Predsednik Tramp uskoro odlučuje o potpisu zakona koji predviđa carine do 500 odsto na ruski uvoz i 100 odsto na robu iz zemalja koje kupuju rusku naftu i gas.

Novi zakon o sankcijama SAD prema Rusiji usvojen je u Predstavničkom domu američkog Kongresa, a potpis predsednika Donalda Trampa očekuje se u narednim danima, prema zvaničnim izjavama. Ova mera predviđa mogućnost uvođenja carina do 500 odsto na ruski uvoz, kao i do 100 odsto na proizvode iz zemalja koje kupuju rusku naftu i gas, što je izazvalo zabrinutost unutar Evropske unije.

Zakon daje predsedniku SAD široka ovlašćenja kada su u pitanju sankcije prema Rusiji, ali i prema zemljama koje ostvaruju značajan uvoz ruskih energenata. Tekst zakona ne precizira da li će se Evropska unija tretirati kao jedna država, zbog čega pojedine članice EU izražavaju bojazan da bi mogle biti pogođene ovim merama. Demokrate su predložile amandman kojim bi se jasno definisao status EU, ali nije bilo mogućnosti da se o njemu glasa.

Detalji novog zakona o sankcijama SAD prema Rusiji

Zakon, nazvan “Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act of 2026”, fokusira se na rusku energetsku i odbrambenu industriju, zvaničnike, banke i “flotu u senci” koja prevozi naftu zaobilazeći postojeće sankcije. Takođe, zabranjuje izvoz američkih energenata u Rusiju, nova ulaganja i kupovinu ruskog državnog duga. Predsednik dobija ovlašćenje da uvede carine do 500 odsto na ruski uvoz, kao i do 100 odsto na robu iz pet najvećih kupaca ruske nafte i gasa i zemalja koje pomažu u zaobilaženju sankcija. Za gas postoji izuzetak ako zemlja kupuje manje od 15 odsto ukupnog ruskog izvoza i istovremeno smanjuje uvoz.

Odluka je izazvala podelu u američkom Kongresu. Za zakon je glasalo 262 poslanika, a 159 je bilo protiv. Od demokrata je 58 bilo za, a 152 protiv, dok je 203 republikanca podržalo zakon, a sedam bilo protiv. Jedan nezavisni poslanik takođe je glasao za.

Uticaj na Evropsku uniju i međunarodne odnose

Sankcije SAD prema Rusiji izazivaju zabrinutost u Evropskoj uniji jer nije jasno da li će Unija biti tretirana kao jedinstvena država ili kao skup pojedinačnih članica. Ovo pitanje ostaje otvoreno, pošto amandman kojim bi se to preciziralo nije prošao na glasanju. EU je jedan od najvećih kupaca ruskih energenata, zbog čega bi nove carine mogle imati značajan ekonomski uticaj na evropske zemlje.

Osim toga, zakon omogućava predsedniku SAD da odustane od novih sankcija prema Rusiji ukoliko proceni da je to u nacionalnom interesu Sjedinjenih Američkih Država. Analitičari ocenjuju da će zakon direktno uticati na odnose između SAD, Rusije i EU, a može imati posledice i na globalnu energetsku stabilnost.

Trampova pozicija i politička dinamika u Vašingtonu

Prema zvaničnim izjavama iz Bele kuće, Trampov potpis na zakon o sankcijama SAD prema Rusiji očekuje se uskoro, iako je prethodno više od godinu dana bio protiv ovakvog rešenja. Njegova podrška je obezbeđena nakon što je u paket uključen i petogodišnji produžetak Zakona o sankcijama Iranu iz 1996. godine. Zakon je inicirao preminuli senator Lindsey Graham, a dogovor sa Belom kućom postignut je neposredno pre njegove smrti.

U trenutku kada američke i evropske centralne banke podižu kamatne stope zbog inflacije, ovaj zakon dodatno komplikuje međunarodne ekonomske odnose. Očekuje se da će donošenje ovih mera uticati i na poziciju SAD u istočnoj Evropi i u okviru NATO saveza. Ipak, stručnjaci smatraju da je nerealno očekivati da jedan zakon samostalno natera Rusiju na pregovore koji nisu u skladu sa njenim interesima.

