Ministar odbrane SAD i načelnik Združenog štaba izvestili o situaciji, potvrđeno održavanje sastanka izraelskih i libanskih lidera

Američki ministar odbrane Pit Hegset i general Den Kein, načelnik Združenog štaba, održali su konferenciju za novinare povodom trenutnog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Brifing je održan u četvrtak ujutru, nekoliko nedelja nakon što je predsednik SAD najavio početak operacije “Epic Fury” krajem februara.

Na konferenciji su Hegset i Kein izložili najnovije informacije vezane za vojna dešavanja i aktivnosti američkih trupa. Zvaničnici su prethodno više puta obraćali javnosti od početka operacije. Tema konferencije bila je i politička situacija u Sjedinjenim Državama, s obzirom na to da su poslanici iz redova Demokratske stranke podneli predlog za pokretanje opoziva ministra odbrane Pit Hegseta. U predlogu se navodi da je Hegset navodno “pokazao namerno zanemarivanje Ustava, zloupotrebio ovlašćenja i postupao protivno vladavini prava” tokom vođenja rata. Očekuje se da predlog neće biti usvojen, imajući u vidu većinu koju u Predstavničkom domu trenutno ima Republikanska stranka, ali bi pitanje moglo ponovo biti otvoreno u slučaju promene odnosa snaga naredne godine.

Istovremeno, predsednik SAD je putem društvenih mreža najavio da će lideri Izraela i Libana održati razgovore tokom četvrtka. Prema njegovoj objavi, ovo bi bio prvi takav susret posle više od tri decenije. Prethodnih dana izraelske snage nastavile su dejstva protiv ciljeva povezanim sa grupom Hezbolah, dok su američki i izraelski zvaničnici istakli da Liban nije deo dvonedeljnog primirja koje je stupilo na snagu 8. aprila.

U objavi predsednika SAD navodi se da je cilj razgovora da se smanji tenzija između Izraela i Libana. Zvanično nije saopšteno više detalja o agendi ili potencijalnim rezultatima najavljenih razgovora.

Sukob na Bliskom istoku izazvao je zabrinutost međunarodne zajednice zbog mogućnosti širenja neprijateljstava izvan okvira trenutnih linija sukoba. Izraelsko vojno rukovodstvo navelo je da se operacije protiv Hezbolaha nastavljaju, dok je istaknuto da je situacija na granici sa Libanom i dalje nestabilna.

Američki zvaničnici nastavili su da naglašavaju potrebu za diplomatskim rešenjima i pozvali na poštovanje međunarodnog prava. Nezavisni izvori za sada nisu izveštavali o detaljima dogovora ili promenama na terenu u vezi sa najavljenim razgovorima. Razvoj događaja se prati i očekuju se dodatne informacije u narednim danima.

Sud u Australiji potvrdio odluku o izručenju Danijela Dagana Sjedinjenim Državama, postupak traje, advokati najavili moguće dalje korake

Australijski federalni sud odbio je žalbu bivšeg pilota američkih marinaca Danijela Dagana na odluku o izručenju Sjedinjenim Američkim Državama, potvrdio je sudija u četvrtak. Dagan se suočava sa optužbama da je tokom angažmana u Južnoafričkoj akademiji za obuku pilota navodno obučavao kineske vojne pilote pre više od deset godina.

Prema sudskoj odluci, nije utvrđena greška u postupku kada je tadašnji australijski državni tužilac Mark Dreyfus 2024. godine izdao nalog za Daganovo izručenje. Dagan je negirao optužbe, tvrdeći da ga SAD izdvajaju iz političkih razloga. Njegovi advokati najavili su da će razmotriti mogućnost pokretanja dodatnih pravnih koraka, uključujući obraćanje novoj državnoj tužiteljki Australije Mišel Rouland sa zahtevom da povuče odluku o izručenju.

