Senatski republikanci prilagođavaju predlog budžeta nakon odluke parlamentarnog odbora, finansiranje bezbednosnih mera i dalje u fokusu

Senatski republikanci u Sjedinjenim Američkim Državama revidiraju deo plana za finansiranje agencija za imigraciju u okviru Ministarstva unutrašnje bezbednosti, nakon što je parlamentarni organ Senata izdao mišljenje koje utiče na sredstva predviđena za bezbednosne mere povezane sa rekonstrukcijom istočnog krila Bele kuće. Ova odluka dolazi u trenutku kada se razmatra budžetski paket za finansiranje tih agencija do 2029. godine, sa ciljem da se zakon uputi predsedniku do 1. juna.

Prethodni predlog republikanske većine predviđao je sredstva u iznosu od 72 milijarde dolara za finansiranje imigracione službe, kao i milijardu dolara za potrebe Tajne službe SAD. Ova sredstva su bila namenjena za „prilagođavanja i unapređenja bezbednosti“, uključujući podršku projektima vezanim za modernizaciju istočnog krila Bele kuće, u okviru takozvanog projekta „East Wing Modernization Project“. Projekat, koji je najavljen prošle godine, predviđa adaptaciju i unapređenje prostorija, uključujući izgradnju nove balske sale i infrastrukture za nacionalnu bezbednost i zdravstvenu zaštitu.

Republikanci su ranije najavili da je bezbednost novih prostorija ključni prioritet, naročito u svetlu plana za proširenje kapaciteta u istočnom krilu. Prema izveštajima, predlog budžeta je pripremljen na način koji omogućava njegovo usvajanje kroz proceduru takozvane budžetske rekonsilijacije, što omogućava većini u Senatu da ga usvoji bez podrške druge strane. Taj pristup je usledio nakon što demokrate nisu podržale finansiranje agencija za sprovođenje imigracionih zakona tokom prethodnih meseci.

Međutim, nedavna odluka parlamentarnog organa Senata dovela je do potrebe za izmenama predloga, posebno u delu koji se odnosi na finansiranje bezbednosnih mera za nove prostorije. Detalji o tačnim izmenama još nisu objavljeni, ali prema navodima iz Senata, očekuje se da će revidirani predlog i dalje uključivati sredstva za unapređenje bezbednosti, u skladu sa važećim pravilima.

Projekat modernizacije istočnog krila Bele kuće obuhvata, između ostalog, renoviranje podzemnih objekata za nacionalnu bezbednost i zdravstvo, pored izgradnje balske sale. Predstavnici Senata ističu da je važno obezbediti adekvatan nivo bezbednosti za nove i postojeće kapacitete, dok je finalni oblik budžeta još u fazi izrade.

Očekuje se da će revidirani predlog budžeta biti predstavljen u narednim danima, nakon čega će uslediti glasanje u Senatu. Dodatne informacije o uticaju izmena na finansiranje bezbednosnih mera biće poznate nakon objavljivanja zvaničnog teksta predloga.

Duel dve bivše MMA šampionke okončan u prvim sekundama borbe, obe takmičarke potvrdile sportski duh

Ronda Rousey je ostvarila pobedu protiv Gine Carano na zajedničkom povratničkom meču održanom 16. maja 2026. godine u Kaliforniji, saopštavaju međunarodni mediji. Meč je završen svega 17 sekundi nakon početka, kada je Rousey primenila svoj prepoznatljivi potez, armbar, čime je obezbedila trijumf. Ova borba označila je povratak obe takmičarke u svet mešovitih borilačkih veština nakon višegodišnje pauze.

Rousey (39), koja se prethodno povukla iz MMA pre više od devet godina, izjavila je posle borbe da joj je cilj bio da meč završi što bezbednije i da se posveti porodici po završetku ovog kratkog povratka. U izjavi nakon meča navela je: “Nisam želela da povredim protivnicu. Smatram da je ovo bio prikaz lepote borilačkih veština.”

Gina Carano (44), koja se nije borila profesionalno 17 godina, pokazala je zadovoljstvo povratkom u oktagon, uprkos brzom završetku borbe. “Želela sam da borba traje duže, osećala sam se spremno kao nikada ranije. Ipak, zadovoljna sam što sam imala priliku da se vratim nakon toliko vremena”, izjavila je Carano.

Obe takmičarke su nakon završetka meča razmenile sportske gestove i međusobno podigle ruke, potvrđujući prijateljski odnos i poštovanje. Rousey je istakla da joj je ovaj meč predstavljao završno poglavlje karijere i najavila definitivno povlačenje iz profesionalnog sporta.

Duel je izazvao pažnju javnosti zbog povratka dve značajne ličnosti u ženskom MMA-u i bio je najavljen kao događaj koji obeležava kraj jedne ere u borilačkim sportovima. Prema izveštajima sa lica mesta, borba je protekla bez incidenata, a organizatori su istakli visok nivo profesionalizma obe učesnice.

Ronda Rousey je tokom svoje karijere poznata po brzim završecima borbi, a ovaj meč je još jednom potvrdio njenu efikasnost u oktagonu. Sa druge strane, Carano je povratkom podsetila na svoj doprinos razvoju ženskog MMA-a. Prema dostupnim informacijama, obe takmičarke su nakon borbe izrazile zahvalnost publici i organizatorima.

Vlasti Irana razmatraju naplatu tranzitnih taksi i ograničenja za održavanje kablova, analitičari upozoravaju na moguće posledice

Nakon nedavne blokade Ormuskog moreuza, iranske vlasti najavile su mogućnost uvođenja tranzitnih taksi i licenci za najveće svetske tehnološke kompanije čiji podmorski internet kablovi prolaze kroz iranske teritorijalne vode, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Prema navodima, Iran planira da pravo na popravke i održavanje kablova dodeli isključivo domaćim kompanijama, dok bi globalni protok podataka mogao biti prekinut ukoliko tehnološki giganti odbiju saradnju.

Kako je potvrđeno, planirani potez odnosi se na ključne interkontinentalne kablove koji povezuju Evropu, Aziju i Persijski zaliv, a deo ove infrastrukture prolazi direktno kroz teritoriju Irana. Državni mediji pozivaju se na Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravu mora, navodeći da obalne države imaju pravo da određuju uslove za korišćenje kablova u svom teritorijalnom moru.

Međutim, analitičari upozoravaju da američke sankcije zabranjuju poslovanje ovih kompanija sa Iranom, što otvara pitanje sprovođenja najavljenih mera. “Međunarodni operateri su zbog bezbednosnih rizika ranije izbegavali iranske vode i usmeravali kablove uz omansku stranu moreuza, ali dva ključna kabla i dalje prolaze kroz Iran”, navodi se u analizi. Stručnjaci za međunarodno pravo ističu da je Ormuski moreuz prirodni prolaz sa posebnim pravnim režimom, pa bi jednostrano uvođenje novih dažbina moglo predstavljati kršenje postojećih ugovora.

Prema procenama, eventualno oštećenje ove infrastrukture najviše bi pogodilo bankarski sektor u Persijskom zalivu i IT industriju u Indiji, dok bi popravke u ratom zahvaćenoj zoni bile izuzetno rizične. Zvaničnici još nisu precizirali kada bi nove mere mogle biti uvedene.