Na kraju, zakon o sankcijama SAD prema Rusiji ostavlja prostor za političke odluke predsednika i može imati dugoročne posledice po globalne geopolitičke odnose.

Par će govoriti o životu nakon suđenja koje je privuklo veliku pažnju javnosti

Ove nedelje u emisiji ’60 Minutes’, Dr. Rachel Danis i njen suprug Patrick Clancy pojavljuju se zajedno u javnosti prvi put nakon što je suđenje Lindsay Clancy završeno bez presude. Razgovor vodi Ross Douthat, koji istražuje kako par nastavlja sa životom posle tragičnih događaja koji su ih zadesili.

Detalji intervjua

Patrick Clancy deli svoja razmišljanja o gubitku, mentalnom zdravlju i teorijama zavere koje su preplavile društvene mreže tokom suđenja. Takođe, opisuje kako i dalje komunicira sa uspomenama na svoju decu, što dodaje emotivnu težinu njegovim rečima.

‘Pomozite mi. Stalno to govorim,’ rekao je Clancy kada ga je Douthat upitao šta kaže svojoj deci.

Reakcije i očekivanja

Intervju je izazvao veliko interesovanje javnosti, a mnogi očekuju da će pružiti novi uvid u lične borbe i otpornost para. Emisija ’60 Minutes’ sa ovim ekskluzivnim intervjuom biće emitovana u nedelju, 20. septembra u 19:00 po lokalnom vremenu na CBS-u i Paramount+.

Nemačka policija privela je 24-godišnjeg Iračanina zbog sumnje da je planirao napad na crkvu u Bremenu, a tužilaštvo ističe vezu sa radikalnom grupom.

Nemačke vlasti privele su 24-godišnjeg državljanina Iraka pod sumnjom da je planirao teroristički napad na crkvu u Bremenu. Prema zvaničnom saopštenju, osumnjičeni je uhapšen u Brandenburgu, a istraga ukazuje na to da napad na crkvu u Bremenu predstavlja prvu planiranu metu njegove grupe. Takođe, tužilaštvo navodi da je osumnjičeni delio ideologiju Islamske države i da je nabavio vatreno oružje sa namerom da izvrši napade na one koje su pripadnici grupe smatrali “nevernicima”.

Policija je sprečila napad pravovremenom akcijom i time izbegla potencijalno krvoproliće. Ova operacija je rezultat višemesečnog praćenja aktivnosti osumnjičenog, što je omogućilo bezbednosnim službama da reaguju pre nego što bi došlo do realizacije napada.

Osumnjičeni i njegova povezanost sa grupom

Prema rečima predstavnika tužilaštva, 24-godišnji Iračanin delio je ekstremističke stavove i bio je povezan sa drugim osobama koje su planirale slične napade. Istražitelji tvrde da je izviđao crkvu u Bremenu, čime je potvrdio da je to trebalo da bude prva meta. Pored toga, u okviru istrage analizirane su i aktivnosti grupe kojoj je pripadao, kao i načini na koje su planirali da sprovedu napade.

S druge strane, prema policijskim izvorima, kod osumnjičenog je pronađeno vatreno oružje, što dodatno potvrđuje ozbiljnost pretnje. Zahvaljujući saradnji više bezbednosnih službi, napad je sprečen u ranoj fazi planiranja.

Tok istrage i sledeći koraci

Istraga o slučaju “napad na crkvu u Bremenu” i dalje je u toku. Organi reda intenzivno rade na prikupljanju dokaza i identifikaciji svih potencijalnih saučesnika. Takođe, tužilaštvo razmatra podizanje optužnice protiv osumnjičenog zbog sumnje na terorizam i pripadnost radikalnoj grupi.

Osim toga, bezbednosne službe nastavljaju da prate slične aktivnosti kako bi otkrile moguće nove pretnje. Prema dostupnim informacijama, posebna pažnja usmerena je na mesta od verskog i javnog značaja. Time se nastoji sprečiti bilo kakva vrsta napada koji bi mogao ugroziti bezbednost građana.

Na kraju, nadležni apeluju na građane da prijave sve sumnjive aktivnosti i tako doprinesu očuvanju javne bezbednosti. Napad na crkvu u Bremenu još jednom je pokazao značaj saradnje između policije i tužilaštva u prevenciji terorizma.