Predstavnici Evropskog saveta, Evropske komisije i Ukrajine razgovarali o finansijskoj i političkoj podršci Ukrajini

Dana 23.04.2024, u Nikoziji na Kipru, održan je trilateralni sastanak predsednika Evropskog saveta Antonija Koste, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, neposredno pre neformalnog sastanka lidera Evropske unije. Prema zvaničnom saopštenju, lideri su pozdravili usvajanje finansijskog paketa za Ukrajinu vrednog 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, kojim će se omogućiti da Ukrajina zadovolji svoje budžetske i odbrambene potrebe. Prva isplata očekuje se u drugom kvartalu, a lideri su pozvali i druge zemlje da doprinesu premošćavanju preostalih finansijskih praznina.

Na sastanku je istaknuta važnost usvajanja 20. paketa sankcija protiv Rusije, usmerenih na smanjenje ruskih prihoda od energije, ograničavanje bankarskog sistema i suzbijanje operacija “flote u senci”. Lideri su naglasili potrebu za nastavkom međunarodnog pritiska na Rusiju radi obustavljanja agresije i pokretanja pregovora ka mirnom rešenju.

Sagovornici su istakli značajan napredak Ukrajine u procesu pristupanja Evropskoj uniji i pozvali na otvaranje pregovaračkih klastera bez odlaganja. Pozdravljeno je i usvajanje novih zakona u ukrajinskom parlamentu, što će omogućiti dalja sredstva iz Instrumenta za Ukrajinu, a reformski napredak pod teškim okolnostima ocenjen je kao posebno važan.

Evropski zvaničnici i predsednik Ukrajine istakli su posvećenost podršci Ukrajini u obnovi i jačanju energetske infrastrukture, posebno pred narednu zimu. Povodom 40. godišnjice černobiljske katastrofe, podsetili su na značaj nuklearne bezbednosti u Evropi i pozvali na prekid napada i okupacije nuklearnih objekata u Ukrajini.

Na kraju, lideri su pozdravili najavu sastanka na visokom nivou Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece, koji će se održati 11.05.2024. u Briselu, uz zajedničko domaćinstvo EU, Ukrajine i Kanade.

Zajam biće operativan od 2026. godine, a sredstva će biti strogo uslovljena napretkom Ukrajine u reformama

Savet Evropske unije usvojio je danas poslednji ključni zakonski akt kojim se omogućava aktivacija zajma od 90 milijardi evra za podršku Ukrajini. Ova odluka doneta je nakon što je paket prvobitno dogovoren na sastanku Evropskog saveta u decembru 2025. godine. Prema zvaničnim saopštenjima, prva sredstva biće isplaćena tokom drugog kvartala 2026. godine.

Ukupno 90 milijardi evra namenjeno je pokrivanju najhitnijih budžetskih potreba Ukrajine, kao i jačanju odbrambenih industrijskih kapaciteta te zemlje u periodu 2026–2027. godine. Sredstva će biti obezbeđena kroz zaduživanje Evropske unije na tržištu kapitala, pri čemu je planirano da otplata bude izvršena iz budućih reparacija koje Rusija duguje Ukrajini.

Od ukupne sume, 30 milijardi evra biće usmereno na makroekonomsku podršku, dok je 60 milijardi evra predviđeno za razvoj odbrambene industrije. Ukrajina će moći da koristi sredstva za nabavku vojne opreme od domaćih i evropskih proizvođača, kao i iz zemalja EFTA-EEA i određenih trećih zemalja koje ispunjavaju potrebne bezbednosne standarde.

Isplata sredstava biće strogo uslovljena napretkom Ukrajine u ključnim reformama, uključujući vladavinu prava i borbu protiv korupcije. Zakonodavni okvir usvojen je kroz proceduru pojačane saradnje u kojoj učestvuju 24 države članice EU, čime je omogućeno sprovođenje pomoći uprkos političkim izazovima unutar Unije.

Ministar finansija Kipra Makis Keravnos izjavio je da su ovim aktom zaokruženi svi elementi potrebni za početak isplata i naglasio nepokolebljivu podršku Evropske unije suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Ova finansijska pomoć predstavlja dopunu postojećem „Instrumentu za Ukrajinu“, obezbeđujući stabilno finansiranje države u naredne dve godine.

Vlasti Izraela čekaju odobrenje Sjedinjenih Američkih Država za pokretanje operacija protiv ključne infrastrukture u Iranu

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je danas da su izraelske snage završile pripreme za potencijalne ofanzivne akcije protiv Irana, ističući da je Izrael spreman za obnovu rata ukoliko dobije odobrenje iz Sjedinjenih Američkih Država. U zvaničnoj izjavi Kac je precizirao da su ciljevi već markirani i da se čeka „zeleno svetlo“ iz Vašingtona za početak operacija.

Prema navodima izraelskog ministra, strategija uključuje napade na glavna energetska i elektroenergetska postrojenja u Iranu, sa ciljem da se značajno oslabi infrastruktura te zemlje. Kac je naglasio da bi budući udari bili razorniji od prethodnih i usmereni na najosetljivije tačke koje bi, prema njegovim rečima, mogle uzdrmati temelje režima u Teheranu.

„Izrael je spreman da obnovi rat protiv Irana. IDF je spreman i za odbranu i za ofanzivu, a mete su označene. Čekamo zeleno svetlo od SAD, pre svega, kako bismo dovršili eliminaciju dinastije Hamnei“, izjavio je Kac.

Ministar je posebno istakao da je eliminacija vrhovnog vođe Irana deo izraelskog plana, čime je još jednom potvrđena mogućnost promene režima kao jednog od ciljeva. Ove izjave dolaze u trenutku povećanih tenzija na Bliskom istoku, dok međunarodna zajednica prati razvoj situacije između dve vodeće vojne sile u regionu.