Američki predsednik napustio razgovor posle pitanja o navodima za neregularnosti, potvrđen nastavak intervjua

Američki predsednik Donald Tramp prekinuo je intervju održan na otvorenom prostoru u Viskonsinu, nakon što je došlo do tenzija tokom razgovora o izbornom procesu u Kaliforniji. Događaj se odigrao tokom snimanja emisije, koje je više puta prekidano zbog jakih padavina, a prema dostupnim informacijama, incident se dogodio kada je voditeljka postavila pitanje u vezi sa navodima o neregularnostima na unutarstranačkim izborima.

Tramp je tokom razgovora izneo tvrdnje da su rezultati izbora u Kaliforniji “brzo pali” zbog, kako je rekao, “nameštanja izbora”. Na direktno pitanje da li postoje dokazi za te tvrdnje, predsednik je izjavio da mu je dovoljno da “pogleda i sluša ljude”. Novinarka je potom navela da je višednevno brojanje glasova u toj saveznoj državi uobičajena procedura, na šta je Tramp izrazio sumnju u opravdanost tog procesa, posebno što se glasovi broje i nekoliko dana posle izbornog dana.

Tokom nastavka razgovora, Tramp je kritikovao medije i izneo optužbe na račun više američkih televizijskih mreža, uz ocenu da su “pokvareni”. Kada je novinarka odbacila te tvrdnje, Tramp joj je rekao da je “ili glupa ili pokvarena” i da nema kredibilitet, nakon čega je započeo skidanje mikrofona i napustio razgovor. “Izvini. Hajde da završimo ovde jer mi je dosta. Hvala ti, draga. Lepo se provedi”, naveo je Tramp tokom prekida intervjua. Prema izvorima, izgledalo je da je predsednik u jednom trenutku hteo da baci mikrofon.

Nakon što ga je novinarka podsetila da je ekipa došla iz Vašingtona zbog intervjua, Tramp je odgovorio da je proveo dovoljno vremena na kiši tokom razgovora i poručio da bi mediji trebalo da preispitaju svoj rad. U kasnijem javljanju iz studija, voditeljka je potvrdila da se naknadno čula sa predsednikom i da je on pristao na novi intervju.

“Razgovor je prekinut, ali smo naknadno dobili potvrdu o nastavku intervjua”, navela je voditeljka nakon incidenta.

Predstavnik Džim Himes izrazio zabrinutost zbog izbora Pultea, navodeći nedostatak bezbednosnog iskustva i uticaj na zakonodavni proces

Predstavnik Džim Himes iz Konektikata, član Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, izneo je kritike na račun odluke tadašnjeg predsednika Donalda Trampa da Bilu Pultea, dosadašnjem zvaničniku iz sektora stambenog finansiranja, poveri funkciju vršioca dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe. Ova odluka izazvala je reakcije kako među demokratama, tako i među pojedinim republikancima, posebno u kontekstu skorog isteka ovlašćenja za primenu odeljka 702 Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih aktivnosti (FISA), koji omogućava prikupljanje podataka bez naloga, a čije važenje ističe u petak.

Himes je u intervjuu istakao da Pulte nema iskustva u nacionalnoj bezbednosti i naveo da tajming imenovanja može uticati na produženje važenja ključnog zakona. “On nema ni trunke iskustva u nacionalnoj bezbednosti, a predsednik ga postavlja na jedno od najosetljivijih mesta”, izjavio je Himes. Naglasio je da bi imenovanje moglo imati posledice po nacionalnu bezbednost ukoliko dođe do prekida ovlašćenja za prikupljanje podataka iz odeljka 702.

Zagovornici produženja važenja ovog zakona tvrde da je on od presudnog značaja za sprečavanje terorističkih napada, otkrivanje špijunaže, borbu protiv međunarodne trgovine drogom i sajber pretnji. Himes je posebno ukazao na to da je imenovanje usledilo neposredno pred istek važenja zakona i nakon što je Kongres već dvaput privremeno produžavao njegovu primenu. Prema njegovim rečima, trenutni politički kontekst dodatno otežava postizanje dogovora o daljem produženju.

Tokom rasprave u aprilu, Predstavnički dom je usvojio trogodišnje produženje primene odeljka 702, ali je pitanje ostalo aktuelno zbog promena u rukovodstvu obaveštajnih službi i političkih neslaganja. Himes je izneo stav da bi ponovna potreba za glasanjem u kontekstu imenovanja Bila Pultea mogla dodatno zakomplikovati usvajanje novog zakona.

Zvaničnici iz sektora nacionalne bezbednosti više puta su naglašavali važnost kontinuirane primene zakona za operativnu sposobnost službi. S druge strane, deo političara izražava zabrinutost zbog potencijalnog narušavanja prava građana i mogućnosti nedovoljne kontrole nad obaveštajnim aktivnostima.

Imenovanje Pultea ostaje predmet pažnje u političkim krugovima, dok se rasprava o produženju ovlašćenja za nadzor nastavlja. Konačna odluka o budućnosti odeljka 702 i rukovodstvu obaveštajnih službi ostaje u nadležnosti Kongresa.

Ukrajinske vlasti prijavile žrtve u Zaporoškoj oblasti i oštećenje skladišta nuklearnog otpada blizu Černobilja, potvrđeno da je nivo radijacije stabilan

Tri osobe su poginule, a jedna je ranjena u napadu ruskog drona na autobusko stajalište u mestu Balabine u jugoistočnoj Ukrajini, saopštile su ukrajinske vlasti 7. juna 2026. godine. Prema navodima Ivana Fedorova, načelnika regionalne vojne administracije Zaporoške oblasti, napad se dogodio u nedelju, dok su građani čekali prevoz.

U odvojenom incidentu, skladišni centar za istrošeno nuklearno gorivo u Kijevskoj oblasti, oko 15 kilometara od nuklearne elektrane Černobilj, pretrpeo je oštećenja nakon drugog napada dronom, saopštio je Generalštab Ukrajine. Državna kompanija za nuklearnu energiju Energoatom navela je na svom zvaničnom kanalu da je objekat u trenutku napada bio prazan i da je napad izazvao požar na površini od oko 40 kvadratnih metara, koji je ugašen u roku od sat vremena.

Zvaničnici su potvrdili da su svi mereni nivoi radijacije ostali u dozvoljenim granicama i da nije zabeleženo curenje radioaktivnih materija. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izjavila je da je incident “zabrinjavajući” zbog količine nuklearnog materijala koji se nalazi u skladištu. Direktor IAEA Rafael Grosi najavio je da će inspektori uskoro posetiti lokaciju radi dodatne procene situacije.

Pored navedenih događaja u Ukrajini, lokalne vlasti u ruskoj Kurskoj oblasti saopštile su da je jedan muškarac poginuo, a jedna žena ranjena u ukrajinskom napadu na toj teritoriji. Detalji o ovom incidentu nisu dalje precizirani u zvaničnim izveštajima.

Istovremeno, napadi su se dogodili u trenutku kada je britanski premijer Keir Starmer bio domaćin sastanka sa liderima Ukrajine, Francuske i Nemačke o daljoj podršci Kijevu. Sastanak je održan u Londonu, a prisustvovali su predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc. Prethodnog dana, ukrajinske snage izvele su napad dronom na Sankt Peterburg, što je dodatno pojačalo napetosti u regionu.

Sukobi u Ukrajini traju od februara 2022. godine, a poslednji događaji ukazuju na nastavak vojnih i hibridnih operacija na više lokacija. Nezavisna verifikacija svih navoda iz ratnih zona trenutno nije moguća.