Premijer Fico poručio da Slovačka neće podržati 20. paket sankcija ako Evropska komisija favorizuje Ukrajinu

Premijer Slovačke Robert Fico izjavio je da njegova zemlja neće podržati novi paket sankcija protiv Rusije ukoliko Evropska komisija po pitanju snabdevanja naftom stane na stranu Ukrajine. Ovu poruku Fico je uputio u video-obraćanju, ističući da je podrška Slovačke zavisna od odnosa Evropske komisije prema interesima Bratislave u snabdevanju energentima.

“Ako Evropska komisija namerava da da prednost Ukrajini u odnosu na Slovačku, onda može da zaboravi na podršku 20. paketu sankcija protiv Rusije ili na našu spremnost da izađemo u susret brzom prijemu Ukrajine u Evropsku uniju bez ispunjavanja neophodnih uslova”, izjavio je Fico u obraćanju javnosti.

On je naglasio da pitanje obnove transporta nafte preko naftovoda “Družba” ne pogađa samo Slovačku i Mađarsku, već i čitavu centralnu Evropu. Prema rečima premijera, funkcionisanje naftovoda direktno utiče na cene goriva u regionu.

Transport nafte kroz “Družbu” ka Slovačkoj i Mađarskoj obustavljen je krajem januara, a kao razlog su ukrajinske vlasti navele oštećenja prouzrokovana ruskim udarima. U odgovoru na prekid isporuka, Mađarska je zaustavila isporuke dizela i gasa, blokirala 20. paket sankcija protiv Moskve i obustavila odobravanje kredita Evropske unije Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra.

U poslednjih nekoliko nedelja, ukrajinske snage su pojačale napade na infrastrukturu gasovoda “Plavi tok” i “Turski tok”, pri čemu “Turski tok” ima ključnu ulogu u snabdevanju Mađarske prirodnim gasom. Premijer Fico istakao je da je rešenje pitanja energetskog snabdevanja od presudnog značaja za stabilnost regiona.

“O pitanju snabdevanja energentima mora se voditi računa o interesima svih zemalja centralne Evrope”, naveo je Fico.

Zvanični stav Slovačke ostaje da će podržati mere Evropske unije samo ukoliko budu u skladu sa nacionalnim interesima i energetskom sigurnošću države.

Kraljevski pomoćnici završavaju uklanjanje imovine, bezbednosne mere smanjene, istraga protiv Endrua traje

Kralj Čarls je naložio svom bratu, bivšem princu Endruu Mauntbaten-Vindzoru, da napusti vilu Rojal Lodž u Vindzoru, u kojoj je živeo više od 20 godina. Prema zvaničnim izvorima, pomoćnici kraljevske porodice ubrzano uklanjaju preostale stvari iz kuće, a Endru je obavešten da mora da isprazni imanje do kraja nedelje.

Izvori navode da je rok za iseljenje pomeren prošlog meseca, nakon što se Endruovo ime ponovo pojavilo u seriji dokumenata povezanih sa Džefrijem Epstajnom. Endru je negirao svaku krivicu u vezi sa navodima. Kraljevski pomoćnici su poslednjih dana iznosili imovinu, uključujući nameštaj i lične stvari, dok su kontejneri i kamioni za selidbe viđeni na imanju. Jedan od bivših članova osoblja spaljivao je preostale predmete, za koje je potvrđeno da su vlasništvo osoblja.

“Endruu je rečeno da sve mora da se iznese i da ništa ne sme da ostane. Sve mora biti prazno do vikenda, bez traga bivših stanara ili osoblja”, izjavio je neimenovani izvor. Vila Rojal Lodž sada izgleda napušteno, a na imanju je primećen manji broj osoblja.

Nakon gubitka povlastica i ukidanja stalnog obezbeđenja, Endru je privremeno premešten u rezidenciju Vud Farm u Norfolku, dok mu se priprema trajni smeštaj u renoviranoj vikendici Marš Farm. Kraljevski izvori navode da je kralj lično finansirao renoviranje zbog Endruovih finansijskih poteškoća.

Bezbednosne mere su smanjene, a bivši princ više nema stalno obezbeđenje niti lični džeparac. Istraga protiv njega je i dalje u toku, a njegovo ime se i dalje dovodi u vezu sa dokumentima iz istrage protiv Džefrija Epstajna.

Zvaničnici razmatraju naplatu tranzitnih taksi, međunarodno pravo pod znakom pitanja

Iranski zvaničnici su ove nedelje izneli novi zahtev u pregovorima o okončanju rata u kojem su uključene Sjedinjene Američke Države i Izrael, tražeći priznanje suvereniteta nad Ormuskim moreuzom, jednim od najvažnijih svetskih plovnih puteva. Ovaj uski prolaz, kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom, postao je ključna tačka pritiska na globalnu ekonomiju i izvor potencijalnih milijardi dolara godišnjih prihoda za Iran.

Iran je ranije pretio zatvaranjem moreuza kao odgovor na napade, ali je nova strategija usmerena na formalizaciju kontrole i potencijalnu naplatu tranzitnih taksi za brodove koji prolaze ovim putem. Prema navodima stručnjaka, ovaj potez bi mogao da obezbedi Iran znatne prihode, slično prihodima Sueckog kanala u Egiptu, i da dodatno ojača njegovu pregovaračku poziciju na međunarodnoj sceni.

Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je da bi pokušaj Irana da uspostavi sistem naplate bio nezakonit i opasan za međunarodnu zajednicu. “Ne samo da je ovo nezakonito, već je i neprihvatljivo i opasno za svet, i važno je da svet ima plan kako da se tome suprotstavi”, izjavio je Rubio nakon sastanka ministara spoljnih poslova grupe G7 u Francuskoj, ističući potrebu za očuvanjem slobode plovidbe.

Iranski poslanici trenutno razmatraju nacrt zakona kojim bi zemlje koje koriste moreuz bile obavezne da plaćaju takse, dok savetnici vrhovnog vođe najavljuju “novi režim za Ormuski tesnac”. To bi omogućilo Teheranu da nametne pomorska ograničenja protivnicima i poveže pristup ovom ključnom plovnom putu sa svojim geopolitičkim ciljevima.

Međutim, stručnjaci za međunarodno pravo ističu da bi takav potez bio u suprotnosti sa pravilima o tranzitnom prolazu definisanim Konvencijom UN o pravu na morima, prema kojoj pravo na slobodan prolaz važi za sve države. Profesor međunarodnog pomorskog prava Džejms Kraska napominje da ne postoji pravni osnov da obalna država naplaćuje naknade u međunarodnom tesnacu kao što je Ormuz, ali upozorava da Iran, kao zemlja koja nije potpisnica konvencije, može pokušati da ojača svoj argument na osnovu tog statusa.

Uprkos sumnjama u međunarodnu prihvatljivost ovog sistema, iranski ekonomski analitičari ukazuju na to da bi potencijalni prihodi mogli dostići stotine miliona dolara mesečno, pod uslovom da se naplata efikasno sprovede. Odbor za bezbednost i pravni eksperti nastavljaju da prate situaciju i razmatraju moguće odgovore na ove najave.