Policija Severne Irske potvrdila hapšenje osumnjičenog, incident izazvao proteste i nemire u više delova grada

Nemiri su izbili u Belfastu u utorak uveče nakon napada nožem koji se dogodio prethodne večeri, saopštila je Policijska služba Severne Irske. Demonstranti su se okupili na nekoliko lokacija u glavnom gradu Severne Irske, pri čemu su neki učesnici protesta palili vozila, kontejnere i autobus, dok su, prema navodima svedoka, pojedini išli od vrata do vrata u potrazi za migrantima.

Povod za okupljanja bio je napad nožem koji je prethodne noći zabeležen u Belfastu. Video snimak incidenta, na kojem je prikazan muškarac kako napada drugog muškarca nožem, brzo se proširio društvenim mrežama. Policija je potvrdila da je osumnjičeni, državljanin Sudana u tridesetim godinama, priveden i optužen za pokušaj ubistva, posedovanje noža na javnom mestu i upućivanje pretnji smrću.

Prema informacijama policije, osumnjičeni je u Severnu Irsku stigao nakon što je aplicirao za azil, a 2023. godine mu je odobrena petogodišnja viza za Ujedinjeno Kraljevstvo. Navodi se da će se pred sudom pojaviti u sredu, gde će mu biti pročitane optužbe.

Žrtva napada zadobila je teške povrede lica, očiju i leđa i prebačena je u bolnicu, saopštile su nadležne službe. Zvaničnih informacija o njenom trenutnom zdravstvenom stanju za sada nema.

Iako su policija i političari iz svih većih partija pozvali na smirenje situacije, desetine maskiranih demonstranata okupile su se u utorak uveče na više mesta u Belfastu, što je dovelo do ozbiljnih narušavanja javnog reda i mira. Lokalni poslanici su izrazili zabrinutost zbog nasilja i pozvali građane da poštuju zakon.

Incidenti su izazvali osude širom političkog spektra, a predstavnici vlasti naglasili su važnost očuvanja bezbednosti svih stanovnika bez obzira na poreklo. Policija je pojačala prisustvo u pogođenim kvartovima i pokrenula istragu o nemirima i napadu nožem.

Belfast je u poslednjih godina beležio napetosti po pitanju migracija, dok lokalne vlasti ističu važnost zajedničkog života i tolerancije. Zvaničnici podsećaju da su nasilni odgovori neprihvatljivi i da se svi slučajevi nasilja procesuiraju u skladu sa zakonom.

Zvaničnici EU potvrdili uvođenje novih restrikcija, procenjena šteta ruskoj ekonomiji do 1,5 biliona dolara

Evropska unija intenzivira pritisak na Rusku Federaciju najavom 21. paketa sankcija, koji će obuhvatiti oko 80 novih pojedinaca i kompanija, saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Prema procenama evropskih institucija, dosadašnje restriktivne mere koštale su rusku ekonomiju između 1,2 i 1,5 biliona dolara.

U novom paketu predviđene su mere usmerene na ključne sektore ruske privrede, sa posebnim akcentom na energetiku, finansijske usluge i kriptovalute, kao i trgovinu naprednim tehnologijama. Prema navodima iz Evropske komisije, sankcije su do sada imale značajan uticaj, ograničavajući pristup Rusije globalnim tržištima kapitala i stvarajući dodatni pritisak na budžet države.

Najnovije restrikcije uključuju dalja ograničenja izvoza energenata, zatvaranje preostalih kanala za transakcije digitalnom imovinom i dodatna ograničenja u trgovini. Evropska unija takođe uvodi potpunu zabranu ulaska bivšim ruskim borcima na teritoriju država članica, a ciljane su i firme i pojedinci povezani sa vojno-industrijskim kompleksom ili odgovorni za kršenje ljudskih prava i širenje propagande.

“Naše sankcije nastavljaju snažno da pogađaju i duboko seku. Ciglu po ciglu, mi rušimo temelje ruske ratne ekonomije. Naša doslednost se isplaćuje”, navodi se u zvaničnoj izjavi Evropske komisije. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas istakla je da cena vojne operacije Rusije neprestano raste i da je potrebno strateško strpljenje Zapada.

Brisel poručuje da će nastaviti sa uvođenjem novih restrikcija sve dok Moskva ne obustavi ratna dejstva, naglašavajući da će podrška Ukrajini trajati “koliko god to bude potrebno”. Ruska privreda, prema procenama evropskih zvaničnika, suočava se sa dugoročnim posledicama međunarodne izolacije i smanjenim mogućnostima za ekonomski oporavak.

Američka vojska sprovodi istragu, piloti van životne opasnosti, predsednik Tramp optužuje Iran za napad

Dva američka vojna pilota spašena su u blizini Ormuskog prolaza nakon što je jurišni helikopter AH-64 Apač pao u more tokom večernje patrole, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Incident se dogodio u ponedeljak, a prvi put u istoriji ratovanja spasavanje su izveli autonomni dronovi, dok je američka vojska odmah pokrenula istragu o uzrocima pada.

Helikopter je bio angažovan iznad međunarodnih voda nedaleko od obale Omana kada je došlo do incidenta. U akciju spasavanja uključena je Operativna grupa 59, specijalizovana za integraciju bespilotnih sistema i veštačke inteligencije u mornaričke operacije. Autonomno robotsko plovilo Corsair dužine oko 7,3 metra lociralo je pilote, primilo ih na palubu i transportovalo do dogovorene tačke, odakle su dalje prebačeni helikopterom na medicinski pregled. Prema izveštaju Centralne komande SAD, piloti su u stabilnom stanju i nemaju povrede.

Zvaničnici navode da je ovo prvi put da je autonomno plovilo sa veštačkom inteligencijom korišćeno za uspešnu evakuaciju vojnih pilota iz neprijateljskog okruženja. Istraga o uzrocima pada helikoptera je u toku, a odgovorne službe prikupljaju sve relevantne podatke sa lica mesta.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izdao je saopštenje u kojem je direktno optužio Iran za obaranje helikoptera, ističući da SAD zadržavaju pravo na vojni odgovor. “Naša velika vojska me je upravo obavestila da su sinoć Iranci oborili jedan od naših visoko sofisticiranih helikoptera Apač dok je patrolirao iznad Ormuskog prolaza. Učestvovala su dva pilota, obojica su na bezbednom i nepovređeni. Bez obzira na to, Sjedinjene Države, po potrebi, moraju odgovoriti na ovaj napad”, naveo je Tramp.

Incident dodatno pojačava tenzije u regionu Bliskog istoka, naročito imajući u vidu značaj Ormuskog prolaza kroz koji prolazi značajan deo svetske nafte. Američke snage su poslednjih meseci pojačale prisustvo u tom području, koristeći helikoptere, avione i dronove radi zaštite plovnih puteva. Zvaničnici upozoravaju da bi najnoviji događaji mogli dodatno destabilizovati već napetu situaciju.