Iranske vlasti subvencionišu energente, dok tržište dominiraju domaći proizvodi zbog ograničenog uvoza

Život u Iranu, zemlji sa više od 90 miliona stanovnika, oblikovan je decenijama međunarodnih sankcija koje su dovele do razvoja specifične „ekonomije otpora“. Zbog ograničenog uvoza i visokih cena stranih proizvoda, iransko tržište karakterišu domaći brendovi, a osnovne životne namirnice i energenti su značajno subvencionisani, što ih čini pristupačnim za prosečne građane.

Prema objavljenim podacima, iranske vlasti subvencionišu gorivo, pa tako litar benzina u okviru mesečne kvote od 60 litara košta 0,26 evra (približno 30 dinara). I cene komunalnih usluga su niske: mesečni troškovi za stan od 85 kvadratnih metara u Teheranu iznose u proseku 13 evra (oko 1.520 dinara). Brzi kućni internet dostupan je po ceni od 6 evra (oko 700 dinara) mesečno, ali sa određenim ograničenjima i filterima.

Osnovne životne namirnice su takođe izuzetno pristupačne. Hleb (500g) košta oko 0,46 evra (54 dinara), litar mleka 0,56 evra (66 dinara), a pakovanje od 12 jaja 1,16 evra (oko 140 dinara). Zbog ekonomske izolacije, iranske prodavnice su uglavnom snabdevene domaćim proizvodima, dok su strani proizvodi retki i skupi.

Zvaničnici ističu da iranske vlasti nastoje da zaštite standard građana kroz državnu kontrolu cena i subvencije, posebno kada je reč o energentima. “Subvencionisanje energenata i osnovnih usluga deo je politike očuvanja životnog standarda stanovništva”, navodi se u zvaničnim saopštenjima.

Iran tako ostaje primer zemlje u kojoj su osnovni troškovi života znatno niži u odnosu na evropski prosek, ali i gde su potrošački izbori ograničeni ekonomskim i političkim okolnostima.

Vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata pokrenule istragu, ranjeni državljani Indije, Gane i Bangladeša

Dva drona pala su u blizini aerodroma u Dubaiju, izazvavši incident u kojem su povređene četiri osobe, saopštile su vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata. Napad se dogodio tokom dana u zoni oko međunarodnog aerodroma, a prema zvaničnim informacijama, među povređenima su jedan državljanin Indije i tri strana državljanina iz Gane i Bangladeša.

Prema navodima nadležnih, državljanin Indije zadobio je umerene povrede, dok su dvojica državljana Gane i jedan državljanin Bangladeša prošli sa lakšim povredama. Povređeni su zbrinuti u lokalnim zdravstvenim ustanovama, a njihovo stanje se prati.

Vlasti su odmah po incidentu izdale hitno upozorenje putnicima i osoblju aerodroma, uz napomenu da se preduzimaju sve mere bezbednosti. Saobraćaj u okolini aerodroma privremeno je bio otežan dok su bezbednosne službe obavljale uviđaj na licu mesta.

“Svi resursi su aktivirani radi zaštite građana i posetilaca, a istraga o okolnostima napada je u toku”, rečeno je u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Napad se dovodi u vezu sa napetostima u regionu, a vlasti UAE ističu da preduzimaju dodatne mere kako bi obezbedile sigurnost putnika i osoblja. Detalji o odgovornima za napad za sada nisu saopšteni.

Bela kuća objavila izveštaj o rekordnom prilivu kapitala, strateška partnerstva sa državama Bliskog istoka i Azije

Bela kuća je objavila najnoviji izveštaj pod nazivom „Efekat Trampa“, u kojem su prikazani zvanični podaci o ukupnoj vrednosti novih privatnih i stranih direktnih investicija u Sjedinjenim Američkim Državama tokom drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa. Prema izveštaju, ukupan iznos investicija dostigao je 9,9 biliona dolara, što se ocenjuje kao početak nove faze industrijskog razvoja u zemlji.

Prema navodima iz izveštaja, ovaj značajan priliv kapitala rezultat je ekonomske politike „Proizvedeno u Americi“ i upotrebe tarifa, koje su uticale na povratak proizvodnih lanaca u SAD. Ulaganja su bila najintenzivnija u oblasti infrastrukture za veštačku inteligenciju, proizvodnju poluprovodnika, energetiku i vazduhoplovstvo, što su ocenjeni kao ključni sektori za 21. vek.

Izveštaj ukazuje i na to da je značajan deo investicija došao kroz strateška partnerstva sa državama kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Japan, Katar i Saudijska Arabija, koje su uložile u američku tehnologiju i energetiku na dugoročnoj osnovi. Pored toga, veliki američki tehnološki i farmaceutski koncerni proširili su svoje kapacitete, ulažući u nove fabrike, istraživačke centre i centre za podatke širom zemlje.

Kako se navodi, ovakva ekonomska kretanja već su dovela do otvaranja stotina hiljada novih radnih mesta u saveznim državama kao što su Luizijana, Teksas, Mičigen i Severna Karolina, koje postaju industrijski centri globalnog značaja. Administracija ističe da ovakav nivo investicija nije zabeležen u savremenoj istoriji SAD i smatra da će doprineti ekonomskom rastu, kao i tehnološkoj i energetskoj nezavisnosti zemlje u narednim godinama.