Stare kovanice koje godinama stoje u fioci, kutiji ili zaboravljenom novčaniku mnogima deluju kao običan sitniš. Međutim, pojedini primerci među kolekcionarima mogu imati vrednost koja je višestruko veća od njihove nominalne vrednosti.

To ipak ne znači da je svaka stara kovanica vredna čitavo bogatstvo. Kod numizmatičara cenu određuje više faktora – godina kovanja, broj izrađenih primeraka, očuvanost, materijal, eventualna greška pri kovanju i potražnja kolekcionara.

Greške mogu da budu posebno zanimljive

Jedan od razloga zbog kojih određena kovanica može postati veoma tražena jeste greška nastala tokom proizvodnje.

Kovanice sa neobičnim detaljima, pogrešnim natpisom, pomerenim motivom ili drugim odstupanjem od standardnog izgleda mogu privući pažnju kolekcionara.

Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da se sumnjivi primerci ne bacaju niti čiste na svoju ruku.

Godina kovanja može mnogo da znači

Kovanice iz određenih godina mogu biti ređe jer je tada izrađen mali broj primeraka ili su kasnije povučene iz opticaja.

Posebno su zanimljive stare valute i kovanice država koje više ne postoje u istom obliku, kao i pojedini primerci iz perioda velikih monetarnih promena.

Zato vredi pogledati godinu koja je utisnuta na kovanici i uporediti je sa katalozima ili ponudama renomiranih numizmatičkih kuća.

Očuvanost je veoma važna

Kovanica koja je decenijama bila u opticaju i puna ogrebotina uglavnom neće imati istu cenu kao primerak koji je sačuvan gotovo u savršenom stanju.

Zanimljivo je i to da ne treba polirati ili hemijski čistiti staru kovanicu pre procene. Čišćenje može da ošteti originalnu površinu i upravo zbog toga smanji kolekcionarsku vrednost.

Imate staru kovanicu? Evo šta prvo da uradite

Ako pronađete neobičan ili veoma star primerak, fotografišite obe strane kovanice, zabeležite godinu kovanja i proverite da li postoje oznake kovnice ili druge karakteristične oznake.

Nakon toga najbolje je potražiti mišljenje stručnog numizmatičara.

Važno je razlikovati oglašenu cenu od stvarne prodajne vrednosti. Na internetu se mogu pronaći oglasi u kojima vlasnici traže ogromne iznose za obične kovanice, ali to ne znači da će ih za toliko novca zaista i prodati.

Zato, pre nego što pomislite da ste u starom novčaniku pronašli pravo malo bogatstvo, proverite poreklo, godinu, stanje i autentičnost kovanice.

Možda je običan sitniš – ali možda ste upravo pronašli primerak koji kolekcionarima zaista nešto znači.

Ebola je ponovo u fokusu zdravstvenih stručnjaka nakon što je tokom 2026. godine u Demokratskoj Republici Kongo registrovano veliko izbijanje bolesti izazvane Bundibugyo virusom. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se zaraza i dalje širi na više područja, zbog čega se pojačavaju nadzor, testiranje i mere za sprečavanje prenosa.

Prema poslednjem izveštaju SZO, objavljenom 25. septembra, u Demokratskoj Republici Kongo zabeleženo je 7.890 potvrđenih slučajeva, uključujući 3.799 smrtnih ishoda. Epidemija se proširila na 63 zdravstvene zone u sedam provincija.

Kako počinje Ebola?

Jedan od problema kod ebole jeste to što prvi simptomi mogu da podsećaju na brojne druge infekcije. Bolest najčešće počinje naglo, a među prvim znacima mogu biti:

• visoka temperatura,
• izražen umor i malaksalost,
• bolovi u mišićima,
• glavobolja,
• bol u grlu.

Kako bolest napreduje, mogu se javiti povraćanje, dijareja, bol u stomaku i osip, kao i poremećaji funkcije bubrega i jetre. Krvarenje može da se pojavi u kasnijoj fazi, ali SZO naglašava da ono nije prisutno kod svih obolelih.

Simptomi se ne pojavljuju odmah

Period od infekcije do pojave simptoma može trajati od 2 do 21 dan. Važno je i to da osoba zaražena ebolom ne prenosi virus pre pojave simptoma.

Virus se prvenstveno prenosi direktnim kontaktom sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima zaražene osobe, kao i preko kontaminiranih predmeta i materijala.

Stručnjaci upozoravaju da se ebola u početku teško razlikuje od nekih drugih zaraznih bolesti, zbog čega je za potvrdu infekcije potrebno laboratorijsko testiranje.

Epidemija koja se pažljivo prati

SZO je još u maju 2026. godine epidemiju ebole izazvane Bundibugyo virusom u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi proglasila vanrednim stanjem od međunarodnog javnozdravstvenog značaja. Istovremeno, organizacija navodi da je globalni rizik ocenjen kao nizak, dok je rizik u samoj DR Kongu veoma visok.

Zbog toga zdravstvene službe posebno insistiraju na ranom otkrivanju slučajeva, praćenju kontakata i brzoj izolaciji osoba kod kojih postoji sumnja na infekciju.

Važno: prisustvo temperature, glavobolje ili umora samo po sebi ne znači da osoba ima ebolu, jer se isti simptomi javljaju kod brojnih drugih bolesti. Sumnja na ebolu prvenstveno se razmatra u odgovarajućem epidemiološkom kontekstu, odnosno nakon potencijalnog izlaganja virusu ili boravka na području gde postoji prenos.

Let iz Londona za Chicago izgubio visinu, sigurno sleteo nazad na Heathrow

British Airways let koji je krenuo iz Londona ka Chicagu doživeo je tehničke probleme, zbog čega je morao naglo da izgubi visinu i vrati se na aerodrom Heathrow. Incident se dogodio u ponedeljak, a avion je bezbedno sleteo iste večeri.

Detalji incidenta

Prema podacima sa FlightAware, avion je izgubio 27,000 stopa visine, spustivši se sa 36,000 na 9,000 stopa za nekoliko minuta. Nakon toga, avion je kružio iznad Irske nekoliko sati kako bi sagoreo višak goriva pre povratka u London.

Portparol British Airways-a potvrdio je da je do pada visine došlo zbog tehničkog problema. Svi putnici su bezbedno napustili avion nakon sletanja, a kompanija radi na rešavanju njihovih daljih putnih planova.