Policija pokrenula istragu, prisutni evakuisani, nema informacija o povređenima

Na godišnjoj večeri Udruženja dopisnika Bele kuće u Vašingtonu došlo je do incidenta kada je naoružani muškarac upao u salu i otvorio vatru, saopšteno je iz policijskih izvora. Prema dostupnim informacijama, događaj se odigrao tokom svečanosti kojoj su prisustvovale brojne javne ličnosti, uključujući bivšeg predsednika Donalda Trampa i njegovu suprugu Melaniju.

Osumnjičeni je odmah nakon pucnjave savladan i uhapšen. Prisustvo policije i obezbeđenja na događaju sprečilo je veće posledice, a prisutni su brzo evakuisani iz objekta. Nema zvaničnih informacija o povređenima. Prema izjavama svedoka, Tramp je tokom incidenta pao na pod, dok je Melanija bila vidno uznemirena.

Zvaničnici su potvrdili da je osumnjičeni imao sačmaricu i da je u trenutku napada pokušao da dođe do određenih osoba u sali. “Istraga je u toku, a svi relevantni dokazi se prikupljaju”, naveli su iz policije.

Motivi napada još nisu poznati, a više detalja biće saopšteno nakon završetka uviđaja i ispitivanja osumnjičenog. Udruženje dopisnika i organizatori istakli su da sarađuju sa nadležnim organima kako bi se rasvetlile sve okolnosti ovog događaja.

Američka vojska potvrdila napad na plovilo za koje se sumnja da je prevozilo drogu; istraga o okolnostima u toku

Vojne vlasti Sjedinjenih Američkih Država saopštile su da je u nedelju izveden vazdušni udar na čamac u istočnom delu Tihog okeana, za koji se sumnja da je korišćen za krijumčarenje droge. Prema navodima američke Južne komande, u ovom napadu poginule su tri osobe. Incident je potvrđen putem objave na društvenim mrežama, a za sada nisu izneti dodatni detalji o identitetu stradalih niti o mogućoj nacionalnoj pripadnosti.

Američka vojna kampanja usmerena na uništavanje plovila za koja se sumnja da su uključena u trgovinu drogom u vodama Latinske Amerike traje od početka septembra prethodne godine. Prema zvaničnim podacima, tokom tog perioda u sličnim udarima poginulo je najmanje 186 ljudi. Slične operacije izvođene su i u Karipskom moru.

Vojni izvori do sada nisu objavili dokaze da su pogođena plovila zaista prevozila drogu. Na pitanje o prethodnim napadima, u kojima su, prema izveštajima, stradale još dve osobe, portparol Južne komande izjavio je da iz bezbednosnih razloga nije moguće govoriti o detaljima operacija, izvorima informacija ili metodama prikupljanja podataka.

Nakon poslednjeg incidenta, Južna komanda SAD objavila je video-snimak na društvenim mrežama na kojem se vidi čamac koji se kreće brzim tempom, a potom dolazi do eksplozije i požara. U propratnom saopštenju navedeno je da je meta bio čamac duž poznatih ruta za krijumčarenje, kao i da je operacija deo šire strategije suzbijanja trgovine drogom.

Vazdušni udari na ovakva plovila intenzivirani su od trenutka kada su SAD pojačale vojno prisustvo u regionu, što je označeno kao najveće angažovanje američkih snaga u ovom području u proteklim decenijama. Nekoliko meseci kasnije, početkom januara, izvedena je akcija tokom koje je uhapšen tadašnji predsednik Venecuele, koji je izručen Sjedinjenim Državama kako bi odgovarao pred sudom po optužbama za trgovinu drogom. On je negirao krivicu pred američkim sudskim organima.

Tokom poslednjih nedelja primećeno je povećanje intenziteta ovih udara, a prema zvaničnim podacima izvedeno je najmanje osam napada na čamce u Karipskom moru i istočnom Pacifiku samo tokom tekućeg meseca.

Predsednik SAD izjavio je da se zemlja nalazi u “oružanom sukobu” sa kriminalnim kartelima iz Latinske Amerike, obrazlažući vojne operacije kao meru zaustavljanja ilegalnog prometa droga prema teritoriji Sjedinjenih Država. Sa druge strane, određeni pravni stručnjaci i pojedine nevladine organizacije javno su izrazili sumnju u pravnu osnovanost i međunarodnu legitimnost ovakvih vojnih udara.

Za sada nije poznato da li su nezavisne međunarodne organizacije imale uvid u poslednji incident, niti su objavljeni dodatni izveštaji o mogućim preživelima ili materijalnim posledicama napada. Zvanične istrage o okolnostima i pravnoj osnovanosti ovakvih operacija su u toku.

Bivši senator iz Nebraske istakao izazove u radu američkog Kongresa i sopstvenu borbu sa bolešću, navode međunarodni mediji

Bivši američki senator Ben Sasse iz Nebraske govorio je početkom 2026. godine o iskustvima iz političkog života i ličnom suočavanju sa teškom bolešću. Sasse je u intervjuu za međunarodne medije izjavio da je Kongres, prema njegovom mišljenju, previše fokusiran na podele među političkim stranama, što, kako navodi, otežava bavljenje pitanjima od šireg društvenog značaja, uključujući tehnološke promene kao što je razvoj veštačke inteligencije.

Sasse, koji je bio član Senata u dva mandata, napustio je političku funkciju kako bi preuzeo poziciju predsednika Univerziteta Floride. Prema njegovim rečima, odluka o povlačenju iz Senata doneta je zbog, kako navodi, nezadovoljstva produktivnošću zakonodavnog tela i lične želje za posvećivanjem porodici. Sasse je istakao da je tokom mandata u Vašingtonu često bio odsutan od kuće, što je uticalo na njegov privatni život.

Tokom razgovora, bivši senator je otkrio da mu je krajem prethodne godine dijagnostikovan rak pankreasa, uz prognozu ograničenog vremena života. Sasse je naveo da mu je produženo vreme omogućeno zahvaljujući, kako tvrdi, “proviđenju, molitvi i eksperimentalnoj terapiji”. On je izrazio mišljenje da bi više ljudi trebalo imati pristup inovativnim medicinskim tretmanima.

Sasse je takođe govorio o tome kako je, prema njegovim rečima, Kongres sve više zaokupljen “tribalizmom” i svakodnevnim političkim sukobima, umesto da se usmeri na rešavanje problema koji bi mogli značajno uticati na budućnost zemlje. Posebno je istakao izazove koje, kako smatra, donosi razvoj veštačke inteligencije i pozvao na veću pažnju zakonodavaca prema ovoj oblasti.

Prema dostupnim informacijama iz javnih izvora, Sasse je tokom političke karijere bio poznat po odvojenim stavovima u odnosu na tadašnjeg predsednika SAD. Nakon povlačenja iz politike, nastavio je da učestvuje u javnim diskusijama na teme obrazovanja, tehnologije i zdravstvene zaštite.

Slučaj bivšeg senatora privukao je pažnju američke javnosti na pitanje dostupnosti eksperimentalnih terapija za teško obolele, kao i na šira pitanja funkcionisanja zakonodavnog tela u periodu društvenih i tehnoloških promena.