Američki ambasador pri UN najavio predlog rezolucije nakon blokade Ormuskog moreuza i neuspeha prethodnih inicijativa

Sjedinjene Američke Države i arapske zemlje iz regiona Persijskog zaliva pripremaju novu rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom bi se osudio Iran zbog blokade Ormuskog moreuza, izjavio je američki ambasador pri UN Majk Volc. Predlog rezolucije dolazi nakon što su stalne članice Saveta bezbednosti Rusija i Kina prošlog meseca blokirale rezoluciju koja je imala za cilj podsticanje međunarodnih napora za obnavljanje slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Volc je precizirao da Sjedinjene Američke Države zajedno sa Bahreinom rade na novom nacrtu rezolucije, uz doprinos Kuvajta, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije. Cilj rezolucije je, kako je naveo, zahtev da Iran prekine napade na trgovačke brodove i pokušaje uvođenja taksi na plovidbu tim plovnim putem.

“Nacrt rezolucije je užeg obima u odnosu na prethodnu neuspelu rezoluciju i fokusira se na prekid napada i ograničenja slobode plovidbe”, izjavio je Volc u razgovoru sa novinarima. On je dodao da će pregovori o rezoluciji biti održani ove nedelje.

Prema njegovim rečima, predlog rezolucije dolazi u periodu kada je na snazi prekid vatre sa Iranom, a međunarodna zajednica nastoji da osigura stabilnost i bezbednost pomorskih puteva u regionu. Dalji koraci u vezi sa rezolucijom zavisiće od stava stalnih članica Saveta bezbednosti i rezultata predstojećih pregovora.

Policija i tužilaštvo sprovode istragu, osumnjičeni priveden na licu mesta i nalazi se u pritvoru

Dve osobe su izgubile život, a najmanje tri su teško povređene kada je 33-godišnji nemački državljanin automobilom uleteo u pešačku zonu u centru Lajpciga 6.6.2024. godine, saopšteno je iz policijskih izvora. Osumnjičeni je sam zaustavio vozilo i odmah je priveden na licu mesta, dok se prema navodima policije nalazi u pritvoru i ne predstavlja opasnost po javnost.

Prema zvaničnim informacijama, vozač je velikom brzinom prošao kroz pešačku zonu, izazvavši smrt dve osobe i teško povredivši najmanje još tri, dok je više ljudi zadobilo lakše povrede ili su pretrpeli šok. Na terenu je angažovan veliki broj ekipa hitne pomoći i spasilačkih službi, a uspostavljen je i centar za psihološku podršku za pogođene građane.

“Hitne službe su proglasile situaciju sa masovnim brojem povređenih i sve raspoložive ekipe su upućene na mesto incidenta”, navodi se u saopštenju policije.

Tužilaštvo u Lajpcigu pokrenulo je istragu zbog sumnje na ubistvo u dva slučaja i pokušaj ubistva u više slučajeva, a motivi i okolnosti događaja se i dalje utvrđuju. Policija apeluje na sve svedoke da se jave radi pružanja dodatnih informacija.

“Istraga je u toku i svi relevantni dokazi se prikupljaju na licu mesta”, saopšteno je iz tužilaštva.

Naučna istraživanja ukazuju da gotovo polovina svih blatnih vulkana na svetu pripada Azerbejdžanu, navode stručnjaci

Azerbejdžan se izdvaja kao zemlja sa najvećom koncentracijom blatnih vulkana u svetu, sa više od 350 aktivnih lokaliteta, saopšteno je prema poslednjim zvaničnim podacima. Oko 60 odsto ovih vulkana smatra se aktivnim, a gotovo polovina svih registrovanih blatnih vulkana nalazi se upravo na teritoriji Azerbejdžana.

Najveći broj blatnih vulkana smešten je na dnu Kaspijskog jezera i u blizini Nacionalnog parka Gobustan, koji je od 2007. godine pod zaštitom UNESKO. Ovi vulkani izbacuju hladno blato i gasove, a nastaju usled pritiska gasova iz dubokih slojeva zemlje. Stručnjaci navode da povremene erupcije mogu biti praćene snažnim izbacivanjem blata i gasova, a u pojedinim slučajevima dolazi i do paljenja metana.

Prema rečima geologa, velika zastupljenost blatnih vulkana u Azerbejdžanu povezana je sa bogatim nalazištima nafte i gasa, što dovodi do značajnog podzemnog pritiska i izbijanja smeše vode, gline i gasova na površinu. U zemlji se nalaze i neki od najvećih blatnih vulkana na svetu, čija visina prelazi 700 metara.

Nedavno je kod Bakua otvoren luksuzni turistički kompleks koji omogućava posetiocima bezbedan pristup kraterima aktivnih vulkana. Naučna istraživanja pokazuju da blato ovih vulkana sadrži visok nivo joda, broma i magnezijuma, što ih čini interesantnim za farmaceutsku industriju.

Stručnjaci ističu da azerbejdžanski blatni vulkani nisu samo turistička atrakcija, već i “prozori u dubinu zemlje” koji pomažu u istraživanju novih nalazišta energenata. Ovaj geološki fenomen svake godine privlači desetine hiljada posetilaca iz celog sveta, čineći blatne vulkane jednim od najprepoznatljivijih prirodnih obeležja Azerbejdžana.