Šerif okruga Gila potvrdio pronalazak osobe koja je nestala 1994. godine, slučaj je bio pod istragom duže od tri decenije

Šerif okruga Gila u Arizoni saopštio je da je osoba koja je nestala 1994. godine, tada trinaestogodišnja Christina Marie Plante, pronađena živa nakon 32 godine. Plante je nestala iz Star Valley-a u Arizoni, a poslednji put je viđena 19. maja 1994. godine oko 12:30 časova, dok je peške išla do štale gde je držala svog konja, navodi se u saopštenju šerifove kancelarije.

Prema navodima šerifa Adama J. Shepherd-a, devojčica je tada proglašena nestalom, a sprovedene su opsežne potrage u kojima su učestvovali lokalni i regionalni resursi. Plante je bila evidentirana u nacionalnim bazama nestale dece, a njena fotografija i podaci distribuirani su širom regiona, države i zemlje. Prema zvaničnim informacijama, u trenutku nestanka nosila je šorts, majicu i patike i smatrana je osobom nestalom pod sumnjivim okolnostima.

“Uprkos iscrpnim potragama na terenu, brojnim intervjuima i nastavku istrage, u vreme nestanka nisu pronađeni tragovi koji bi doveli do njenog pronalaska”, naveo je šerif u zvaničnom saopštenju. Tokom narednih decenija, slučaj je ostao otvoren, a istražitelji su povremeno preispitivali dokaze i pratili nove informacije koje su dolazile.

Kancelarija šerifa je kasnije formirala jedinicu za nerazjašnjene slučajeve, koja se specijalizovala za istrage dugotrajnih i nerešenih nestanaka. Detektivi ove jedinice koristili su napredak u tehnologiji, savremene istražne metode i detaljnu reviziju slučaja, što je, prema rečima šerifa Shepherd-a, dovelo do razvoja novih tragova i konačnog pomaka u istrazi.

U ovom trenutku nisu objavljeni dodatni detalji o lokaciji ili uslovima pod kojima je Plante pronađena, niti informacije o njenom trenutnom stanju, a nadležne institucije nisu iznele više podataka radi očuvanja privatnosti. Slučaj je, prema navodima šerifove kancelarije, primer dugotrajnog rada istražnih organa i koristi od modernih metoda u rešavanju nestanaka.

Zvaničnici nisu saopštili da li je istragom utvrđeno da je bilo elemenata krivičnih dela u vezi sa nestankom, a javnost je pozvana da se uzdrži od spekulacija dok se ne objave nove informacije. Kancelarija šerifa okruga Gila nastavlja da radi na drugim nerazjašnjenim slučajevima, oslanjajući se na napredak tehnologije i saradnju sa ostalim institucijama.

Američke vlasti nisu dale jasan odgovor o mogućoj deportaciji iranskih državljana, dok traje sukob sa Iranom, navode izvori iz organizacija za ljudska prava

Dva iranska državljana, koji su pod nadzorom američkih imigracionih službi, suočavaju se sa neizvesnom budućnošću u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako navode izvori iz nevladinih organizacija, američke vlasti do sada nisu javno precizirale da li bi ovi pojedinci mogli biti deportovani u Iran, s obzirom na aktuelni ratni sukob u kojem su uključene Sjedinjene Države i Iran.

Dvojica muškaraca, koji u izveštaju koriste pseudonime Ali i Adel radi zaštite identiteta, ušli su na teritoriju SAD iz Meksika 2025. godine, neposredno pre početka drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa. Njihov advokat i predstavnik organizacije za ljudska prava, Rebekah Wolf, izjavila je da su oni u Iranu bili optuženi za krivično delo povezano sa njihovom seksualnom orijentacijom, što, prema njenim rečima, može nositi smrtnu kaznu.

Prema Wolf, u Iranu su njeni klijenti bili izloženi krivičnom gonjenju i pretnji smrtnom kaznom, navodeći da „u mnogim slučajevima nije jasno sa čim se izbeglice suočavaju, ali ovde je situacija veoma jasna“. Wolf je takođe istakla da je slučaj ovih azilanata ilustrativan za postojanje međunarodnog sistema azila, posebno u kontekstu kada osoba može biti izložena ozbiljnoj opasnosti po povratku u matičnu državu.

