvora jer je tokom dugog odsustva nastavila da prima punu platu, povišice i naknade za neiskorišćeni godišnji odmor.

Nastavnica biologije i geografije, zaposlena u stručnoj školi u Veselu u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, od 2009. godine je na bolovanju zbog navodnih psihičkih problema. Lekarska uverenja redovno su joj produžavana, pa je tako i dalje formalno bila zaposlena, iako nije dolazila na posao. Novi direktor škole, koji je preuzeo dužnost 2015. godine, izjavio je da tada nije ni znao za njeno ime, jer se godinama nije pojavljivala na radnom mestu.

Detalji slučaja “učiteljica 17 godina na bolovanju”

Tek u proleće 2024. godine školske nadležne službe su obratile pažnju na ovaj neobičan slučaj. Tada su policija i tužilaštvo pokrenuli istragu i izvršili pretres stana nastavnice. Prema podacima do kojih su istražitelji došli, ukupna materijalna šteta za period od marta 2021. do marta 2025. godine iznosi 248.000 evra (oko 29 miliona dinara). Deo ranijih dela više ne može biti predmet krivičnog gonjenja jer su zastarela.

Tužilaštvo je podnelo optužnicu protiv nastavnice Velikom krivičnom veću Zemaljskog suda u Duizburgu. Portparol suda, Feliks Bahman, naglasio je da postoji osnovana sumnja da je optužena počinila prevaru u 11 naročito teških slučajeva, kao i falsifikovanje isprava.

Optužbe za lažna lekarska uverenja i zloupotrebu beneficija

Istražitelji sumnjaju da je učiteljica tokom bolovanja poslodavcu predala deset lažnih potvrda kojima je pokušala da prikrije svoju radnu sposobnost. Sličnu dokumentaciju dostavila je i u septembru 2025. godine tokom disciplinskog postupka. Osim toga, utvrđeno je da je sama izradila dve potvrde o zdravstvenoj sposobnosti za ronjenje, koristeći ime lekara koji ne postoji, kako bi mogla da se bavi ovim sportom iako je formalno bila na bolovanju zbog ozbiljnog zdravstvenog stanja.

Tokom istrage je proveravano i da li je za vreme bolovanja radila kao lekarka alternativne medicine, ali ti navodi nisu potvrđeni. Optužena 62-godišnja nastavnica i njen advokat odbili su da komentarišu slučaj.

Šta dalje – odluka suda i moguće posledice

Zemaljski sud u Duizburgu tek treba da odluči da li će zvanično prihvatiti optužnicu i pokrenuti suđenje. Ako bude osuđena za prevaru u naročito teškim slučajevima, nastavnicu može očekivati zatvorska kazna do 10 godina. Ovaj slučaj “učiteljica 17 godina na bolovanju” postavlja mnoga pitanja o kontroli bolovanja i nadzoru rada u javnom sektoru u Nemačkoj, ali i u drugim zemljama.