Vlada očekuje potvrdu termina, bez prava na treći mandat za Emanuela Makrona

Građani Francuske izaći će na predsedničke izbore 18. aprila i 2. maja 2027. godine, prema informacijama koje su dostupne iz briselskih izvora, dok se zvanična potvrda iz Jelisejske palate očekuje nakon sednice Vlade. Ovi izbori označavaju kraj mandata aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, kojem Ustav ne dopušta kandidaturu za treći uzastopni mandat.

Među potencijalnim kandidatima za mesto predsednika pominju se bivši premijeri Eduar Filip i Gabrijel Atal, koji važe za ozbiljne kandidate iz Makronovog kruga. Sa leve strane političkog spektra, lider pokreta „Nepokorena Francuska“ Žan-Lik Melanšon najavljuje još jedan pokušaj da okupi glasače levice.

Na krajnjoj desnici, Nacionalno okupljanje još uvek nije donelo konačnu odluku o svom kandidatu. U ovom trenutku, dilema se vodi između Marin Le Pen i Džordana Bardele. Sudbina Marin Le Pen zavisi od sudske presude za proneveru sredstava Evropske unije, koja bi mogla da rezultira petogodišnjom zabranom kandidovanja za javne funkcije. Ukoliko njena žalba ne bude usvojena, Džordan Bardela biće najizvesniji kandidat ove partije.

Predstojeći izbori smatraju se jednim od ključnih političkih događaja za Francusku i Evropsku uniju, s obzirom na značaj Pariza u donošenju evropskih strateških odluka. Konačni detalji o održavanju izbora biće poznati po završetku sednice Vlade.

Američki istraživači upozoravaju na pojavu novih pretnji po javno zdravlje, dok nadležne agencije beleže smanjena sredstva i resurse

Američke zdravstvene vlasti i istraživači upozorili su na pojavu novih pretnji po javno zdravlje, uključujući širenje bakterije Vibrio vulnificus na obalama Njujorka, Floride i Misisipija tokom proleća 2026. godine. Zvaničnici u regionima kao što su Long Ajlend i Hampton su izdali upozorenja građanima, dok su zdravstvene institucije na Floridi registrovale više slučajeva infekcije. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), približno jedna od pet osoba zaraženih ovom bakterijom umire u roku od nekoliko dana. Bakterija može proći kroz otvorene rane i izazvati ozbiljne komplikacije poput nekroze tkiva i sepse.

Zvaničnici CDC-a navode da je kod težih slučajeva neophodna intenzivna medicinska nega ili amputacija ekstremiteta. Povećanje rizika od zaraznih bolesti, prema rečima istraživača, povezano je sa širenjem patogena usled klimatskih promena, ali i sa smanjenjem ulaganja u zdravstvene programe i agencije koje su odgovorne za praćenje i sprečavanje sličnih pretnji.

Posebno je istaknuta pojava screwworm (parazitske muve koja može ugroziti stoku) na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država tokom juna 2026. godine. Američko ministarstvo poljoprivrede je, prema navodima zvaničnih izvora, zabeležilo smanjenje budžeta za pojedine odseke koji se bave kontrolom štetočina i zaraznih bolesti kod životinja. Istraživači smatraju da ovakva situacija može negativno uticati na sposobnost vlasti da brzo reaguju na pojavu novih pretnji.

Saopštenja lokalnih i saveznih institucija pozivaju građane da prilikom boravka u rizičnim područjima obrate pažnju na zdravstvene preporuke i prate zvanična upozorenja. Zvaničnici iz Misisipija takođe su u junu pozvali na oprez i izdali savete stanovništvu kako bi se umanjio rizik od infekcije.

Istraživači zaključuju da je neophodno održati i unaprediti kapacitete za praćenje i odgovor na javnozdravstvene pretnje, posebno u kontekstu klimatskih promena i povećane izloženosti stanovništva potencijalnim patogenima. Prema podacima CDC-a, nastavak smanjenja ulaganja u zdravstvene programe može dodatno otežati odgovor na ovakve situacije u budućnosti.

Zvaničnici Ukrajine uputili zahtev Evropskoj uniji za usmeravanje sredstava iz Evropskog mirovnog fonda

Ukrajinske vlasti zatražile su od partnera iz Evropske unije usmeravanje 6,6 milijardi evra iz Evropskog mirovnog fonda za vojnu pomoć, navodi se u pismu u koje su imale uvid međunarodne agencije. Prema saopštenju, sredstva bi bila iskorišćena u periodu za koji se procenjuje da predstavlja “prozor mogućnosti” na frontu u narednih šest do devet meseci.

U pismu koje je uputio zvaničnik Ukrajine Fedorov, ukupne potrebe za odbranom u ovoj godini procenjuju se na oko 136 milijardi evra. Ukrajinski budžet trenutno pokriva približno 53 milijarde evra tog iznosa. Evropska unija već pruža finansijsku i vojnu podršku Ukrajini kroz više instrumenata, uključujući i paket vredan 90 milijardi evra, koji obuhvata dvogodišnji program podrške, iz kojeg se redovno isplaćuju sredstva za nabavku naoružanja poput dronova.

Unutar ovog programa, Savet Evropske unije je kreirao poseban Evropski mirovni fond vredan pet milijardi evra, namenjen vojnim potrebama Ukrajine. Prema zvaničnim informacijama, Ukrajina sada traži dodatna sredstva u cilju jačanja kapaciteta odbrane tokom ključnog perioda na frontu.

“Ukrajinski budžet nije dovoljan da pokrije sve potrebe za odbranom, zbog čega se uputio ovaj zahtev partnerima iz Evropske unije”, navodi se u zvaničnom pismu. Detalji o mogućim rokovima isplate ili načinu raspodele sredstava nisu saopšteni.

Evropska unija nije zvanično komentarisala novi zahtev Ukrajine. Pitanje daljeg finansiranja i podrške biće razmatrano na predstojećim sastancima unutar institucija EU.