Medvedev tvrdi da Rusija može zaplenjivati brodove zbog sumnje na prevoz tereta za Kijev, pozivajući se na UNCLOS
Izjava Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, izazvala je pažnju stručne javnosti. On je na svom Telegram kanalu izneo stav da Rusija zadržava pravo da preduzme napad u neutralnim vodama na bilo koji strani trgovački brod za koji „osnovano sumnja” da prevozi teret u interesu Kijeva. Istovremeno, Medvedev je upozorio evropske zemlje da ne smeju da dodiruju ruske brodove jer bi to, kako tvrdi, predstavljalo kršenje Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS) iz 1982. godine.
Pravna tumačenja i međunarodni propisi
Ovakvo tumačenje prava mora izazvalo je burne reakcije. Prema članu 87 i članu 88 Konvencije UNCLOS, otvoreno more namenjeno je slobodnoj plovidbi u miroljubive svrhe za sve države. Zbog toga, tvrdnja da Rusija ima pravo na napad u neutralnim vodama na osnovu puke „dovoljne sumnje” direktno je suprotstavljena samoj konvenciji na koju se Medvedev poziva. Pravila međunarodnog humanitarnog prava i ratnog prava na moru jasno navode da neutralni trgovački brodovi ne mogu biti nasumično napadani van zone borbenih dejstava.
U slučajevima oružanog sukoba, presretanje neutralnog broda zahteva postojanje formalno objavljene i efektivne pomorske blokade, ili jasne dokaze da brod prevozi ratnu krijumčarenu robu ili učestvuje u neprijateljstvima. Dakle, napad na civilni brod neutralne zastave, van zone borbenih dejstava i samo na osnovu procene ili „sumnje”, može se u međunarodnom pravu tumačiti kao akt oružanog piratstva ili ratni zločin.
Ruski argumenti i evropski odgovor
Zanimljivo je da se Rusija, dok predlaže mogućnost napada na trgovačke brodove, istovremeno poziva na isti UNCLOS kako bi proglasila sopstvene brodove nedodirljivim. Prema članu 110 UNCLOS-a, ratni brodovi imaju pravo da na otvorenom moru zaustave i provere brod ako postoji osnovana sumnja u njegovu registraciju ili identitet.
Osim toga, značajan deo tzv. „flote u senci” koristi lažne registracije, plovi bez važećeg osiguranja ili namerno isključuje transpondere za identifikaciju. Države su, prema normama Međunarodne pomorske organizacije, dužne da pregledaju i zadrže plovila koja predstavljaju ekološku opasnost ili krše navigacione standarde.
Šira geopolitička pozadina
Najava da su ruske Oružane snage i Pacifička flota spremne da prošire operacije van Crnog mora i započnu inspekcije zapadnih brodova širom sveta, prema navodima Medvedeva, izaziva sumnju u realnu mogućnost takvih akcija. Projekcija pomorske sile na globalnom nivou zahteva logistiku i mrežu baza koju trenutno poseduje mali broj država.
U trenutku kada je Crnomorska flota morala da povuče veći deo svojih brodova zbog ukrajinskih pretnji, retorika o globalnoj kontroli mora i mogućnost napada u neutralnim vodama odražava značajan jaz između političkih izjava i realnih kapaciteta. Međunarodno pravo ne funkcioniše kao selektivni meni. Pozivanje na UNCLOS radi zaštite sopstvenih brodova, dok se istovremeno najavljuje napad na tuđe trgovačke brodove, pokazuje kontradikciju u ruskom pristupu međunarodnim propisima.
