Evropski ministri analiziraju nove mere protiv Rusije i situaciju u Bosni i Hercegovini, potvrđeno iz Saveta
Savet za spoljne poslove Evropske unije održava intenzivan sastanak na kojem su u fokusu proširenje sankcija Rusiji, geopolitički izazovi na Zapadnom Balkanu i bezbednosna situacija na Bliskom istoku. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas otvorila je zasedanje najavom da se očekuje usvajanje najveće pojedinačne liste sa 250 novih imena podvrgnutih restriktivnim merama, kao odgovor na ruske napade na civile.
Iako je dogovor o sveobuhvatnom 21. paketu ekonomskih sankcija protiv Moskve još neizvestan zbog neslaganja među članicama, potvrđena je odlučnost Unije da nastavi ekonomski i politički pritisak. Kalas je ukazala i na problem civilnih zatvorenika koje ruske snage drže na okupiranim teritorijama, najavljujući mogućnost formiranja posebne platforme za koordinaciju oslobađanja i prikupljanje informacija o pritvorenim licima.
U vezi sa Bliskim istokom, Kalas je naglasila važnost očuvanja slobode plovidbe kroz Hormuški tesnac, upozorivši da blokada ovog prolaza može ugroziti stabilnost Iraka. Takođe, razmatra se opcija zabrane trgovine sa izraelskim naseljima na Zapadnoj obali, uz napomenu da postoje različita pravna mišljenja o načinu donošenja takve odluke.
Kalas je istakla operativne rezultate Crnomorske strategije, pohvalivši saradnju Bugarske i Rumunije na zaštiti pomorske infrastrukture. Suprotno tome, odnosi sa Gruzijom su trenutno zamrznuti zbog politike tamošnje vladajuće partije, dok je za Jermeniju najavljena nova partnerska misija radi jačanja otpornosti na spoljne uticaje.
Poseban deo sednice posvećen je Zapadnom Balkanu, sa akcentom na Bosnu i Hercegovinu i procese vezane za funkciju novog visokog predstavnika. Prema navodima Saveta, stabilnost regiona ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Evropske unije.
