Psiholog Milan Krajnc analizira zašto tragedije privlače više pažnje od uspeha u savremenom društvu

Savremeno društvo pokazuje sve izraženiji trend u kojem publika više ne traži istinu, već tuđu bol. Prema rečima prof. dr Milana Krajnca, psihologa za sistemske rizike i krizno odlučivanje, pažnja javnosti sve češće je usmerena na nesreće i lične tragedije, dok se uspeh i pozitivne priče zanemaruju. Ovaj fenomen jasno se vidi u vestima, filmovima, rijaliti programima i na društvenim mrežama, gde tuđa nesreća postaje centralni sadržaj.

Zašto publika više prati tuđu bol nego istinu

Umesto da ljudi prilaze kako bi pomogli, sve češće se pojavljuju samo kao posmatrači. Oni komentarišu, pretpostavljaju i šire glasine, dok svaka nova informacija o nečijoj nesreći postaje dodatna epizoda za javnost. Krajnc ističe da se interesovanje publike povećava kada je tragedija bliža njihovom krugu poznanika, ali da to često nema veze sa saosećanjem. Tragedija privlači više pažnje jer omogućava ljudima da se osećaju sigurnije i snažnije u poređenju sa onima koji pate.

Uloga medija i digitalnih platformi u širenju tuđe nesreće

Pažnja je postala roba, a ljudska nesreća jedno od najefikasnijih sredstava za privlačenje klikova i komentara. Mediji, prema Krajncu, nude ono što publika nagrađuje. Ako milioni ljudi svakodnevno biraju skandal, tragediju i poniženje, sistem će proizvoditi još istog sadržaja. Svaki klik i svako deljenje šalje poruku da publika želi još, čime se granice pomeraju i tuđa bol postaje svakodnevni sadržaj.

Razlika između mase i civilizovanog društva

Najopasniji momenat nastaje kada publika više nije zadovoljna samom nesrećom, već očekuje još veći pad. Kada osoba pronađe rešenje ili izlaz iz krize, deo publike oseća razočaranje, dok produbljivanje tragedije dodatno povećava interesovanje. Krajnc upozorava da čovek koji pati prestaje da bude osoba i postaje javni događaj. On navodi razliku između mase, koja posmatra i traži spektakl, i civilizovanog društva, koje reaguje, traži rešenja i pruža pomoć.

Primer američke tradicije i potreba za promenom u domaćem društvu

Američki društveni ideal podrazumeva da građanin nije samo posmatrač, već i aktivan učesnik koji prijavljuje nasilje, poziva pomoć i organizuje podršku. Kada sistem najbolje funkcioniše, građani prepoznaju trenutak kada tuđa tragedija više nije vest, već poziv na pomoć. Krajnc zaključuje da su nam potrebni urednici i novinari koji razlikuju javni interes od radoznalosti, kao i građani koji neće deliti svaki snimak poniženja samo zbog šokantnosti. Takođe, ističe važnost izgradnje kulture akcije, gde se reaguje na tuđu bol, umesto da se ona koristi kao izvor zabave.

Bazen objekta na Parosu zapečaćen jer navodno nije imao dozvolu, istraga o okolnostima tragedije se nastavlja.

Smrt dečaka u bazenu na Parosu potresla je lokalnu zajednicu, a istraga o ovom tragičnom događaju i dalje traje. Prema informacijama, incident se odigrao 8. avgusta nešto posle 15.00 časova na bazenu ugostiteljskog objekta u oblasti Punda. Dete, staro četiri godine, pronađeno je u vodi, a pokušaji reanimacije nisu dali rezultate.

Pečaćenje bazena i detalji incidenta

Nadležna opštinska komisija donela je odluku o pečaćenju bazena gde se dogodila smrt dečaka u bazenu na Parosu, nakon što je utvrđeno da je objekat navodno radio bez potrebne dozvole još od 2023. godine. Zamenik gradonačelnika sproveo je ovu meru odmah nakon što su podaci postali dostupni. U međuvremenu, nadležne službe nastavljaju istragu i prikupljanje svih relevantnih dokaza u vezi sa tragedijom.

Prema dosadašnjim saznanjima, dve žene koje su bile prisutne na licu mesta prve su primetile dete u vodi. Šanker iz bič bara brzo je reagovao, skočio u bazen i izvukao dete. Na licu mesta pokušana je reanimacija, a u objektu se u tom trenutku nalazio i lekar koji je pomagao do dolaska spasilaca. Dete je potom prevezeno u Zdravstveni centar, gde su pokušaji reanimacije nastavljeni, ali bez uspeha.

