Američki vojnik potvrdio oslobađanje, supruga iz El Salvadora zadržana tokom imigracione procedure u Teksasu

Imigraciona i carinska služba Sjedinjenih Američkih Država (ICE) oslobodila je suprugu aktivnog pripadnika američke vojske, nakon što je bila u pritvoru tokom jednog meseca, potvrdio je njen suprug, narednik prve klase Hose Serano. Oslobođena je Deisy Rivera Ortega, državljanka El Salvadora, koja je zadržana 14. aprila tokom imigracionog sastanka u El Pasu, država Teksas. Serano, koji ima 27 godina vojnog iskustva i tri misije u Avganistanu, naveo je ranije da je njegova supruga živela u Sjedinjenim Državama približno deset godina pre hapšenja.

Prema dostupnim informacijama, Rivera Ortega je prisustvovala imigracionom sastanku kao deo prijave za specijalni program poznat kao Parole in Place, koji je usmeren na zaštitu supružnika i roditelja pripadnika američke vojske koji borave u SAD bez stalnog legalnog statusa. Ovaj program omogućava određene zaštite od deportacije za članove porodica vojnih lica, a njen slučaj je jedan od nekoliko sličnih pritvaranja koja su zabeležena u poslednjim mesecima.

Uprkos tome što su ovakvi slučajevi bili retki u prethodnim godinama, međunarodni mediji navode da su hapšenja članova porodica vojnih lica postala učestalija tokom aktuelne administracije. Zvaničnici ICE nisu javno komentarisali konkretne razloge pritvaranja Rivera Ortega, niti detalje o toku procesa. Serano je izjavio da je tokom čitavog perioda sarađivao sa advokatima i nadležnim institucijama kako bi obezbedio puštanje supruge na slobodu.

Organizacije koje se bave pravima imigranata ranije su isticale da Parole in Place program ima za cilj da spreči razdvajanje porodica vojnih lica, posebno tokom službe ili misija u inostranstvu. U izveštajima se navodi da su postupci i kriterijumi za pritvaranje u ovakvim slučajevima predmet rasprava između imigracionih vlasti i organizacija za zaštitu prava imigranata.

Nakon oslobađanja, Rivera Ortega se vratila porodici, dok proces njenog imigracionog statusa i dalje traje. Prema dostupnim informacijama, nije bilo objavljenih detalja o daljim koracima u njenom slučaju, niti o eventualnim promenama u politici prema članovima porodica američkih vojnika koji su bez stalnog boravišnog statusa. Slučaj je privukao pažnju zbog šireg konteksta odnosa prema migrantima i pravima vojnih porodica u Sjedinjenim Državama.

Sastanak predsednika SAD i Kine okončan, potvrđene teme trgovine i regionalne bezbednosti, zvanični stavovi izneti nakon susreta

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i predsednik Kine Si Đinping završili su 14. maja 2026. godine zvaničnu posetu i seriju razgovora u Pekingu. Sastanak dvojice lidera održan je u glavnom gradu Kine, a u fokusu su bili trgovinski odnosi i pitanja regionalne bezbednosti, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Tramp i Si su tokom susreta održali bilateralni sastanak, koji je trajao više od dva sata. Prema izjavama američkog predsednika, razgovor je ocenjen kao “odličan”, dok su obe strane istakle značaj nastavka dijaloga na visokom nivou.

Nakon zatvorenog sastanka, Tramp je u izjavi za međunarodne medije naveo da mu je kineski predsednik preneo da Kina neće isporučivati vojnu opremu Iranu. Prema Trampovim rečima, ova izjava ocenjena je kao značajna, ali nije potvrđeno da li će Kina ovu odluku i sprovesti. Takođe, Tramp je izjavio da je Kina izrazila spremnost da se uključi u inicijative za ponovno otvaranje moreuza Ormuz, koji je prethodno bio zatvoren. Kina je jedan od glavnih kupaca iranske nafte, što dodatno utiče na značaj ovih razgovora.

