Sudija odbio zahtev odbrane, preliminarno ročište u slučaju ubistva Čarlija Kirka nastavlja se bez iskaza bivšeg cimera

Sud u Juti doneo je 23. juna 2026. godine odluku da bivši cimer osumnjičenog za ubistvo Čarlija Kirka, Tajlera Robinsona, neće morati da svedoči lično tokom preliminarnog ročišta. Odluka je doneta na osnovu procene sudije Tonija Grafa, koji je naveo da je cilj preliminarnog ročišta utvrđivanje postojanja dovoljnog broja dokaza za pokretanje suđenja, a ne ocena krivice ili nevinosti.

Sudija je istakao da se kredibilitet potencijalnih svedoka može razmatrati tokom glavnog suđenja, ukoliko do njega dođe. Odbrana je prethodno podnela zahtev da bivši cimer, koji je ujedno bio i emotivni partner osumnjičenog, da iskaz pred sudom, ali je taj zahtev odbijen.

Takođe, sud je odložio donošenje odluke o mogućim sankcijama za tužilaštvo zbog javnih komentara o fragmentu metka pronađenom tokom autopsije. Odbrana je tvrdila da su ti komentari mogli uticati na potencijalne porotnike i zatražila da se obustavi mogućnost izricanja smrtne kazne zbog navodnog uticaja na javnost.

Osumnjičeni Tajler Robinson, star 23 godine, još nije izjasnio o krivici. Protiv njega je podignuta optužnica za teško ubistvo u vezi sa događajem od 10. septembra, kada je Čarli Kirk, saveznik tadašnjeg predsednika Trampa, smrtonosno ranjen dok se obraćao okupljenima na Univerzitetu Juta Veli.

Prema navodima tužilaštva, DNK tragovi koji odgovaraju Robinsonu pronađeni su na obaraču puške, čauri i dva neispaljena metka. Takođe se navodi da je Robinson navodno poslao svom cimeru poruku u kojoj navodi da je ciljano izabrao Kirka zbog njegovih stavova. Odbrana je u sudskim podnescima iz maja osporila mogućnost povezivanja fragmenta metka pronađenog tokom autopsije sa puškom pronađenom u blizini mesta događaja, pozivajući se na analizu federalne agencije za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive.

Odbrana je tražila dodatno vreme za pregled dokaza, uključujući fragment metka i izveštaj vještaka, zbog čega je preliminarno ročište već jednom bilo odloženo. Poslednja rešenja suda u vezi sa izjavama tužilaštva i mogućim sankcijama očekuju se krajem nedelje. Istraga u ovom slučaju se nastavlja, a sudski proces ostaje u preliminarnoj fazi.

Vojne snage sprovode multinacionalne manevre na Marijanskim ostrvima, Guamu i u Japanu uz učešće više komandi

Združene snage Pacifičke komande Sjedinjenih Američkih Država, zajedno sa savezničkim i partnerskim jedinicama, započele su danas veliku vojnu vežbu u regionu Indo-Pacifika, prema zvaničnim informacijama. Vežba će trajati do 1. jula, a aktivnosti će se odvijati na Severnim Marijanskim Ostrvima, Guamu, u Japanu i na morskim poligonima Marijanskih ostrva.

Ova multinacionalna, dvogodišnja terenska vežba fokusirana je na unapređenje interoperabilnosti u višedomenskom okruženju, uključujući kopno, more, vazduh, kosmos i sajber-prostor. Učesnici kroz ove aktivnosti razvijaju sposobnost otkrivanja, lociranja, praćenja i angažovanja jedinica u različitim scenarijima, kao i projiciranja zajedničke borbene moći.

U vežbi učestvuju i Svemirska komanda SAD i Transportna komanda SAD, što dodatno proširuje saradnju između borbenih komandi. Ova saradnja je ključna za efikasno reagovanje na krize, vanredne situacije, humanitarnu pomoć, prirodne katastrofe i potencijalne oružane sukobe.

Admiral mornarice Stiv Kiler, komandant Pacifičke flote SAD, izjavio je da ova vežba potvrđuje posvećenost Sjedinjenih Država slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku. On je naglasio značaj integracije naprednih višedomenskih kapaciteta sa saveznicima za jačanje zajedničkog delovanja i projekciju borbene moći u borbi protiv savremenih bezbednosnih izazova.

Prema zvaničnim podacima, ovogodišnja vežba je jedanaesta po redu otkako je prvi put održana 2006. godine, a drugi put da su Snage za samoodbranu Japana integrisane u proces planiranja i izvršenja. Od 2024. vežba je proširena u multilateralni format, što omogućava efikasniji odgovor na bezbednosne izazove i primenu savremenih tehnologija i strategija.

Američka agencija za okeane osporava planiranu prodaju predmeta sa olupine, dokumenti otkriveni u sudskom postupku

Planirana aukcija više od 100 artefakata izvučenih sa olupine Titanika, uključujući lične stvari, novac, kuhinjski inventar i dekorativne predmete, suočava se sa protivljenjem vlasti Sjedinjenih Američkih Država, pokazuju nedavno objavljeni sudski dokumenti. Kompanija RMS Titanic Inc., koja ima ekskluzivna prava na izvlačenje predmeta sa olupine u severnom Atlantiku, predložila je prodaju ovih artefakata prvi put, iako je prethodno imala obavezu da ih koristi samo za izložbe u muzejima i na putujućim izložbama.

Kompanija sa sedištem u Džordžiji predložila je da aukcija bude deo globalne turneje u četiri grada, čije lokacije još nisu javno objavljene. Prema sudskim podnescima, među predmetima planiranim za prodaju nalaze se bronzana figura, ogrlica od zlatnih grumena i privezak u obliku srca.

Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA), koja predstavlja interese SAD i nadgleda lokaciju olupine, navela je da bi prodaja predstavljala kršenje pravnih obaveza kompanije RMS Titanic prema olupini. Ova ocena izneta je u dokumentima koje je sud nedavno učinio javno dostupnim.

Prema navodima američkih vlasti, kompanija ne traži odobrenje suda za aukciju, smatrajući da joj ono nije potrebno, kao i da nije ograničena u pravu na prodaju predmeta. Iz RMS Titanic Inc. nisu odgovorili na zahteve za komentar, dok su advokati kompanije ranije u podnescima tvrdili da predložena aukcija ne bi predstavljala kršenje postojećih sudskih naloga i sporazuma o artefaktima.

Od 1987. godine, tokom operacija spasavanja, izvučeni su hiljade predmeta, uključujući i delove trupa broda. Kompanija RMS Titanic uglavnom ostvaruje prihode izlaganjem ovih artefakata javnosti.

Tokom prethodnih godina, bilo je pokušaja prodaje predmeta radi finansiranja daljih istraživačkih misija, kao i u situacijama kada se kompanija suočavala sa finansijskim izazovima. Međutim, ova najnovija inicijativa naišla je na zvanično protivljenje američkih institucija, koje smatraju da bi prodaja mogla da naruši postojeće sporazume i pravila upravljanja međunarodno značajnom olupinom.