Italijanske vlasti potvrdile akciju u više zemalja, istraga finansijskih tokova nakon smrti Matea Mesina Denara

Italijanska finansijska policija saopštila je 28. maja 2026. godine da je zaplenila imovinu vrednu više od 200 miliona evra, za koju se sumnja da je pripadala preminulom šefu mafije Mateu Mesini Denaru. Prema zvaničnom saopštenju, sredstva su, kako navode, poticala od trgovine drogom i bila su reinvestirana u različite zemlje Evrope i šire.

Mateo Mesina Denaro, koji je bio vođa klana Kastelvetrano na Siciliji i označen kao istaknuta figura organizacije Koza Nostra, uhapšen je 2023. godine u Palermu nakon višedecenijskog bekstva. Preminuo je u zatvoru nekoliko meseci nakon hapšenja, u 61. godini.

Istraga koju je sproveo odsek italijanske finansijske policije, Guardia di Finanza, pokazala je da je veliki deo kapitala poticao iz trgovine narkoticima i da je bio uložen u više evropskih i vanevropskih država. Imovina je, prema navodima policije, identifikovana i zaplenjena u Andori, Kajmanskim Ostrvima, Gibraltaru, Libanu, Luksemburgu, Monaku, Španiji, Švajcarskoj, kao i u Italiji.

Zvaničnici su naveli da su sredstva bila reinvestirana kroz različite oblike legalne imovine, uključujući luksuzne turističke komplekse na španskoj obali Kosta del Sol, bankovne račune, portfolije hartija od vrednosti i korporativne holding kompanije.

U okviru ove istrage, tri osobe su uhapšene zbog sumnje na umešanost u finansijske transakcije povezane sa navedenom imovinom. Glavni italijanski tužilac za borbu protiv mafije, Đovani Melilo, opisao je operaciju kao „strateški značajnu“ tokom konferencije za novinare u Palermu, ističući da je pored identifikacije i zaplene imovine delimično ometana i mogućnost Koza Nostre da reorganizuje svoje delovanje nakon smrti Mesina Denara.

Prema navodima policije, tokom istrage korišćena su različita tehnička sredstva, uključujući avione, bespilotne letelice i termalne skenere. Italijanske vlasti nisu objavile dodatne informacije o identitetu uhapšenih lica niti o tačnoj strukturi zaplenjene imovine.

Ova zaplena predstavlja nastavak višegodišnjih napora italijanskih organa da suzbiju finansijske tokove povezane sa organizovanim kriminalom. Policija i dalje istražuje moguća dodatna sredstva i saradnike koji su mogli biti uključeni u transfer i ulaganje kapitala povezanog sa aktivnostima Koza Nostre.

Tim planinara potvrdio dostignuće, zvanična verifikacija rezultata u toku, uspon izveden uz korišćenje dodatnog kiseonika

Američki planinar Tajler Endrjuz uspeo je da se popne na najviši vrh sveta, Mont Everest, za rekordno kratko vreme koristeći dodatni kiseonik, saopštio je njegov tim 28. maja 2026. godine. Prema navodima tima, Endrjuz je dostigao vrh planine visok 8.849 metara za 9 sati i 55 minuta, što je približno sat vremena brže od prethodnog rekorda koji je držao nepalski planinar Lhakpa Gelu Šerpa od 2003. godine. Zvanična potvrda ovog vremena od strane nadležnih planinskih organa u Nepalu još uvek se očekuje.

Endrjuz je, prema objavama na društvenim mrežama, stigao na vrh Everesta neposredno pre svitanja. Njegov uspon je pratio tim iz Asian Trekkinga, čiji je lider Dava Stiven Šerpa izjavio da je Endrjuz na vrh stigao za 9 sati i 55 minuta. U toku solo uspona, vodiči su mu obezbeđivali kiseonik, hranu i vodu, kao i nadzor njegove rute pomoću GPS uređaja.

Pre ovog uspeha, Endrjuz je ranije tokom maja pokušao da postavi rekord za najbrži uspon bez upotrebe dodatnog kiseonika, ali je morao da odustane. “Treniram kao sportista još od srednje škole, kroz kros trčanja, maratone i planinsko trčanje, a Mont Everest predstavlja vrhunac svega toga”, izjavio je Endrjuz tokom priprema, navodi se u njegovim ranijim izjavama.

Endrjuz, koji je naveo da je preživeo rak, angažovan je i na prikupljanju sredstava za podršku mladim sportistima u Ekvadoru i Nepalu, posebno onima koji nemaju pristup trenerskoj podršci i opremi.

Prema međunarodnim izveštajima, više od 950 planinara popelo se ove sezone na Everest, dok se vremenski prozor za uspon uskoro zatvara zbog pogoršanja vremenskih uslova.

Nadležni u Nepalu nastaviće sa verifikacijom i potvrdom novog rekorda, dok se izveštaji o usponu Tajlera Endrjuza i dalje analiziraju.

Komanda SAD potvrdila napad na plovilo za koje se sumnja da je korišćeno za šverc droge; istraga postupka u toku

Američka vojska saopštila je da je u sredu, 27. maja 2026. godine, izvela udar na brod za koji se sumnja da je bio uključen u nedozvoljeni transport droge u istočnom Pacifiku. Prema zvaničnim informacijama američke Južne komande (SOUTHCOM), u napadu su poginula dva muškarca. Na snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se brod koji miruje na moru, a potom eksplozija i dim iznad plovila.

Zvanično saopštenje navodi da je napad sproveden na osnovu naloga komandanta Južne komande, generala Frensisa L. Donovana, i da je cilj bio plovilo za koje je obaveštajnim podacima potvrđeno da se kreće rutom poznatom po krijumčarenju narkotika. U akciji je učestvovala združena radna grupa “Southern Spear”.

Dan ranije, američke snage su izvele sličan napad na drugo plovilo u istom regionu, pri čemu je, prema istim izvorima, poginuo jedan muškarac, a dvoje preživelo. Južna komanda SAD saopštila je da je odmah obavestila Obalsku stražu SAD kako bi pokrenula operaciju traganja i spasavanja preživelih sa tog plovila.

Prema navodima američkih zvaničnika, ovakve operacije deo su šire kampanje borbe protiv krijumčarenja narkotika na moru, koja je intenzivirana od septembra prethodnih godina. Tokom tog perioda, prema dostupnim podacima iz saopštenja, u sličnim napadima u regionu istočnog Pacifika i Karipskog mora stradalo je ukupno 196 osoba.

Američko Ministarstvo odbrane najavilo je pokretanje unutrašnje provere o tome da li su vojne operacije protiv navodnih brodova za krijumčarenje droge sprovedene u skladu sa utvrđenim pravilima i procedurama. Istražuje se primena standardizovanog procesa ciljnog odabira, koji uključuje analizu, procenu i odobrenje pre izvršenja napada. Inspektorat Pentagona naveo je da je ova revizija pokrenuta samostalno i da neće razmatrati pravnu osnovu samih udara.

Ove operacije izazvale su pažnju dela američkih zakonodavaca i vojnih pravnika, koji ističu da do sada nisu javno predočeni dokazi da su pogođena plovila zaista prevozila nedozvoljene supstance. Deo stručne javnosti ukazuje i na mogućnost da su neki od napada pogodili civile koji nisu predstavljali neposrednu opasnost po Sjedinjene Američke Države. Zvaničnici američke vojske do sada nisu komentarisali ove navode, niti su objavili dodatne informacije o identitetu pogođenih brodova ili osoba na njima.

Nezavisna verifikacija svih tvrdnji iz zone operacija za sada nije moguća.