Sjedinjene Države trenutno učestvuju u oružanom sukobu sa Iranom, zajedno sa Izraelom, što dodatno komplikuje mogućnost deportacije državljana Irana iz SAD. Zvaničnici američke administracije nisu javno komentarisali da li bi iranski državljani, koji se nalaze pod nadzorom ICE (Imigraciona i carinska služba), mogli biti vraćeni u Iran tokom trajanja vojnog sukoba. Pravni zastupnici i organizacije za ljudska prava navode da bi deportacija u ratnu zonu predstavljala ozbiljan bezbednosni rizik za pojedince koji traže zaštitu.

Pitanje deportacije stranih državljana tokom ratnih sukoba često izaziva pažnju međunarodnih organizacija za ljudska prava, koje apeluju na poštovanje međunarodnih konvencija i zaštitu lica izloženih riziku od progona ili smrtnog kažnjavanja. Do sada, prema dostupnim izveštajima, nije doneta zvanična odluka o sudbini pomenutih azilanata, a njihova situacija ostaje neizvesna dok traje sukob između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana.

Finansijska tržišta reaguju na izjavu predsednika Trampa o produžetku vojnih operacija, potvrđeno zatvaranje Ormuskog moreuza

Finansijska tržišta zabeležila su značajne promene nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio nastavak udara na Iran i nije izneo plan o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. Ova izjava, data u sredu, izazvala je pad indeksa na berzama i nagli rast cena nafte, prema podacima sa svetskih finansijskih tržišta.

Prema izveštajima sa lica mesta, fjučersi na berzanski indeks S&P 500 pali su za 1,6% pre početka trgovanja, dok je Dow Jones Industrial Average zabeležio pad od 0,9%. Ova dešavanja dolaze nakon što su berze prethodno porasle za 3,5% tokom poslednja dva trgovinska dana, što su analitičari tumačili kao reakciju na očekivanja da bi okončanje sukoba moglo doneti stabilnost globalnim energetskim tržištima.

Cene nafte su snažno porasle neposredno nakon izjave predsednika Trampa. Brent nafta, koja se koristi kao međunarodni standard, dostigla je rast od 7,4%, dok je cena američke nafte porasla za 7,1%. Tržišni eksperti navode da je ovakva reakcija posledica neizvesnosti oko daljih koraka u vezi sa sukobom i transportom nafte kroz Ormuski moreuz.

U svom obraćanju, predsednik Tramp izjavio je da su, prema njegovim rečima, američki ciljevi u velikoj meri ostvareni i da su ofanzivne sposobnosti Irana “u suštini neutralisane” nakon više od mesec dana borbi. Nije izneo nove informacije o planovima za otvaranje Ormuskog moreuza za naftne tankere, već je naveo da će američke vojne operacije biti nastavljene još dve do tri nedelje.

Analitičari na finansijskom tržištu ocenjuju da je ova izjava povećala neizvesnost među investitorima. “Tržišta su počela da računaju na više izvesnosti, ali ovaj govor je vratio neodređenost”, izjavio je predstavnik investicione firme deVere Group. Prema njegovim rečima, tržišta su očekivala kraći i ograničen sukob, dok sadašnja situacija donosi dodatnu volatilnost u više klasa imovine.

Prema analizi globalnog glavnog ekonomiste Oxford Economics, Ormuski moreuz, kroz koji se transportuje oko 20% svetske nafte i prirodnog gasa, ostaje zatvoren za tanker sa naftom i mogao bi ostati u takvom stanju do kraja aprila. Stručnjaci smatraju da produženo zatvaranje tog strateškog prolaza može značajno uticati na globalno snabdevanje energentima i prouzrokovati dodatne poremećaje na tržištu.

Situacija se i dalje razvija, a zvanične informacije o nastavku vojnih operacija i mogućem otvaranju Ormuskog moreuza pažljivo prate međunarodni posmatrači i ekonomski stručnjaci. Nezavisna potvrda svih izjava iz zone sukoba nije moguća u ovom trenutku.