Sim Kallas, prvi evrokomesar iz Estonije i bivši premijer, preminuo je u 77. godini, potvrdila je Kaja Kallas.

Sim Kallas, bivši estonski premijer i prvi evrokomesar iz te zemlje, preminuo je u 77. godini, kako je saopštila njegova ćerka Kaja Kallas. Vest o smrti Sim Kallasa, koji je bio ključna figura na evropskom putu Estonije, objavljena je danas. Kaja Kallas je na društvenim mrežama izrazila tugu povodom gubitka oca, ističući njegov značaj i doprinos zemlji i Evropi.

Sim Kallas i evropski put Estonije

Tokom bogate političke karijere, Sim Kallas je postao prvi evrokomesar iz Estonije 2004. godine, preuzimajući resor ekonomskih i monetarnih poslova u administraciji tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žosea Manuela Baroza. Kasnije, od 2010. do 2014. godine, obavljao je funkciju potpredsednika i komesara za saobraćaj.

Politička karijera i doprinos zemlji

Pre angažmana na evropskom nivou, Sim Kallas je karijeru započeo kao predsednik Banke Estonije 1991. godine. Na toj funkciji doprineo je realizaciji monetarne reforme, što je predstavljalo važan korak u izgradnji moderne estonske države. Godine 1994. osnovao je Reformsku partiju, a ubrzo zatim izabran je u estonski parlament i postao ministar spoljnih poslova.

Sim Kallas preminuo: reakcije i sećanje

Na vest da je Sim Kallas preminuo, brojne evropske institucije i zvaničnici izrazili su saučešće. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola navela je: „Mislim na hrabrost koja je bila potrebna da se ponovo izgradi država i uvede sopstvena valuta ranih devedesetih, kao i na tiho uverenje koje je doneo sa sobom u Brisel.“ Osim toga, u saopštenju Evropske komisije istaknuto je da je kroz svoju javnu karijeru Kallas pomogao u oblikovanju evroatlantskog puta Estonije i ključnih evropskih politika.

Porodično nasleđe i uloga Kaje Kallas

Sim Kallas ostavio je snažan politički i porodični trag. Njegova ćerka Kaja Kallas bila je najmlađa premijerka u istoriji Estonije, a sada obavlja funkciju visoke predstavnice EU za spoljne poslove. Na taj način, političko nasleđe porodice Kallas nastavlja da oblikuje estonsku i evropsku scenu.

Značaj za Estoniju i Evropu

Smrt Sim Kallasa označava kraj jedne ere za Estoniju. Kao jedan od arhitekata reformi i evropske integracije, ostavio je neizbrisiv trag u savremenoj istoriji zemlje. Njegov rad i vizija i dalje inspirišu političare u Estoniji i širom Evrope.

Grčku zahvata najduži toplotni talas ovog leta, sa noćima bez osveženja i lokalnim maksimumima do 41 stepen

Toplotni talas u Grčkoj najavljen je za treću dekadu avgusta, prema prognozama meteorologa. Očekuje se da će trajati najmanje sedam do osam dana, sa temperaturama koje lokalno mogu preći 40 stepeni Celzijusa. Meteorolog i direktor istraživanja Nacionalne opservatorije u Atini Kostas Laguvardos upozorio je da će ovaj period biti iscrpljujući za stanovništvo. On je naglasio da su toplotni talasi prethodno pogodili zapadnu i centralnu Evropu, ali da se sada tople vazdušne mase premeštaju na istok, uključujući Balkan i Grčku.

Trajanje i intenzitet toplotnog talasa u Grčkoj

Prema rečima Kostasa Laguvardosa, toplotni talas će trajati najmanje sedam do osam dana, a postoji mogućnost da se produži sve do kraja meseca. „Od danas počinje topao period, toplotni talas koji će trajati najmanje sedam do osam dana, a možda i duže“, izjavio je Laguvardos. On je dodao da temperature neće dostići ekstremne vrednosti, ali će u mnogim oblastima prelaziti 37 ili 38 stepeni. Lokalno se očekuju i 40 stepeni, a tokom vikenda moguće je i više. Posebno je značajno trajanje ovog perioda, koje može dodatno iscrpeti stanovništvo.

Noćne temperature i lokalne razlike

Meteorolog Teodoris Kolidas istakao je da se radi o jasnoj toplotnoj anomaliji, a ne samo o uobičajeno visokim avgustovskim temperaturama. U Atini se očekuje postepeni rast temperature sa 32-33 na oko 38 stepeni između 24. i 26. avgusta. Prema nekim scenarijima, temperatura može dostići i 39 do 40 stepeni. U Solunu se predviđa povećanje sa 32-33 na 36-37 stepeni, dok će Larisa beležiti temperature od 37-38 stepeni, sa mogućnošću dostizanja 40 ili 41 stepen. Osim toga, rast minimalnih noćnih temperatura izaziva zabrinutost. U Atini i Patri se na vrhuncu toplotnog talasa očekuju noći sa temperaturama između 28 i 29 stepeni Celzijusa, što znači da osveženje tokom noći praktično neće biti prisutno.

Uticaj na stanovništvo i kraj leta

Prema rečima Kostasa Laguvardosa, ovo je prvi veliki i dugotrajan toplotni talas koji dolazi na samom kraju leta. „Meteorološki gledano, leto se završava krajem avgusta“, zaključio je Laguvardos. Iako je temperatura u zapadnoj Evropi znatno pala, toplotni talas u Grčkoj donosi izazove zbog svog trajanja i visokih noćnih temperatura. Stanovništvo se suočava sa iscrpljujućim uslovima koji mogu potrajati i duže od najavljenih osam dana.

Letnji požari u Evropi otkrili i detonirali neeksplodirane bombe iz svetskih ratova

Letnji požari širom Evrope otkrili su potencijalno smrtonosnu opasnost koja je dugo bila skrivena ispod spaljene zemlje – zarđale bombe i mine iz Prvog i Drugog svetskog rata koje sada predstavljaju pretnju za ekipe koje se bore protiv vatri. Ove municije, koje su nekada bile zakopane, sada su izložene usled visokih temperatura i sušnih uslova, što dovodi do njihove aktivacije i detonacije.

Detonacije širom Evrope

U Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj i Holandiji zabeležene su eksplozije ovih starih oružja. U holandskoj provinciji Limburg, gde su se 1944. godine vodile žestoke borbe, bombaški timovi su morali da intervenišu kako bi proverili šume koje su bile ugrožene plamenom.

Klimatske promene kao novi neprijatelj

Sarah Njeri, stručnjak za mir i konflikte na Londonskoj školi orijentalnih i afričkih studija, ističe da klimatske promene sada ‘rade posao’ koji je prethodno bio stabilan. ‘Klimatska sreća’ Evrope je na izmaku, a promenljivi klimatski uslovi sve više dovode do aktivacije ovih opasnih ostataka prošlosti.