Sa kineske strane, državni mediji su izvestili da je predsednik Si upozorio na mogućnost “sukoba i konflikta” ukoliko se pitanje Tajvana ne reši na odgovarajući način. Prema navodima kineskih izvora, pitanje Tajvana ostaje ključno za kineske interese, a predsednik Si je tokom susreta Trampu izneo stavove Pekinga o teritorijalnom integritetu. Sa američke strane, u zvaničnom saopštenju nakon susreta pitanje Tajvana nije pomenuto. Tokom zajedničkog pojavljivanja pred novinarima, Tramp i Si nisu odgovarali na pitanja o Tajvanu.

Sastanak je završen zajedničkom fotografijom i ceremonijalnim čajem u Pekingu, nakon čega je Tramp napustio Kinu i uputio se nazad u Vašington. Oba predsednika su tokom zvaničnih izjava istakla značaj nastavka dijaloga i saradnje uprkos postojanju otvorenih pitanja u bilateralnim odnosima.

Odnosi između SAD i Kine karakterišu se složenim trgovinskim i bezbednosnim temama, a pitanje Tajvana ostaje centralno za kinesku politiku. Peking smatra Tajvan delom svoje teritorije, dok Vašington ima definisanu politiku strateške dvosmislenosti prema tom pitanju. Razgovori Trampa i Sija deo su šireg niza pokušaja smanjenja tenzija i održavanja komunikacije na najvišem nivou.

Američka strana potvrdila sastanak u Havani, razgovarano o bezbednosti i mogućoj ekonomskoj saradnji

Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif posetio je Havanu u četvrtak, gde je održao razgovore sa visokim kubanskim zvaničnicima, saopštili su američki izvori. Poseta je realizovana u trenutku kada se Kuba suočava sa ozbiljnom energetskom krizom i nestašicom nafte i gasa, što je, prema navodima, posledica aktuelnih sankcija Sjedinjenih Američkih Država.

Prema izveštajima, Ratklif se sastao sa Raulom Rodrigesom Kastrom, unukom bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, kao i sa ministrom unutrašnjih poslova Lazaro Alvarezom Kasasom i rukovodiocem kubanske obaveštajne službe. Sagovornici su, kako navode američki izvori, razgovarali o mogućnostima saradnje u oblasti bezbednosti, ekonomskoj stabilnosti i pitanjima obaveštajne razmene.

Američka strana je tokom susreta prenela poruku da je Vašington otvoren za proširenje ekonomske i bezbednosne saradnje sa Kubom, ukoliko dođe do, kako je navedeno, „fundamentalnih promena“ u politici Havane. Zvaničnici su naglasili da je razgovor vođen u kontekstu aktuelnih izazova sa energetskom infrastrukturom na ostrvu i bezbednosnim pitanjima u regionu.

Sastanak je usledio nakon velikog prekida rada nacionalne elektroenergetske mreže na Kubi, što je izazvalo probleme u snabdevanju strujom u nekoliko provincija. Prethodno su međunarodni izveštaji preneli da su američke sankcije uticale na mogućnost Kube da obezbedi dovoljne količine energenata.

Osim razgovora o bilateralnim odnosima i energetskim pitanjima, američki zvaničnici su potvrdili da su u toku aktivnosti na pokretanju optužnice protiv Raula Kastra, bivšeg predsednika Kube, u vezi sa obaranjem aviona humanitarne organizacije „Brothers to the Rescue“ iz 1996. godine. Prema izveštajima, reč je o postupku koji se odnosi na događaj u kojem su stradali pripadnici ove organizacije.

Učesnici sastanka iz kubanske strane nisu javno komentarisali tok razgovora, dok su američki izvori naveli da je posebna pažnja posvećena bezbednosnim pitanjima i ulozi Kube u regionalnim odnosima. Razgovarano je i o mogućnostima buduće saradnje, uz napomenu da je, prema američkim stavovima, potrebna promena dosadašnjeg kursa kubanske politike.

Kuba se poslednjih meseci suočava sa izazovima u energetskom sektoru, dok su bilateralni odnosi sa Sjedinjenim Državama dodatno opterećeni sankcijama i dugogodišnjim političkim neslaganjima. Poseta direktora CIA ocenjena je kao retka prilika za direktan dijalog na visokom nivou u trenutku rastućih regionalnih tenzija.