Saffrine Dagan, supruga bivšeg pilota, izjavila je ispred suda u Kanberi da porodica nije zadovoljna presudom i da će nastaviti pravnu borbu. “Veoma smo razočarani ovom odlukom i pažljivo ćemo razmotriti sve opcije. Danas se naša potraga za pravdom ne završava”, navela je Saffrine Dagan u izjavi novinarima.

Prema saopštenju iz kabineta državne tužiteljke Australije, sudska odluka znači da će Dagan ostati u ekstradicionom pritvoru do eventualne predaje američkim vlastima. Iz američkog okružnog suda u Vašingtonu objavljeno je da je optužnica protiv Dagana podignuta 2016. godine, a njeni delovi su postali javni krajem 2022. U optužnici se navodi da je Dagan navodno učestvovao u obuci vojnih pilota iz Kine 2010. i 2012. godine.

Porodica i advokatski tim Dagana najavili su nastavak pravne borbe, dok australijske vlasti navode da će postupak ekstradicije biti nastavljen u skladu sa važećim zakonima. Nema zvaničnih komentara iz kineskih institucija povodom ovog slučaja. Proces izručenja privukao je pažnju međunarodne javnosti zbog prirode optužbi i mogućih implikacija na odnose više država.

Predlog zakona dobio podršku većine, uključujući deo republikanskih poslanika; odluka dolazi dok Vrhovni sud razmatra slične mere

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država izglasao je nastavak privremene zaštite od deportacije za državljane Haitija koji žive u SAD. Glasanje je održano u četvrtak u Vašingtonu, a predlog zakona je omogućio nastavak zaštite do 2029. godine, prema zvaničnim informacijama iz Kongresa.

Inicijativu za glasanje pokrenula je demokratska poslanica iz Masačusetsa, Ajana Presli, koristeći proceduru poznatu kao “discharge petition”, koja omogućava donošenje zakona bez saglasnosti rukovodstva većinske stranke. Ova procedura je postala češća u uslovima podeljene većine u Predstavničkom domu.

Prema dostupnim informacijama, četiri republikanska poslanika — Marija Elvira Salazar iz Floride, Brajan Ficpatrik iz Pensilvanije, Majk Louler iz Njujorka i Don Bejkon iz Nebraske — podržala su inicijativu zajedno sa svim demokratskim poslanicima. U kasnijoj proceduralnoj fazi, podršku su dali i Nikole Malijotakis iz Njujorka, Karlos Himenez iz Floride i Kevin Kili iz Kalifornije, čime je predlog zakona upućen na konačno glasanje.

Osnovni tekst zakona, koji je prošle godine podnela demokratska poslanica iz Njujorka Laura Gilen, predviđa da Ministarstvo za unutrašnju bezbednost produži privremeni zaštićeni status (TPS) za Haićane do 2029. godine. Ovaj predlog podržao je i poslanik Louler. Prema navodima, zakon je sličan predlogu iz 2019. godine, koji je tada podneo senator sa Floride Marko Rubio.

Glasanje u Predstavničkom domu dolazi u trenutku kada se očekuje i odluka Vrhovnog suda o pravnom okviru zaštite od deportacije za određene grupe migranata, uključujući državljane Haitija. Ovaj kontekst je dodatno uticao na aktuelnost teme u zakonodavnom procesu.

Zvaničnici navode da je cilj produženja TPS statusa da se omogući privremeni boravak osobama iz Haitija zbog specifičnih okolnosti u zemlji porekla. Privremeni zaštićeni status omogućava pojedincima da ostanu i rade u SAD dok se ne promene uslovi u zemlji iz koje dolaze.

Dalji koraci predviđaju razmatranje predloga u Senatu, a konačna odluka zavisiće od ishodnog glasanja u oba doma Kongresa. Zvaničnici naglašavaju da se tokom celog procesa vode rasprave o imigracionoj politici i humanitarnim pitanjima, uz učešće poslanika iz obe stranke.