Vlasti istražuju uzrok napada, lokalno stanovništvo prijavilo snažne detonacije u večernjim časovima

Više eksplozija čulo se večeras u iranskom lučkom gradu Bandar Abasu i na ostrvu Kešm u Ormuskom moreuzu, navode državni izvori. Prema zvaničnim informacijama, protivvazdušna odbrana presrela je nekoliko dronova iznad Kešma, dok su u Bandar Abasu oborena dva manja drona. Nadležni trenutno istražuju uzroke i moguće izvršioce napada.

Poludržavne institucije saopštile su da je uzrok eksplozija još uvek neutvrđen. Svedoci iz lokalnog stanovništva izjavili su da su detonacije bile snažne i da su potresle njihove domove. “Eksplozije su bile veoma glasne, kuće su se tresle”, prenose stanovnici ovog regiona.

Prema rečima vojnog zvaničnika, protivvazdušna odbrana reagovala je na “neprijateljske jedinice” koje su uočene u blizini iranskog tankera u Ormuskom moreuzu. “Na neprijateljske jedinice ispaljene su rakete. Neprijatelj je pretrpeo štetu i povukao se iz područja”, izjavio je zvaničnik.

Istražne službe rade na utvrđivanju svih okolnosti ovog događaja, a dodatne informacije biće saopštene nakon što se prikupe relevantni podaci. Nezvanično, pojedini izvori navode mogućnost da su u napadu učestvovali dronovi sa teritorije Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali je istraga u toku i zvanična potvrda o počiniocima za sada nije objavljena.

Izveštaj savetodavnog tela, formiranog tokom prethodne administracije, predviđa veće nadležnosti za savezne države i promene u distribuciji pomoći

Savet za reviziju Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA), koji je formiran od strane administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa, predstavio je izveštaj sa predlogom značajnih promena u načinu na koji federalna vlada odgovara na prirodne katastrofe. Prema navodima iz izveštaja, predlaže se smanjenje broja situacija u kojima savezna vlada pruža podršku, kao i izmena načina raspodele finansijskih sredstava za oporavak od katastrofa.

U dokumentu se navodi da je „došlo vreme da se zatvori poglavlje o FEMA“, uz obrazloženje da bi agencija trebalo da bude transformisana u organizaciju sa manjom centralizacijom u Vašingtonu i sa većom odgovornošću lokalnih i državnih vlasti. Prema predlozima iz izveštaja, savezne države, teritorije i plemenske zajednice bi ubuduće imale proširene nadležnosti u oblastima pripreme, odgovora i oporavka od katastrofa.

Savet je ukazao na to da bi nove smernice promenile način na koji savezna vlada procenjuje koje katastrofe će biti podržane, kako FEMA nadoknađuje troškove oporavka i kakvu vrstu pomoći bi preživeli mogli da očekuju. Predlog uključuje i preporuke za ubrzanje finansijskih procedura i smanjenje birokratije, sa ciljem brže isplate sredstava pogođenim građanima i zajednicama.

Predsedavajući Saveta, bivši guverner Virdžinije, Glen Jankin, izjavio je tokom javnog sastanka, koji je održan putem interneta i okupio oko 6.000 učesnika, da su „preporuke usmerene na ubrzanje protoka federalnog novca, smanjenje birokratije i omogućavanje građanima da efikasnije dobiju pomoć u najtežim trenucima“.

Izveštaj Saveta dolazi 15 meseci nakon početka revizije, a u njemu se navodi da je proširenje uloge FEMA nakon katastrofa kao što su uragani Katrina i Sendi, kao i tokom pandemije koronavirusa, dovelo do povećanja obima posla agencije i složenije birokratije. Kako se navodi, ove promene su, prema mišljenju Saveta, udaljile agenciju od njene osnovne misije i stvorile zavisnost lokalnih vlasti o federalnoj pomoći.

Prethodne reforme FEMA, koje su usledile nakon velikih katastrofa, bile su usmerene na jačanje federalne koordinacije i fleksibilnosti u pružanju pomoći. Novi predlozi sada sugerišu povratak većem oslanjanju na lokalne kapacitete i jasnije definisane kriterijume za federalnu intervenciju.

Očekuje se da će predložene promene biti predmet razmatranja nadležnih tela i daljeg javnog dijaloga, dok konkretne odluke o budućnosti FEMA još nisu donete.

Izveštaji pokazuju da je 26% otkaza u SAD povezano sa AI, dok se tehnološki sektor suočava sa povećanim brojem otpuštanja

Prema podacima iz izveštaja kompanije Challenger, Gray & Christmas, veštačka inteligencija (AI) predstavljala je vodeći razlog za otpuštanja zaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama tokom aprila 2026. godine, drugi mesec zaredom. U aprilu je, prema ovom izveštaju, zabeleženo 21.490 otkaza povezanih sa AI, što čini oko 26% od ukupno 88.387 otkaza u tom mesecu.

Ovaj trend dolazi nakon što je AI u martu takođe bio naveden kao glavni uzrok otkaza, a stručnjaci iz oblasti zapošljavanja navode da je tehnologija uticala na promenu prioriteta u kompanijama, posebno u tehnološkom sektoru. Najveći broj otkaza u aprilu zabeležen je upravo u tehnološkoj industriji, gde je otpušteno 33.361 radnika, navodi se u izveštaju.

Neki rukovodioci kompanija ističu da se deo sredstava koja su ranije bila namenjena zaradama preusmerava na ulaganja u AI projekte. Andy Challenger, stručnjak za radna mesta iz kompanije Challenger, Gray & Christmas, izjavio je da, bez obzira na to da li AI direktno zamenjuje određene pozicije, finansijska sredstva koja su bila izdvojena za te poslove sada prelaze u razvoj novih tehnologija.

Pored AI, izveštaj navodi i druge značajne razloge za otpuštanja tokom aprila. Među njima su promena trgovinske politike Sjedinjenih Država, aktuelni rat u Iranu, kao i ekonomske i tržišne prilike, koje su tokom 2026. godine najčešće navođene kao razlog za otpuštanja i odnose se na 53.058 otkaza. U aprilu su zatvaranja kompanija i mere štednje takođe imali značajan uticaj na tržište rada.

Podaci ukazuju i na to da AI sve više utiče na bela radna mesta, dok su ranije tehnološke promene najviše pogađale radnu snagu u industrijskom sektoru. Prema navodima Ed Yardeni-ja iz Yardeni Research, podaci američkog Biroa za statistiku rada upućuju na određeni broj otpuštanja u sektorima profesionalnih i poslovnih usluga, koji su ocenjeni kao posebno osetljivi na primenu novih tehnologija.

Analitičari ističu da postoje i skeptici koji smatraju da AI nije jedini uzrok otpuštanja, kao i da neke kompanije beleže rast vrednosti akcija nakon što su najavile prelazak na AI rešenja. Kao primer se navodi preduzeće iz industrije obuće, čije su akcije porasle nakon što je najavilo preusmeravanje poslovanja ka AI tehnologijama.

Izveštaj zaključuje da, iako AI ima sve veći uticaj na tržište rada, otkazi su rezultat više međusobno povezanih faktora, uključujući ekonomske, političke i tehnološke promene.