Prema analizi tržišta, većina domaćinstava bez nekretnine ne može da ispuni uslove za kupovinu početnog doma, pokazuju podaci iz SAD

Studija o pristupačnosti nekretnina objavljena 30. juna 2026. godine ukazuje da manje od četiri od deset domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Državama koja nisu vlasnici nekretnine može da priušti kupovinu osnovnog, odnosno “starter” doma. Analizu je sprovela finansijska institucija, koja navodi da prosečna cena takvog doma iznosi oko 200.000 američkih dolara. Kao “starter” domovi definišu se objekti koji se nalaze u donjih 25% vrednosti na tržištu i najčešće zahtevaju dodatna ulaganja ili adaptacije.

Prema rezultatima, oko 38% domaćinstava bez postojeće nekretnine ispunjava finansijske uslove za kupovinu ovakve vrste objekta. Istraživanje ukazuje da je osnovni dom često prva prilika za sticanje vlasništva i izgradnju finansijske stabilnosti kroz akumulaciju kapitala.

Pored toga, analiza ukazuje na porast vrednosti nekretnina u većem delu SAD. U čak 242 grada, prema drugom istraživanju, osnovni domovi dostižu vrednost od najmanje milion dolara, što predstavlja trostruko povećanje broja takvih gradova u odnosu na 2020. godinu.

Da bi potencijalni kupac mogao da priušti tipičan osnovni dom, procenjuje se da je potrebno godišnje primanje nešto više od 62.000 američkih dolara. Međutim, prosečna plata domaćinstava bez nekretnine iznosi oko 55.000 dolara, što predstavlja razliku od oko 13% ili nešto više od 7.000 dolara godišnje.

Prema rečima analitičara finansijskih tržišta, prevazilaženje tog jaza može biti izazovno i često podrazumeva dodatne prihode ili smanjenje drugih troškova. U saopštenju se navodi da je takva situacija specifično izražena u pojedinim saveznim državama, kao što je Kalifornija, gde je prosečni prihod domaćinstava bez nekretnine 72.900 dolara, dok je za kupovinu osnovnog doma potrebno čak 140.676 dolara godišnje, što predstavlja razliku od više od 67.000 dolara.

Zaključak analize sugeriše da veliki broj američkih domaćinstava ostaje izvan tržišta nekretnina zbog visoke razlike između prihoda i cena nekretnina, posebno u najskupljim urbanim sredinama. Ova situacija, prema podacima izveštaja, može imati dugoročne posledice na mogućnost sticanja kapitala i ekonomsku sigurnost stanovništva.

Sud potvrdio privremenu zabranu smene zvaničnice, postupak oko njenog razrešenja i dalje traje

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odlučio je da za sada ne dozvoli smenu glavne zvaničnice za autorska prava, ostavljajući na snazi odluku federalnog apelacionog suda koja je vratila ovu zvaničnicu na njenu poziciju. Odluka je doneta u utorak, a odnosi se na pokušaj predsednika da razreši sa funkcije registrovanu za autorska prava, Širu Perlmauter.

Vrhovni sud je u kratkom, nepotpisanom saopštenju naveo da odbijanje zahteva za hitnu meru ne predstavlja odlučivanje o suštinskim pravnim pitanjima koja se razmatraju u ovom postupku. Ova odluka predstavlja retku situaciju u kojoj administracija predsednika nije uspela u pokušaju da smeni zvaničnika koji je na položaj postavljen od strane prethodne administracije.

Slučaj je usledio nakon što je sudska većina nedavno donela presudu da su ograničenja za smenu članova Federalne trgovinske komisije neustavna, čime je proširena predsednička ovlašćenja nad takozvanim nezavisnim agencijama. U drugoj odluci koja se odnosi na članicu upravnog odbora Federalnih rezervi, sud je odbio zahtev predsednika da je smeni dok je pravni postupak po tom pitanju još u toku.

U ovom slučaju, postupak je pokrenut nakon što je Šira Perlmauter, direktorka Kancelarije za autorska prava SAD, smenjena dan nakon što je Kongresu dostavila izveštaj o veštačkoj inteligenciji i autorskim pravima. Prethodno je predsednik smenio i bibliotekarku Kongresa, Karlu Hejden, a zatim naložio njenom privremenom nasledniku da razreši Perlmauter sa funkcije.

Vrhovni sud je naglasio da trenutna odluka ne prejudicira ishod glavnog postupka i da se odnosi isključivo na hitnu meru koju je tražila administracija predsednika. Očekuje se da će dalji tok sudskog procesa razjasniti nadležnosti predsednika u vezi sa smenom zvaničnika nezavisnih institucija.

Pomenuta odluka deo je šire pravne debate o granicama predsedničke vlasti prema nezavisnim agencijama i zvaničnicima, dok su postupci i dalje u toku pred relevantnim sudovima.

Nemačka policija sprovodi intenzivnu istragu nakon nestanka devetogodišnje devojčice ispred osnovne škole u Adlershofu

Nemačka policija intenzivno traga za devetogodišnjom devojčicom koja je nestala u ponedeljak ujutru, nakon što je prevezena do Osnovne škole “Ana Segers” u berlinskom naselju Adlershof. Prema policijskim izvorima, dete je stiglo školskim prevozom, ali nije ušlo u školsku zgradu. Nestanak je otkriven kasnije tog dana, kada je trebalo da bude preuzeta posle završetka nastave.

Prema opisu koji je dala policija, devojčica ima smeđe oči, snažnije je građe i dugu smeđu kosu, a moguće je da je imala platnenu torbu sa motivima životinja. Policija navodi da je ovo prvi put da je prijavljen njen nestanak i da istragu vodi u svim pravcima. Takođe, ispituje se da li je dete pravilno predato školi i obavljaju se razgovori sa decom koja su se nalazila u istom vozilu, kao i sa članovima porodice.

“Jedinica za nestale osobe Državne kriminalističke policije preduzima sve mere u cilju pronalaska deteta. Istraga obuhvata pregled snimaka i razgovore sa svedocima”, navedeno je u policijskom saopštenju.

Policija apeluje na građane koji su videli devojčicu u ponedeljak posle 7.50 časova u okolini škole ili raspolažu bilo kakvim informacijama da se jave Jedinici za nestale osobe berlinske policije putem telefona (030) 4664-912444, putem elektronske pošte na adresu LKA124Hinweise@polizei.berlin.de ili u najbližoj policijskoj stanici.