Plan uključuje zatvaranje graničnih prelaza susednih država kako bi se dodatno ograničio uvoz i izvoz Irana
Sjedinjene Američke Države i Izrael razmatraju mogućnost uvođenja kopnene blokade Irana kao deo strategije povećanja ekonomskog pritiska na vlasti u Teheranu. Prema navodima iz zvaničnih razgovora, predlog je razmatran tokom nedavnog sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Beloj kući.
Predlog o zatvaranju granica Irana
Tokom susreta dvojice lidera, analizirana je opcija da se granični prelazi Irana sa susednim državama zatvore ili strogo ograniče. Ova mera bi, prema navodima izvora upoznatih sa razgovorima, praktično blokirala uvoz i izvoz, čime bi se značajno uticalo na iransku privredu. Predlog podrazumeva ubeđivanje država kao što su Irak, Pakistan, Turska, Turkmenistan, Avganistan, Jermenija i Azerbejdžan da pojačaju kontrolu ili potpuno zatvore granice sa Iranom.
Na taj način, protok robe i resursa bio bi dodatno ograničen, što bi, prema procenama, moglo uticati na promenu politike Teherana. Ipak, stručnjaci naglašavaju da bi sprovođenje ove mere predstavljalo izuzetno veliki logistički i politički izazov, s obzirom na dužinu iranskih granica i složene odnose sa susednim državama.
Prema zvaničnim informacijama, predlog o kopnenoj blokadi Irana dolazi nakon procene da višemesečne vojne akcije i udari nisu dali željene rezultate u smislu vraćanja Teherana za pregovarački sto. Zbog toga su SAD i Izrael odlučili da razmotre i druge načine povećanja pritiska, oslanjajući se na ekonomske i diplomatske mere, uključujući i blokadu kopnenih ruta.
Jedan neimenovani visoki izraelski zvaničnik izjavio je da je osnovna ideja „potpuno blokirati kopneni pristup tako da Iran ne može ništa da uveze niti izveze”. Ova izjava potvrđuje ozbiljnost namere da se sprovede kopnena blokada Irana kao deo šire strategije.
Izazovi sprovođenja i reakcije suseda
Ipak, sprovođenje kopnene blokade Irana naišlo bi na brojne prepreke. Osim logističkih izazova, tu su i političke posledice, jer bi susedne države morale da prihvate povećane mere kontrole na granicama. U međuvremenu, analitičari ukazuju na to da bi realizacija ovakvog plana zahtevala značajnu diplomatsku koordinaciju i dugotrajne pregovore sa svim susedima Irana.
Ova inicijativa deo je šireg napora da se, kombinovanjem vojnih i vanvojnih sredstava, izvrši pritisak na iranski režim i onemogući dalje jačanje vojnog potencijala Teherana u regionu.
