Ebola je ponovo u fokusu zdravstvenih stručnjaka nakon što je tokom 2026. godine u Demokratskoj Republici Kongo registrovano veliko izbijanje bolesti izazvane Bundibugyo virusom. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se zaraza i dalje širi na više područja, zbog čega se pojačavaju nadzor, testiranje i mere za sprečavanje prenosa.

Prema poslednjem izveštaju SZO, objavljenom 25. septembra, u Demokratskoj Republici Kongo zabeleženo je 7.890 potvrđenih slučajeva, uključujući 3.799 smrtnih ishoda. Epidemija se proširila na 63 zdravstvene zone u sedam provincija.

Kako počinje Ebola?

Jedan od problema kod ebole jeste to što prvi simptomi mogu da podsećaju na brojne druge infekcije. Bolest najčešće počinje naglo, a među prvim znacima mogu biti:

• visoka temperatura,
• izražen umor i malaksalost,
• bolovi u mišićima,
• glavobolja,
• bol u grlu.

Kako bolest napreduje, mogu se javiti povraćanje, dijareja, bol u stomaku i osip, kao i poremećaji funkcije bubrega i jetre. Krvarenje može da se pojavi u kasnijoj fazi, ali SZO naglašava da ono nije prisutno kod svih obolelih.

Simptomi se ne pojavljuju odmah

Period od infekcije do pojave simptoma može trajati od 2 do 21 dan. Važno je i to da osoba zaražena ebolom ne prenosi virus pre pojave simptoma.

Virus se prvenstveno prenosi direktnim kontaktom sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima zaražene osobe, kao i preko kontaminiranih predmeta i materijala.

Stručnjaci upozoravaju da se ebola u početku teško razlikuje od nekih drugih zaraznih bolesti, zbog čega je za potvrdu infekcije potrebno laboratorijsko testiranje.

Epidemija koja se pažljivo prati

SZO je još u maju 2026. godine epidemiju ebole izazvane Bundibugyo virusom u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi proglasila vanrednim stanjem od međunarodnog javnozdravstvenog značaja. Istovremeno, organizacija navodi da je globalni rizik ocenjen kao nizak, dok je rizik u samoj DR Kongu veoma visok.

Zbog toga zdravstvene službe posebno insistiraju na ranom otkrivanju slučajeva, praćenju kontakata i brzoj izolaciji osoba kod kojih postoji sumnja na infekciju.

Važno: prisustvo temperature, glavobolje ili umora samo po sebi ne znači da osoba ima ebolu, jer se isti simptomi javljaju kod brojnih drugih bolesti. Sumnja na ebolu prvenstveno se razmatra u odgovarajućem epidemiološkom kontekstu, odnosno nakon potencijalnog izlaganja virusu ili boravka na području gde postoji prenos.

Let iz Londona za Chicago izgubio visinu, sigurno sleteo nazad na Heathrow

British Airways let koji je krenuo iz Londona ka Chicagu doživeo je tehničke probleme, zbog čega je morao naglo da izgubi visinu i vrati se na aerodrom Heathrow. Incident se dogodio u ponedeljak, a avion je bezbedno sleteo iste večeri.

Detalji incidenta

Prema podacima sa FlightAware, avion je izgubio 27,000 stopa visine, spustivši se sa 36,000 na 9,000 stopa za nekoliko minuta. Nakon toga, avion je kružio iznad Irske nekoliko sati kako bi sagoreo višak goriva pre povratka u London.

Portparol British Airways-a potvrdio je da je do pada visine došlo zbog tehničkog problema. Svi putnici su bezbedno napustili avion nakon sletanja, a kompanija radi na rešavanju njihovih daljih putnih planova.

Grčki i turski borbeni avioni sukobili su se između Rodosa i Kasteloriza, a sedam turskih letelica povuklo se posle presretanja

Napetost između Grčke i Turske ponovo je eskalirala iznad Egejskog mora. Tokom današnjeg dana došlo je do bliskog kontakta kada su grčki borbeni avioni hitno poleteli radi presretanja turskih letelica. Prema zvaničnim podacima Generalštaba nacionalne odbrane Grčke, ukupno sedam turskih letelica nelegalno je ušlo u atinsku zonu letnih informacija (FIR) 5. oktobra 2026. godine.

Kako se navodi, situacija je postala ozbiljna kada su par turskih F-16 aviona, u formaciji i pod punim naoružanjem, napravili dve povrede nacionalnog vazdušnog prostora i jedno kršenje pravila vazdušnog saobraćaja. Zbog toga su grčki borbeni avioni u stanju pripravnosti odmah poleteli, a turski piloti su odbijali napustiti područje.

Sukob iznad Egejskog mora: kratka analiza događaja

Rezultat je bila žestoka bliska borba između Rodosa i Kasteloriza, u kojoj su grčki piloti uspeli da sateraju turske avione i primoraju ih na povlačenje nazad u istanbulsku zonu FIR. Ova akcija poslala je jasnu poruku odvraćanja turskim snagama. Takođe, tokom incidenta je registrovano ukupno sedam kršenja pravila vazdušnog saobraćaja i devet povreda vazdušnog prostora.

Osim borbenih aviona, Ankara je koristila i takozvanu strategiju “digitalnog iscrpljivanja”. Naime, na područje Egejskog mora poslata su četiri bespilotna vazdušna vozila (UAV) koja su izvršila sedam povreda i četiri presretanja, dok je pomorski patrolni avion ATR-72 napravio još dve povrede. Svi turski avioni i UAV su identifikovani i presretnuti u skladu sa međunarodnim pravilima.

Reakcije i međunarodni okvir incidenta

Generalštab nacionalne odbrane Grčke istakao je da su svi incidenti registrovani i da su odgovorili odmah i u skladu sa međunarodnim pravom. Ovakvi incidenti dodatno komplikuju odnose između Grčke i Turske, koji su i ranije bili opterećeni sličnim situacijama iznad Egejskog mora.

U međuvremenu, grčko ratno vazduhoplovstvo ocenjuje da su današnje aktivnosti turskih letelica predstavljale ozbiljno narušavanje suvereniteta. Zbog toga je, prema njihovom saopštenju, brza i organizovana reakcija bila neophodna kako bi se obezbedila bezbednost vazdušnog prostora.

Na kraju, incident iznad Egejskog mora pokazuje koliko su odnosi u regionu osetljivi, ali i koliko su grčke snage spremne da reaguju na svaki pokušaj povrede svog vazdušnog prostora. Ostanak turskih pilota u zoni, kao i upotreba bespilotnih letelica, ukazuju na složenost modernih vazdušnih sukoba.