Zvaničnici saopštili da je otkriven navodni lanac prevare vredan 30 miliona dolara, osumnjičeni se predali policiji

Savezne vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama saopštile su da su razotkrile navodni lanac prevare vredan 30 miliona dolara, koji je uključivao naplatu za usluge iz oblasti dečijeg mentalnog zdravlja koje, prema navodima zvaničnika, nisu nikada pružene. Ova informacija je izneta na konferenciji za medije održanoj u Ohaju u četvrtak.

Kako su naveli izvori upoznati sa istragom, sva četiri lica protiv kojih je podignuta optužnica predala su se vlastima tokom ove nedelje. U okviru istrage, zaplenjeno je 14 vozila, među kojima su i automobili marke Maserati, Mercedes, Bentley i McLaren.

Prema navodima izvora, osumnjičeni su nudili terapijske usluge i psihoterapiju deci i mladima koji su pohađali letnje kampove, crkvene grupe i rekreativne programe. Svi korisnici su, prema istim navodima, dobijali dijagnozu poremećaja ponašanja, što je omogućavalo osumnjičenima da ostvaruju finansijsku korist. Zvaničnici tvrde da nije sprovedeno nikakvo testiranje niti su deca zaista primila bilo kakav oblik nege.

Učesnici programa su, prema rezultatima istrage, morali da popune inicijalne obrasce i navedu svoj broj iz zdravstvenog osiguranja, što je bila osnova za naplatu navedenih usluga. Iako je formalno bila potrebna medicinska procena, izvori tvrde da nijedan test nije izveden.

Zvaničnici su naglasili da je istraga još u toku, a detalji o daljim koracima biće saopšteni naknadno. Do objave ovog izveštaja, nije bilo reakcija iz odbrane osumnjičenih, niti su poznati dodatni detalji o mogućim daljim optužbama.

Ovaj slučaj je privukao pažnju zbog navodnog korišćenja sistema zdravstvene zaštite dece i mladih za ostvarivanje lične koristi. Vlasti naglašavaju važnost zaštite ranjivih grupa i nastavljaju sa prikupljanjem dokaza u ovom predmetu.

Izvor blizak istrazi potvrdio da će bivši savetnik za nacionalnu bezbednost pred sudom priznati krivicu i platiti novčanu kaznu

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton planira da pred američkim sudom prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zadržavanje poverljivih informacija iz oblasti nacionalne bezbednosti, navodi izvor upoznat sa slučajem. Očekuje se da će Bolton, prema navodima izvora, prihvatiti i novčanu kaznu u iznosu od 2,25 miliona dolara.

Bolton je bio optužen prošle godine po ukupno 18 tačaka, koje se odnose na navodno nepropisno rukovanje poverljivim državnim dokumentima. Prema tužilaštvu, deo tih informacija Bolton je podelio sa dvojicom rođaka, kroz lične zapise tokom perioda od sedam godina. Bolton je prethodno negirao krivicu tokom ročišta u oktobru.

Prema navodima izvora, Bolton bi trebalo da podnese sporazum o priznanju krivice na ročištu u Okružnom sudu u Merilendu 26. juna. Sudska dokumentacija vezana za ovaj slučaj opisuje predstojeće ročište kao „ponovno izjašnjavanje o krivici“.

Za delo za koje će Bolton priznati krivicu predviđena je kazna u rasponu od nula do 60 meseci zatvora, naveo je izvor upoznat sa slučajem. O konačnoj visini eventualne kazne odlučivaće sud.

Optužnica protiv Boltona podignuta je u oktobru prošle godine pred saveznom porotom, i obuhvatala je osam tačaka za prenošenje informacija iz oblasti nacionalne odbrane, kao i deset tačaka za zadržavanje takvih informacija. Slučaj je, prema dostupnim podacima, napredovao sporije zbog procedura vezanih za poverljive podatke.

Bolton je u vreme podizanja optužnice bio poznat kao kritičar tadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Prethodna suđenja su uključivala razmatranje obima i načina prenosa poverljivih informacija, ali detalji nisu javno dostupni zbog prirode materijala. Nije poznato da li je u vezi sa slučajem bilo kontakata sa drugim bivšim zvaničnicima ili članovima administracije.

Dalji tok procesa zavisiće od sudskog ročišta zakazanog za 26. jun. Istraga i sudski postupci u vezi sa rukovanjem poverljivim dokumentima u Sjedinjenim Američkim Državama često uključuju specifične procedure zaštite podataka, što može uticati na rokove i dostupnost informacija javnosti.

Zvaničnici Bele kuće potvrdili plan o finansiranju elektrana i izvoznog terminala, investicija uključuje više američkih saveznih država

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država najavio je 4. juna 2026. godine planirano ulaganje od 700 miliona dolara u sektor uglja, sa ciljem podrške termoelektranama i izgradnje nove izvozne infrastrukture. Plan je potvrđen od strane zvaničnika Bele kuće, a detalji su prvi put objavljeni u izveštajima međunarodnih medija.

Prema najavama, deo sredstava, u iznosu od 75 miliona dolara, biće usmeren na izgradnju novog izvoznog terminala za ugalj u Ouklendu, Kalifornija. Dodatnih 425 miliona dolara predviđeno je za podršku 13 postojećih termoelektrana koje se nalaze u deset američkih saveznih država, uključujući Zapadnu Virdžiniju, Kentaki, Severnu Karolinu, Indijanu, Tenesi, Arkanzas, Arizonu, Oklahomu, Severnu Dakotu i Viskonsin.

Planom je predviđena i upotreba Zakona o odbrambenoj proizvodnji, koji predsedniku SAD omogućava određene mere u cilju jačanja domaće industrije u vanrednim situacijama. Pored toga, skoro 200 miliona dolara iz grantova Ministarstva energetike bit će izdvojeno za izgradnju dve nove termoelektrane u Aljasci i Zapadnoj Virdžiniji, kao i za ponovno pokretanje postrojenja u Merilendu. Ukoliko se projekti realizuju, termoelektrane u Aljasci i Zapadnoj Virdžiniji biće prve novootvorene elektrane na ugalj u SAD od 2013. godine.

Zvaničnici iz Bele kuće navode da će ovaj program omogućiti otvaranje hiljada radnih mesta za rudare, radnike u železničkom saobraćaju, inženjere i građevinske radnike. Takođe, procenjuje se da bi potrošači mogli ostvariti značajne uštede u troškovima proizvodnje električne energije, prema procenama zvaničnika.

Predsednik SAD je tokom prethodnog mandata isticao nameru da ojača domaće izvore fosilnih goriva. Od povratka na funkciju 2025. godine, preduzeti su koraci ka ubrzanju procesa izdavanja dozvola za eksploataciju nafte i rudarstvo, kao i otvaranja novih nalazišta, dok su investicije u obnovljive izvore energije smanjene. Zvaničnici su naveli da je cilj aktuelnog programa očuvanje energetske nezavisnosti i jačanje američke industrije.

Predviđene mere predstavljaju deo šireg energetskog plana administracije, ali nisu izostale ni reakcije stručne javnosti i zainteresovanih organizacija. Međunarodni mediji prenose da detalji projekta, uključujući uticaj na radna mesta i energetsku sigurnost, ostaju u fokusu daljih rasprava. Realizacija predviđenih investicija pratiće se kroz naredne faze implementacije.