Zdravstvene službe sprovode testiranja i kontaktiraju putnike, stjuardesa u izolaciji sa blagim simptomima

Stjuardesa aviokompanije iz Harlema hospitalizovana je u Amsterdamu zbog sumnje na infekciju hantavirusom, nakon što je radila na letu iz Johanesburga 25.04.2024. godine. Prema informacijama iz Ministarstva javnog zdravlja, ona je bila u kontaktu sa 69-godišnjom ženom iz Holandije koja je prethodno preminula od hantavirusa u Johanesburgu.

Preminula putnica bila je na holandskom kruzeru, a dan pre smrti boravila je kratko u avionu na međunarodnom aerodromu u Johanesburgu. Osoblje je zamolilo ženu da napusti let zbog bolesti, nakon čega je avion poleteo za Amsterdam. Stjuardesa, koja se sada nalazi u bolničkom centru Amsterdam UMC, razvila je blage simptome i nalazi se u izolaciji dok traje testiranje na hantavirus.

Zdravstvene službe Holandije su saopštile da su kontaktirale sve putnike sa pomenutog leta, savetovavši im da prate eventualne simptome. Zvaničnici još nisu izdali konkretne preporuke putnicima o daljim koracima ukoliko se simptomi pojave.

Vreme inkubacije hantavirusa može da traje od nekoliko dana do dva meseca, a simptomi se najčešće javljaju dve do četiri nedelje nakon infekcije. Prethodno je zabeleženo više slučajeva hantavirusa na holandskom kruzeru, sa tri smrtna ishoda među putnicima.

“Preduzete su sve mere zaštite i u toku je testiranje potencijalno zaraženih osoba”, naveli su iz Ministarstva javnog zdravlja.

Istraživanje pokazuje da i pored ponude kupona, osigurani pacijenti i dalje imaju probleme sa pristupačnošću lekova

Ponude za popuste na lekove koje se nude na apotekarskim pultovima sve češće su deo svakodnevnice pacijenata, ali stručnjaci upozoravaju da ove pogodnosti mogu nositi i skrivene troškove, posebno za one sa zdravstvenim osiguranjem. Prema studiji objavljenoj 6. aprila u stručnom medicinskom časopisu, pacijenti sa komercijalnim osiguranjem poslednjih godina ređe koriste proizvođačke kupone za lekove, iako farmaceutske kompanije nastavljaju sa distribucijom ovih pogodnosti.

Glavna autorka studije, So-Yeon Kang, profesorka politike zdravstvene zaštite na univerzitetu u Vašingtonu, navodi da proizvođači i dalje nude veliki broj kupona, ali da mnogi pacijenti i dalje imaju poteškoće da priušte neophodne lekove. „Pacijenti se nalaze na preseku interesa između osiguravača i proizvođača lekova,” izjavila je Kang.

Kuponi koje izdaju proizvođači omogućavaju pacijentima da na licu mesta ili putem interneta dobiju popust na lekove, uglavnom na brendirane proizvode. Ove pogodnosti razlikuju se od popusta koje nude posebne kartice za lekove, gde treće strane pregovaraju o nižim cenama i prenose deo uštede krajnjem korisniku. Proizvođački kuponi često imaju za cilj da zadrže pacijente na skupljim, brendiranim lekovima, čak i u slučajevima kada postoji jeftinija, generička zamena.

Neki osiguravači smatraju da ovakva praksa može da utiče na povećanje premija za zdravstveno osiguranje, što dugoročno može uticati na ukupne troškove za korisnike.

Za osobe bez zdravstvenog osiguranja, korišćenje proizvođačkih kupona može predstavljati značajnu uštedu, posebno ako ne postoji generička alternativa za određeni lek. Postoje i vladine platforme koje omogućavaju građanima da pronađu dostupne popuste ili kupone, pri čemu izvori popusta mogu varirati.

Stručnjaci savetuju pacijentima da pre korišćenja bilo koje vrste popusta na lekove detaljno proveravaju uslove, kao i moguće posledice po njihove osiguravajuće planove. Uzimanje kupona može, u nekim slučajevima, dovesti do toga da deo troškova ne bude uračunat u godišnji limit osiguranja, što može uticati na ukupnu cenu lečenja.

Iako proizvođači lekova nastoje da povećaju dostupnost svojih proizvoda kroz ovakve pogodnosti, dilema oko koristi i potencijalnih skrivenih troškova ostaje aktuelna, a stručnjaci preporučuju informisan pristup prilikom donošenja odluka o korišćenju kupona.

Vlada SAD potvrdila inicijative za sniženje cena lekova, ali podaci pokazuju da su brojne cene i dalje u porastu

Nakon najava i pokretanja više inicijativa za regulaciju farmaceutskog tržišta, vlasti SAD su potvrdile da su sprovedene mere s ciljem smanjenja troškova lekova za građane. Inicijative su uključivale pregovore sa proizvođačima, zahteve za dobrovoljno sniženje cena i uvođenje programa za povoljniju nabavku lekova. Međutim, podaci sa terena pokazuju da su rezultati ovih napora neujednačeni, a deo građana i dalje plaća više za iste lekove.

Prema rezultatima istraživanja, oko 60% odraslih Amerikanaca izrazilo je zabrinutost zbog mogućnosti da ne mogu da priušte lekove za sebe ili članove porodice. Više od 80% ispitanika smatra da su cene lekova neprimereno visoke, dok većina podržava dodatnu regulaciju u cilju smanjenja troškova. Statistički podaci pokazuju da su američki potrošači i dalje suočeni sa troškovima koji su znatno viši od proseka u drugim državama.

Od jula prošle godine, predsednik SAD uputio je zvanične zahteve 17 farmaceutskih kompanija da dobrovoljno smanje cene svojih proizvoda. Zvaničnici su izvestili da su održani i pojedinačni sastanci sa predstavnicima industrije, a u decembru je najavljeno postizanje dogovora o primeni “najpovoljnije cene” za lekove koji se isporučuju u okviru državnog programa za socijalno ugrožene građane.

Takođe je pokrenut digitalni servis za pretragu sniženih cena lekova za pacijente koji plaćaju gotovinom, uz obećanje da će se ubrzati dostupnost jeftinijih, generičkih verzija pojedinih skupih lekova. Uprkos tome, zvaničnici priznaju da su detalji o obuhvaćenim lekovima i stvarnim pogodnostima za korisnike i dalje nedovoljno jasni.

Predstavnici Bele kuće nisu odgovorili na dodatna pitanja o funkcionisanju novog programa. Prema dostupnim informacijama, državni program već omogućava nabavku lekova po nižim cenama, dok komercijalni popusti i osiguranje često nude povoljnije opcije za pojedine pacijente. Stoga, procenjuje se da će broj građana koji će imati direktnu korist od novih mera biti ograničen, iako pojedini korisnici mogu ostvariti uštede.

Uprkos uvedenim inicijativama, stručnjaci navode da su mnoge cene lekova nastavile da rastu. Sagovornici iz sektora zdravstva ističu da je potrebno pratiti dalji razvoj situacije kako bi se utvrdio stvarni uticaj novih mera na šire stanovništvo.