Let privremeno zaustavljen, španski kralj Felipe VI informisao se o situaciji na aerodromu

Povratak pape Lava XIV iz Španije u Vatikan privremeno je odložen zbog tehničke smetnje na avionu kojim je trebalo da otputuje sa aerodroma Los Rodeos na Tenerifima ka Rimu, kako je saopšteno. Kapetan aviona obavestio je putnike o tehničkom problemu, a poletanje je odloženo dok se problem ne otkloni. Priroda kvara za sada nije precizirana.

Tokom zadržavanja na aerodromu, španski kralj Felipe VI ušao je u avion kako bi se informisao o situaciji, nakon čega su i on i papa Lav XIV privremeno napustili letelicu dok su tehničke ekipe sprovodile potrebne provere. Prema izvorima, ovakve tehničke poteškoće su relativno česte, ali se u ovakvim slučajevima striktno primenjuju bezbednosni protokoli i mere predostrožnosti.

Papa Lav XIV završio je sedmodnevnu posetu Španiji, tokom koje je obišao Madrid, Barselonu i Kanarska ostrva. Tokom boravka na Tenerifima, posebno je istakao pitanje migracija, susrevši se sa migrantima i predstavnicima programa za njihovu integraciju, a u luci Santa Kruz održao je misu na otvorenom. Poseta Kanarskim ostrvima ocenjena je kao simboličan gest podrške migrantima koji Atlantskom rutom pokušavaju da stignu do Evrope.

Očekuje se da će papa Lav XIV nastaviti putovanje ka Rimu čim tehnički problem na avionu bude rešen.

Kraljevski biograf potvrdio da je princeza od Velsa prva distancirala Endrua sa porodičnih događaja

Princeza od Velsa, Kejt Midlton, prekinula je sve kontakte sa bivšim princom Endruom još pre njegovog hapšenja, saopšteno je na osnovu nove biografije i izjava kraljevskog biografa Kristofera Andersena. Prema navodima autora, Kejt Midlton je prva članica britanske kraljevske porodice koja je odlučila da distancira Endrua sa porodičnih okupljanja i događaja, uključujući i zabranu prisustva na njenom tradicionalnom božićnom koncertu.

Nakon niza skandala u vezi sa Džefrijem Epstajnom koji su kulminirali Endruovim hapšenjem u februaru ove godine, objavljeni su novi detalji o narušenim odnosima u kraljevskoj porodici. Biograf je istakao da je Kejt Midlton svesno i promišljeno donela odluku da zaštiti ugled monarhije i spreči negativne asocijacije, posebno imajući u vidu svoju ulogu buduće kraljice i majke budućeg monarha, princa Džordža.

“Ona je prva u porodici koja ga je odbacila i potpuno se distancirala”, naveo je Andersen, dodajući da je princeza jasno stavila do znanja da Endru nije dobrodošao na javnim događajima i pred kamerama. Prema istom izvoru, Endru je preko posrednika pokušao da pronađe način da se pojavi na nekim događajima, ali mu je upućen jasan odgovor od Kejt.

Odluka Kejt Midlton, prema navodima biografa, uticala je i na to da kralj Čarls, pod pritiskom Vilijama i Kejt, prošle godine Endruu oduzme kraljevske titule. Podsećamo, Endru je u februaru uhapšen na svoj 66. rođendan zbog sumnji u zloupotrebu položaja, što ga čini prvim članom kraljevske porodice privedenim u modernoj istoriji.

Kao što je navedeno, istraga u vezi sa slučajem je u toku.

Stručnjaci ističu važnost kritičkog razmišljanja i kreativnosti kao ključnih faktora na tržištu rada u SAD

Pojava veštačke inteligencije utiče na promene u obrazovanju i zapošljavanju širom Sjedinjenih Američkih Država, što potvrđuju izjave stručnjaka iz oblasti zapošljavanja i obrazovanja. Prema dostupnim informacijama, tradicionalno obrazovanje u oblasti društvenih nauka i umetnosti dobija dodatni značaj zbog sposobnosti koje razvija kod studenata, kao što su kritičko razmišljanje i komunikacija.

Predstavnici organizacija koje se bave zapošljavanjem i savetovanjem mladih navode da veštačka inteligencija menja zahteve poslodavaca, ističući važnost tzv. emocionalne inteligencije (EQ) i sposobnosti rešavanja problema. Prema rečima jednog od stručnjaka, veštačka inteligencija može automatizovati određene zadatke iz oblasti finansija ili informatike, dok razumevanje problema i međuljudska dinamika ostaju u domenu ljudi.

Drugi sagovornici smatraju da poslodavci sve više traže kandidate koji su sposobni za lateralno razmišljanje, preispitivanje pretpostavki i donošenje originalnih rešenja. Kreativnost i sposobnost rešavanja problema izdvajaju pojedince na tržištu rada, dok se čista tehnička znanja, prema mišljenju stručnjaka, sve manje izdvajaju kao posebna prednost.

Neki eksperti ukazuju na to da su osnovne veštine koje poslodavci vrednuju, kao što su sposobnost učenja i prilagođavanja, upravo deo obrazovanja iz oblasti društvenih nauka i umetnosti. Nasuprot tome, pojedine usko specijalizovane veštine, koje su do sada često bile u fokusu akademskog obrazovanja, mogu izgubiti deo svoje tržišne vrednosti usled automatizacije i napretka veštačke inteligencije.

Stručnjaci preporučuju studentima i mladima da se usmere na sticanje „veštine učenja“, odnosno razvijanje sposobnosti da brzo usvajaju nove informacije i prilagođavaju se promenama na radnom mestu. Prema navodima iz izvora, ovakav pristup obrazovanju može doprineti većoj konkurentnosti i uspehu na tržištu rada koje se brzo menja pod uticajem novih tehnologija.

Dalji razvoj veštačke inteligencije i njena integracija u različite industrije uticaće na transformaciju radnih mesta i obrazovnih prioriteta, navode stručnjaci. Zbog toga se naglašava značaj obrazovanja koje razvija univerzalne, prenosive veštine, a ne isključivo tehničku stručnost.