Međunarodna unija za zaštitu prirode potvrdila promenu statusa vrste, klimatske promene glavni uzrok smanjenja populacije

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) objavila je da su emperorski pingvini, vrsta koja naseljava Antarktik, od sada klasifikovani kao ugrožena vrsta. Ova odluka doneta je na osnovu procena stručnjaka koji navode da klimatske promene značajno utiču na opstanak ovih životinja, a posebno na njihovu zavisnost od morskog leda za život, ishranu i razmnožavanje.

Nova klasifikacija predstavlja prelazak iz statusa “skoro ugroženih” u status “ugroženih” na Crvenoj listi IUCN, što ukazuje na povećanu ranjivost vrste usled promena u antarktičkom okruženju. IUCN, koji okuplja naučnike, vladine predstavnike i organizacije za zaštitu prirode, navodi da se očekuje da populacija emperorskih pingvina bude prepolovljena do 2080-ih godina ukoliko se trenutni trendovi smanjenja morskog leda nastave.

U saopštenju stručne grupe koja radi na Crvenoj listi navodi se da “klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem predstavljaju najveću pretnju za emperorske pingvine”. Naučnici ističu da su rani raspad i gubitak morskog leda, koji je ključan za njihovo preživljavanje, doveli do značajnog opadanja brojnosti ove vrste u poslednjem periodu.

Crvena lista IUCN predstavlja najdetaljniji svetski izvor informacija o statusu ugroženosti biljnih i životinjskih vrsta, sa šest kategorija koje sežu od “najmanje zabrinjavajućih” do “izumrlih”. Status “ugroženih” je dva koraka ispod statusa “izumrli u divljini”, što znači da vrsta još uvek postoji u prirodi, ali da je izložena ozbiljnim rizicima.

Pored emperorskih pingvina, IUCN je takođe objavio da je antarktička krzna foka prešla u istu kategoriju. Ova vrsta je ranije bila dovedena gotovo do istrebljenja zbog lova na krzno, a prema poslednjim podacima, njena brojnost je opala za više od 50 odsto od 1999. godine.

Stručnjaci IUCN navode da su promene u rasporedu i količini morskog leda, uz porast temperature okeana, dovele i do promena u dostupnosti hrane, pre svega krila, što dodatno otežava opstanak pingvina i foka. Kril, osnovna hrana za mnoge vrste u regionu, povlači se u dublje i hladnije vode, što smanjuje pristupačnost hrane za životinje koje su zavisne od površinskog leda.

Emperorski pingvini su najveća i najteža vrsta pingvina, prepoznatljivi po karakterističnoj zlatno-narandžastoj boji na vratu i grudima. Njihova sposobnost da prežive u ekstremnim antarktičkim uslovima predstavljala je simbol prilagođavanja na surove klimatske promene kontinenta.

Naučnici i dalje prate trendove i pozivaju na međunarodnu saradnju u cilju zaštite ovih i drugih ugroženih vrsta u polarnim regionima. Promene statusa na Crvenoj listi služe kao upozorenje na šire posledice globalnog zagrevanja na ekosisteme širom sveta.

Prema zvaničnim izvorima, Iran blokirao strateški prolaz, svetsko tržište reagovalo rastom cena nafte

Ormuski prolaz, ključna tačka za globalnu trgovinu energentima, zatvoren je usled eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Do zatvaranja je došlo nakon što su američke snage pokrenule vojnu operaciju na teritoriji Irana, što je izazvalo trenutnu reakciju iranskih vlasti. Kako je saopšteno, blokada ovog moreuza dovela je do globalnog rasta cena nafte i povećane zabrinutosti zbog moguće nestašice energenata na svetskom tržištu.

Ormuski prolaz je uski morski put širine 33 kilometra koji spaja Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Indijskim okeanom. Nalazi se između Irana i Omana, a kroz njega svakodnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte, što čini petinu svetske potrošnje. Ovaj prolaz je od presudnog značaja za zemlje kao što su Katar, Bahrein, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Irak i Iran, jer omogućava pomorski transport nafte, gasa i drugih proizvoda.

Pravni status Ormuskog prolaza definisan je međunarodnim konvencijama, prema kojima svi brodovi i avioni imaju pravo slobodnog prolaska. Međutim, Iran, koji nije ratifikovao Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravu mora, povremeno postavlja dodatne uslove ili preti blokadom, što utiče na stabilnost međunarodne trgovine. Zvaničnici ističu da je blokada u suprotnosti sa međunarodnim pravom i da može izazvati dodatne tenzije u regionu.

Transport kroz prolaz uključuje ne samo naftu već i tečni prirodni gas, od kog Azija prima više od 80%. Najveći kupci nafte i gasa iz ovog regiona su Kina, Indija, Japan i Južna Koreja, dok Evropa uvozi znatno manje količine. Očekuje se da će blokada Ormuskog prolaza uticati na globalno snabdevanje energentima i izazvati poremećaje u lancima transporta.

“Smatramo da je bezbednost plovidbe prioritet i da je potrebno što pre uspostaviti slobodan protok robe kroz Ormuski prolaz”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih institucija. Istraga o posledicama blokade je u toku, dok međunarodna zajednica poziva na dijalog i hitno rešavanje krize.

Vojni izvori navode da je u napadu na naselje Talet Hajat poginuo Ali Jusuf Harši, blizak saradnik Naima Kasema

Lični sekretar lidera Hezbolaha Naima Kasema, Ali Jusuf Harši, ubijen je u vazdušnom napadu izvedenom juče na naselje Talet Hajat u Bejrutu, saopštile su izraelske odbrambene snage. Prema zvaničnom saopštenju, Harši, koji je bio i nećak Kasema, bio je meta preciznog udara, a snimci sa mesta događaja pokazuju delimično urušenu višespratnicu.

Iz vojnih izvora navodi se da je Harši imao ključnu ulogu u vođenju kancelarije lidera Hezbolaha i njegovoj ličnoj bezbednosti. “Harši je bio blizak saradnik i lični savetnik generalnog sekretara Hezbolaha i igrao je centralnu ulogu u upravljanju njegovom kancelarijom i njegovom bezbednošću”, navodi se u saopštenju.

Tokom iste noći, izraelske snage izvele su više napada na dva prelaza preko reke Litani, za koje je navedeno da ih Hezbolah koristi za prebacivanje oružja, raketa i lansera u južni Liban. Pored toga, pogođeno je i desetak skladišta oružja i sedišta ove militantne grupe na jugu zemlje.

Libanske vlasti proglasile su dan žalosti nakon talasa izraelskih napada, u kojima je, prema navodima, tokom prethodnog dana ubijeno najmanje 254 ljudi, dok je više od 1.165 osoba povređeno.

Izraelska vojska navela je da je u sredu izvršen najjači talas vazdušnih napada na Liban od početka najnovije eskalacije, pri čemu je u roku od deset minuta gađano 100 ciljeva. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš oštro je osudio napade zbog velikog broja civilnih žrtava, uključujući i decu.

“Istraga je u toku”, navedeno je u zvaničnoj izjavi vojnih izvora.