Savezne službe prate situaciju, najviše otkazanih letova u Njujorku i Bostonu tokom prolećnog raspusta

Snažan olujni talas pogodio je Sjedinjene Američke Države i doveo do otkazivanja ukupno 1.800 letova širom zemlje od jutarnjih sati, prema podacima federalnih vlasti. Poremećaji su zabeleženi na više aerodroma, posebno u Njujorku, Bostonu, Čikagu, Atlanti i Hjustonu.

Najveći broj otkazanih letova registrovan je na njujorškim aerodromima La Gvardija (149) i Džon F. Kenedi (88), dok je sa aerodroma Boston Logan otkazano 63 leta, a sa Njuark Liberti aerodroma 27, navodi se u saopštenju službi za nadzor aviosaobraćaja.

Oluja je poremetila aviosaobraćaj u periodu prolećnog raspusta, kada je povećana potražnja i broj putnika, zbog čega su mnogi građani bili primorani da traže alternativne načine putovanja.

Zvaničnici ističu da je istočna obala SAD jedan od najprometnijih vazduhoplovnih koridora na svetu, te da ovakvi poremećaji mogu brzo uticati na celu nacionalnu mrežu aviosaobraćaja.

“Nastavljamo da pratimo situaciju i koordiniramo aktivnosti sa aerodromima kako bi se posledice oluje što pre sanirale”, saopšteno je iz nadležnih službi.

Policija istražuje incident i proverava povezanost sa napadima na jevrejske institucije, video materijal predmet provere

U poslovnoj zgradi u Amsterdamu tokom noći došlo je do eksplozije, nakon koje je izbio manji požar, saopštila je policija. U incidentu nije bilo povređenih, a materijalna šteta je zabeležena na objektu.

Prema dostupnim informacijama, odgovornost za eksploziju preuzela je ekstremistička grupa Harakat Ašab al-Jamin al-Islamija, koja je prethodno tvrdila da stoji i iza napada na jevrejsku školu i sinagogu u Holandiji. Eksplozija se dogodila nekoliko dana nakon što je detonirana eksplozivna naprava pored jevrejske škole u Amsterdamu, kada je oštećen spoljašnji deo zgrade, ali žrtava nije bilo. Dan pre tog incidenta zabeleženi su požar i eksplozija u blizini sinagoge u Roterdamu, što je dovelo do pojačanih bezbednosnih mera oko jevrejskih institucija širom zemlje.

Policija je saopštila da istražuje moguće veze između ovih događaja i proverava autentičnost poruka na internetu u kojima je preuzeta odgovornost za napade. Portparol policije potvrdio je da je u toku analiza video snimka koji prikazuje poslovni kompleks Atrijum, ranac i upaljač koji pali fitilj, ali je naglasio da autentičnost snimka još nije verifikovana.

Navodi se da je akcija navodno bila usmerena na Banku Njujorka, američku banku čije se prostorije nalaze u poslovnoj zgradi. “Istraga je u toku”, navela je policija u zvaničnoj izjavi.

Nadležni organi najavljuju strože kontrole, kazne do 100.000 evra za prekršaje, tržište i dalje beleži rast cena

Vlasti u Nemačkoj uvele su novo pravilo kojim se benzinskim pumpama dozvoljava promena cena goriva samo jednom dnevno, u podne, dok smanjenja cena mogu biti učestala tokom dana. Ova mera uvedena je nakon što su cene goriva značajno porasle usled sukoba Irana i Iraka, a političari optužuju naftne kompanije za profiterstvo. Prema najavi nadležnih organa, prekršaji ovog pravila mogu biti kažnjeni novčanim kaznama do 100.000 evra.

Pored ograničenja promena cena, Nemačka planira pooštravanje antimonopolskih propisa. Ured za kartele dobiće veća ovlašćenja da kontroliše dominantne kompanije, sa zadatkom da proveri opravdanost povećanja cena goriva. Kompanije će u slučajevima naglog rasta cena morati da dokažu objektivne razloge za poskupljenje, što ima za cilj sprečavanje zloupotreba tokom tržišnih kriza.

Ministarka ekonomije Katherina Reiche izjavila je da će država pojačati kontrolu troškova i cena u sektoru goriva. Predstavnici vodećih političkih stranaka CDU/CSU i SPD zatražili su dodatne mere, uključujući ograničenje rasta cena i smanjenje poreza na energiju dok se tržište ne stabilizuje.

Trenutna situacija na tržištu goriva pokazuje nastavak rasta cena, što je izazvalo zabrinutost i kod potrošača i kod političara. Nadležni organi ističu da su nove mere usmerene na veću transparentnost i zaštitu građana od naglih i neosnovanih promena cena na tržištu goriva.

“Cilj ovih mera je da obezbedimo pošteno tržište i zaštitimo potrošače od naglih skokova cena”, navode iz nadležnih organa.