Zalihe prirodnog gasa u evropskim skladištima na najnižem su nivou u poslednjih pet godina, a tržište je dodatno pod pritiskom zbog globalnih dešavanja.

Zalihe prirodnog gasa u Evropi trenutno su na najnižem nivou za poslednjih pet godina, što izaziva zabrinutost pred dolazak hladne sezone. Prema analizi tržišnih podataka, evropska skladišta popunjena su oko 55 odsto, što je najniži nivo za ovaj period godine od 2021. godine. Ova situacija, kako se navodi, povećava rizik od novih cenovnih šokova, posebno zbog aktuelnih sukoba na Bliskom istoku i ograničenog snabdevanja tečnim prirodnim gasom (LNG).

Niski nivoi rezervi gasa povećavaju zavisnost od tržišta

Trenutni nivo zaliha ne znači neposrednu opasnost od nestašica, ali niži kapaciteti čine Evropu zavisnijom od vremenskih uslova i stabilnosti međunarodnog tržišta. Takođe, situacija sa prirodnim gasom dodatno je otežana jer se evropsko tržište sada takmiči sa azijskim uvoznicima za ograničene količine LNG-a na globalnom nivou.

Nakon izbijanja rata u Ukrajini, Evropa je smanjila oslanjanje na ruski cevovodni gas i postala jedan od najvećih svetskih uvoznika tečnog prirodnog gasa. Međutim, posledice eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana uticale su na usporavanje evropskog uvoza LNG-a, dok se Azija vratila agresivnijoj kupovini na globalnom tržištu.

Uticaj globalnih dešavanja na snabdevanje LNG-om

Prema tržišnim podacima, evropski uvoz tečnog prirodnog gasa tokom jula mogao bi da padne na oko 6,3 miliona tona, što predstavlja najniži nivo od septembra 2024. godine. Posebnu zabrinutost izaziva situacija sa Katarom, jednim od najvećih svetskih izvoznika LNG-a. Pre krize, ova zemlja je učestvovala sa oko petinom globalne ponude tečnog prirodnog gasa. Svaki poremećaj u Ormuskom moreuzu mogao bi dodatno otežati isporuke na evropsko tržište.

Osim toga, poremećaji na Bliskom istoku smanjuju dostupnost uvoza, što dodatno opterećuje snabdevanje i cene energenata u regionu. Zalihe dizela u Evropi pale su na najniži nivo od 2022. godine, a ovo gorivo je ključno za transport, industriju i grejanje.

Mogući scenariji tokom zimske sezone

Ako zima bude blaga, Evropa bi mogla da izbegne ozbiljnije probleme u snabdevanju energentima. Ipak, duži period niskih temperatura značajno bi povećao potrošnju gasa i dizela, što bi stvorilo dodatni pritisak na energetski sistem kontinenta.

Prema analizi, niži nivoi rezervi gasa čine evropsko tržište ranjivijim na spoljne uticaje i promene na globalnom tržištu. Na kraju, situacija sa rezervama gasa traži pažljivo praćenje i dodatne mere kako bi se izbegle potencijalne nestabilnosti i novi cenovni šokovi tokom predstojeće zime.

Federalni sudija Keith Ellison naredio je puštanje Jose Trinidad Rojas Pliego, svedoka smrtonosnog pucanja.

Puštanje ključnog svedoka

U ponedeljak, federalni sudija Keith Ellison naredio je da američke imigracione vlasti moraju osloboditi Jose Trinidad Rojas Pliego, ključnog svedoka u incidentu smrtonosnog pucanja koje se dogodilo u Houstonu. Rojas Pliego je bio jedan od tri putnika u kombiju koji je vozio Lorenzo Araujo Salgado kada je došlo do pucnjave od strane službenika ICE tokom saobraćajne kontrole.

Detalji sudskog naloga

Sudija Ellison je svoju odluku zasnovao na argumentu da zadržavanje Rojas Pliego krši njegova prava po Petoj amandmanu o pravičnom postupku. Prema nalogu, ICE mora osloboditi Rojas Pliego na javnom mestu u Južnom okrugu Teksasa i vratiti mu sve lične stvari, uključujući dokumenta kao što su vozačka dozvola ili pasoš.

Reakcije i dalji postupci

Ova odluka dolazi nakon što je sudija ranije blokirao deportaciju Rojas Pliego. Advokat Hugo Balderas-Ibarra nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Departman za domovinsku sigurnost izjavio je nakon pucnjave 7. jula da je Salgado Araujo „oružao svoje vozilo u pokušaju da pregazi službenika ICE“, što su Rojas Pliego i drugi putnik osporili, tvrdeći da to nije istina.

Predlog podrazumeva dobrovoljne naknade i regionalnu saradnju, dok Iran ne bi imao isključivu kontrolu nad plovnim putem.

Predlog za zajedničko upravljanje Ormuskim moreuzom, koji je Oman izneo Iranu, dobio je pažnju regionalnih aktera. Prema ovom predlogu, uvođenje modela zajedničkog upravljanja orijentisano je na uspostavljanje regionalnog mehanizma koji bi uključivao dobrovoljne naknade. Na taj način, nijedna od država, uključujući Iran, ne bi imala isključivu kontrolu nad ovim strateški važnim plovnim putem, kako je objavljeno.

Zajedničko upravljanje Ormuskim moreuzom prema malajskom modelu

Prema navodima iz regiona, predlog Omana za zajedničko upravljanje Ormuskim moreuzom zasniva se na modelu Malajskog moreuza. Taj model podrazumeva da korisnici plovnog puta dobrovoljno uplaćuju sredstva. Ova sredstva služe za finansiranje bezbednosti plovidbe, zaštitu životne sredine i organizaciju akcija traganja i spasavanja. Takođe, sličan pristup može doprineti stabilnosti plovidbe kroz moreuz, koji je ključan za svetsku energetsku trgovinu.

S druge strane, predlog ukazuje da bi Iran bio deo regionalnog mehanizma, ali ne bi imao ekskluzivnu kontrolu. To bi omogućilo veću saradnju država Persijskog zaliva u upravljanju Ormuskim moreuzom. Prema rečima izvora iz regiona, države su podržale ovu inicijativu, što može doprineti smanjenju napetosti u ovom delu sveta.

Regionalna podrška i diplomatski značaj

Ormuski moreuz je od velike važnosti za globalnu energetsku sigurnost, jer kroz njega prolazi oko petine svetskih isporuka energenata. Uvođenje modela zajedničkog upravljanja Ormuskim moreuzom moglo bi imati pozitivan uticaj na stabilnost pomorskih ruta. Štaviše, diplomatski napori su dodatno ojačani nedavnom odlukom Sjedinjenih Američkih Država da obustave kampanju vazdušnih udara na Iran tokom proteklog vikenda. Ova odluka podstakla je nade da bi diplomatsko rešenje moglo doprineti nesmetanoj plovidbi u regionu.

Pored toga, predlog Omana dolazi u trenutku kada se traže dugoročnija rešenja za održavanje bezbednosti i stabilnosti u Persijskom zalivu. U međuvremenu, države regiona pokazuju spremnost za saradnju. Model Malajskog moreuza predstavlja mogući okvir za pravedniju i efikasniju raspodelu odgovornosti među zemljama koje koriste Ormuski moreuz.

Konačno, predlog za zajedničko upravljanje Ormuskim moreuzom bi, ako bude prihvaćen, mogao imati dugoročne posledice na regionalne odnose i svetsku energetsku bezbednost. Ostaje da se vidi kako će se dalji razgovori razvijati i da li će se države regiona opredeliti za ovakav oblik saradnje.