Iranska Revolucionarna garda saopštila da su odmazde usmerene na 18 američkih kompanija, situacija u regionu ostaje napeta

Rat između Irana, Sjedinjenih Država i Izraela traje već 33 dana, a zvaničnici iz svih uključenih strana iznose nove izjave i pretnje. Predsednik SAD Donald Tramp najavio je mogućnost povlačenja američkih snaga iz Irana za dve ili tri nedelje, navodeći da bi takav potez mogao uticati na pad cena nafte.

Na drugoj strani, iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da Iran želi da okonča rat pod uslovom da dobije garancije da se sukob neće ponoviti. Prema navodima iranskih zvaničnika, Revolucionarna garda najavila je da će od 1. aprila ciljati američke kompanije u regionu kao odmazdu za napade na Iran. Među 18 navedenih kompanija nalaze se tehnološki i industrijski giganti.

Predsednik Odbora za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, Ebrahim Azizi, izneo je stav da će Ormuski moreuz biti ponovo otvoren, ali pod novim uslovima. “Ormuski moreuz će se sigurno ponovo otvoriti, ali ne za vas, biće otvoren za one koji se pridržavaju novih zakona Irana”, napisao je Azizi na društvenoj mreži. On je dodao da je “47 godina gostoprimstva zauvek završeno”, misleći na period od Islamske revolucije 1979. godine.

Zvaničnici u regionu pažljivo prate razvoj događaja, a iz Bele kuće je najavljeno hitno obraćanje američkog predsednika u vezi sa situacijom. “Nazire se kraj rata”, izjavio je jedan od američkih zvaničnika, ali konkretni pregovori i dalje nisu potvrđeni.

Nadležni organi saopštili su da se situacija na terenu može promeniti u kratkom roku, a građanima se savetuje oprez. Istraga o posledicama dosadašnjih sukoba je u toku, a međunarodna zajednica poziva na uzdržanost.

Bela kuća potvrdila planove, rasprava o izvršnoj uredbi održava se sutra, odluka može uticati na imigracionu politiku

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država planira da sutra prisustvuje usmenoj raspravi pred Vrhovnim sudom, gde će biti razmatrana njegova izvršna uredba o ukidanju državljanstva po rođenju. Ovu informaciju zvanično je potvrdila Bela kuća, navodeći da bi predsednikovo prisustvo predstavljalo prvi zabeležen slučaj da aktuelni šef države lično prati argumentaciju pred najvišom sudskom instancom SAD.

Prema zvaničnom rasporedu Bele kuće za sredu, predsednik će biti prisutan na usmenoj raspravi koja počinje u 10 časova po lokalnom vremenu. Iako postoji mogućnost otkazivanja u poslednjem trenutku, najavljeno prisustvo izazvalo je pažnju s obzirom na značaj teme za aktuelnu imigracionu politiku.

Predsednik je tokom prethodnog dana izjavio novinarima da razmatra odlazak na raspravu, što je i ranije bio slučaj prilikom važnih slučajeva pred Vrhovnim sudom, ali do sada nije prisustvovao takvim događajima. Zvanične najave ukazuju da bi njegovo prisustvo moglo da naglasi važnost aktuelnog slučaja za administraciju.

Rasprava pred sudom odnosi se na izvršnu uredbu kojom je predsednik pokušao da onemogući automatsko sticanje američkog državljanstva deci rođenoj u Sjedinjenim Državama od strane osoba bez regulisanog boravišnog statusa ili onih koji se u zemlji nalaze privremeno. Ova uredba, međutim, nije stupila na snagu zbog više pravnih izazova i pokrenutih sudskih postupaka.

Protivnici uredbe tvrde da ona nije u skladu sa Klauzulom o državljanstvu iz 14. amandmana Ustava SAD, prema kojoj su svi rođeni ili naturalizovani na tlu Sjedinjenih Država, a koji su pod jurisdikcijom te zemlje, automatski državljani. Pravni procesi oko izvršne uredbe otvorili su pitanje tumačenja ustavnih odredbi i mogućih posledica po postojeći imigracioni okvir.

Ukoliko predsednik prisustvuje raspravi, to bi moglo da pojača političku i javnu pažnju usmerenu na sudski postupak, ali i da istakne značaj pojedinih tačaka predsedničkog imigracionog programa. Zvaničnici Bele kuće nisu dali dodatne komentare povodom mogućeg uticaja ovog prisustva na ishod sudskog procesa.

Odluka Vrhovnog suda u ovom slučaju ima potencijal da oblikuje budući pravni okvir za pitanje državljanstva po rođenju, što se smatra jednim od ključnih pitanja u aktuelnoj debati o imigracionoj politici Sjedinjenih Država.

Odluka suda odnosi se na migrante koji su ušli u SAD kroz program iz perioda prethodne administracije, potvrđeno od strane američkih vlasti

Savezni sud u Bostonu doneo je 31. marta 2026. godine odluku kojom se nalaže administraciji da obnovi pravni status migrantima koji su ušli u Sjedinjene Američke Države kroz program za tražioce azila, zasnovan na korišćenju aplikacije na mobilnom telefonu, a koji je pokrenut tokom prethodne administracije. Prema saopštenju suda, sudija Okružnog suda Alison Barouz poništila je odluku o ukidanju privremenog imigracionog statusa za migrante koji su ušli u SAD kroz tadašnju proceduru, navodeći da postupak nije bio u skladu sa važećim pravnim procedurama.

Ovaj program je bio zasnovan na aplikaciji poznatoj kao CBP One, koju je kasnije nova administracija preimenovala i prilagodila za druge imigracione procedure. Više od 900.000 migranata iz različitih zemalja je, prema dostupnim podacima, ušlo u SAD na zvaničnim graničnim prelazima koristeći ovu aplikaciju. Tačan broj migranata na koje se sudska odluka odnosi nije poznat, budući da su neki od njih mogli biti deportovani ili su u međuvremenu stekli drugi pravni status.

Ministarstvo pravde SAD najavilo je mogućnost žalbe na ovu sudsku odluku. U vreme sprovođenja ovog programa, prethodna administracija isticala je da je upotreba aplikacije doprinela smanjenju ilegalnih ulazaka time što je omogućila migrantima da legalno uđu uz odobrenje nadležnih organa. Sa druge strane, zvaničnici naredne administracije naveli su da prethodna administracija nije imala ovlašćenje za sprovodjenje ovakvog programa, ali su sudske instance sada naložile vraćanje statusa migrantima koji su ga dobili kroz ovu proceduru.

Odluka suda dolazi u trenutku kada su imigraciona pitanja i dalje predmet javne i političke rasprave u SAD. Procesi vezani za ulazak, boravak i pravni status migranata na granici sa Meksikom ostaju u fokusu interesovanja kako domaćih tako i međunarodnih posmatrača. Nije poznato koliko će migranata uspeti da povrati ranije stečeni status, s obzirom na moguće promene u njihovom pravnom položaju od vremena ulaska u zemlju do sada.

Sudski spor i dalje traje, a konačna odluka zavisiće od mogućih žalbenih postupaka i daljih pravnih koraka Ministarstva pravde SAD.