Izjava oca i uloga video nadzora

Otac preminulog dečaka tvrdi da nije postojala adekvatna oprema za zaštitu i najavljuje da će preduzeti pravne korake. On je naglasio da je prisustvo odgovorne osobe, koja bi stalno nadgledala bazen, moglo sprečiti smrt dečaka u bazenu na Parosu. Otac ističe i da kamere na objektu pokazuju da nisu bili u moru u trenutku nesreće, već da su se nalazili na desetak metara od bazena, u prostoru za ručavanje.

Opisujući trenutke nakon što je dete palo u vodu, otac navodi da ga je ćerka odmah pozvala, nakon čega je dotrčao do bazena i pokušao da mu pruži veštačko disanje. Šanker je, prema njegovim rečima, prvi reagovao i izvukao dete iz vode. Otac je istakao: „Jurili smo u sanitetu i čim smo stigli u Zdravstveni centar, odmah su nastavili reanimaciju. Da je neko stajao iznad bazena, ne bih danas oplakivao svoje dete.“

Nastavak istrage i odgovornost objekta

Istraga o smrti dečaka u bazenu na Parosu je u toku. Nadležni organi posebno analiziraju snimke sa nadzornih kamera i proveravaju sve okolnosti koje su dovele do tragedije. Zatvaranje bazena zbog navodnog rada bez dozvole otvara dodatna pitanja o odgovornosti vlasnika objekta i sprovođenju bezbednosnih mera.

Konačno, ovaj slučaj je skrenuo pažnju javnosti na važnost stalnog nadzora i poštovanja propisa u ugostiteljskim objektima sa bazenima, posebno kada su deca prisutna.

Analiza ističe taktički napredak ukrajinskih snaga, dok Rusija nastavlja sa vazdušnim napadima i upotrebom dronova

Ukrajinski zvaničnici su 12.08.2026. godine objavili rezultate osmomesečne kontraofanzive u pravcu Oleksandrivke. Prema najnovijoj analizi američkog Instituta za proučavanje rata (ISW), zabeležen je značajan taktički napredak ukrajinskih snaga na lokalizovanim delovima fronta. Ova kontraofanziva uključivala je napad na rusku logistiku, kao i intenzivne borbe tokom perioda od januara do avgusta.

Rezultati kontraofanzive i vojni napredak

Ukrajinske snage su prema saopštenju uspele da povrate upotrebu ograničenih aspekata mehanizovanih manevara na pojedinim pozicijama fronta. Takođe je istaknuto da je tokom ovog perioda ostvaren relativno značajan napredak u taktičkom smislu. Analiza ISW-a navodi da su ukrajinske snage pokazale sposobnost da ostvare uspehe u ograničenim uslovima i povrate određene teritorije.

U noći 11.08.2026. godine, ukrajinske snage izvele su napad na rusku pomorsku i žitnu infrastrukturu u lučkom gradu Novorosijsku u Krasnodarskom kraju. Ovaj napad predstavlja deo šire strategije usmerene na slabljenje ruskih logističkih kapaciteta. Tokom ovog napada, pogođena je infrastruktura koja je od strateškog značaja za ruske operacije na tom području.

Ruski odgovor i nastavak sukoba

S druge strane, ruske snage su tokom noći nastavile sa intenzivnim vazdušnim kampanjama na teritoriji Ukrajine. Prema dostupnim informacijama, lansirana je jedna balistička raketa Iskander-M, jedna protivradarska raketa Kh-31P, kao i neodređen broj krstarećih raketa Kh-35. Osim toga, korišćeno je čak 138 bespilotnih letelica za izvođenje napada.

Analitičari ISW-a procenjuju da će Rusija u narednom periodu verovatno nastaviti da koristi relativno mali broj dronova Geran na mlazni pogon, posebno tokom noćnih napada. Ovakva strategija ima za cilj da poveća pritisak na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i logističke kapacitete.

Upozorenja i nastavak mobilizacije

Volodimir Zelenski je u svojoj izjavi upozorio na mogućnost nove ruske mobilizacije. On je istakao da su trenutne aktivnosti ruske strane pokazatelj daljih planova za pojačavanje vojnih operacija, kao i da ukrajinska strana mora biti spremna na nastavak sukoba. Prema njegovim rečima, dosadašnji tok kontraofanzive pokazuje otpornost i sposobnost ukrajinskih snaga da odgovore na izazove.

Konačno, zaključci analize ISW-a ukazuju na to da će se sukobi na frontu verovatno nastaviti istim intenzitetom. Oba aktera koriste kombinaciju vojnih i logističkih taktika kako bi ostvarili prednost, a napad na pomorsku i žitnu infrastrukturu u Novorosijsku i upotreba bespilotnih letelica naglašavaju složenost trenutne situacije.