Connect with us

Svet

Iran zahteva priznanje suvereniteta nad Ormuskim moreuzom u pregovorima o okončanju rata

Zvaničnici razmatraju naplatu tranzitnih taksi, međunarodno pravo pod znakom pitanja

Published

3 months ago

on

Foto Izvor:

Zvaničnici razmatraju naplatu tranzitnih taksi, međunarodno pravo pod znakom pitanja

Iranski zvaničnici su ove nedelje izneli novi zahtev u pregovorima o okončanju rata u kojem su uključene Sjedinjene Američke Države i Izrael, tražeći priznanje suvereniteta nad Ormuskim moreuzom, jednim od najvažnijih svetskih plovnih puteva. Ovaj uski prolaz, kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom, postao je ključna tačka pritiska na globalnu ekonomiju i izvor potencijalnih milijardi dolara godišnjih prihoda za Iran.

Iran je ranije pretio zatvaranjem moreuza kao odgovor na napade, ali je nova strategija usmerena na formalizaciju kontrole i potencijalnu naplatu tranzitnih taksi za brodove koji prolaze ovim putem. Prema navodima stručnjaka, ovaj potez bi mogao da obezbedi Iran znatne prihode, slično prihodima Sueckog kanala u Egiptu, i da dodatno ojača njegovu pregovaračku poziciju na međunarodnoj sceni.

Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je da bi pokušaj Irana da uspostavi sistem naplate bio nezakonit i opasan za međunarodnu zajednicu. “Ne samo da je ovo nezakonito, već je i neprihvatljivo i opasno za svet, i važno je da svet ima plan kako da se tome suprotstavi”, izjavio je Rubio nakon sastanka ministara spoljnih poslova grupe G7 u Francuskoj, ističući potrebu za očuvanjem slobode plovidbe.

Iranski poslanici trenutno razmatraju nacrt zakona kojim bi zemlje koje koriste moreuz bile obavezne da plaćaju takse, dok savetnici vrhovnog vođe najavljuju “novi režim za Ormuski tesnac”. To bi omogućilo Teheranu da nametne pomorska ograničenja protivnicima i poveže pristup ovom ključnom plovnom putu sa svojim geopolitičkim ciljevima.

Međutim, stručnjaci za međunarodno pravo ističu da bi takav potez bio u suprotnosti sa pravilima o tranzitnom prolazu definisanim Konvencijom UN o pravu na morima, prema kojoj pravo na slobodan prolaz važi za sve države. Profesor međunarodnog pomorskog prava Džejms Kraska napominje da ne postoji pravni osnov da obalna država naplaćuje naknade u međunarodnom tesnacu kao što je Ormuz, ali upozorava da Iran, kao zemlja koja nije potpisnica konvencije, može pokušati da ojača svoj argument na osnovu tog statusa.

Uprkos sumnjama u međunarodnu prihvatljivost ovog sistema, iranski ekonomski analitičari ukazuju na to da bi potencijalni prihodi mogli dostići stotine miliona dolara mesečno, pod uslovom da se naplata efikasno sprovede. Odbor za bezbednost i pravni eksperti nastavljaju da prate situaciju i razmatraju moguće odgovore na ove najave.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Iran pristao na nacrt sporazuma sa SAD o nuklearnom programu i oslobađanju imovine

Zvaničnik Irana navodi da su ključne tačke dogovora dogovorene, američka strana još nije potvrdila navode

Published

9 minutes ago

on

June 14, 2026

By

Zvaničnik Irana navodi da su ključne tačke dogovora dogovorene, američka strana još nije potvrdila navode

Iran je, prema navodima visokog zvaničnika te zemlje, pristao na nacrt memoranduma o razumevanju sa Sjedinjenim Američkim Državama, kojim se obavezuje da neće proizvoditi niti nabavljati nuklearno oružje. Prema istim izvorima, dogovor sadrži i privremeno ukidanje američkih sankcija na izvoz iranske nafte i oslobađanje 25 milijardi dolara iranske zamrznute imovine. Ovi podaci predstavljaju iransku verziju nacrta, dok se američke institucije još nisu zvanično oglasile.

Dogovor predviđa da Iran odmah otvori Ormuski moreuz za sva komercijalna plovila i da Sjedinjene Američke Države ukinu pomorsku blokadu iranskih luka. Takođe, SAD se obavezuju da tokom trajanja pregovora neće uvoditi nove sankcije Iranu. Privremeno ukidanje sankcija omogućilo bi Iranu da izvozi naftu i zadrži prihod od prodaje.

Iranski zvaničnik navodi da će se detalji o postojećim zalihama obogaćenog uranijuma razmatrati tokom narednih 60 dana po postizanju početnog dogovora. Iran insistira da se razblaživanje nuklearnog materijala obavi unutar zemlje i pod njegovom kontrolom. Do konačnog sporazuma, Teheran pristaje da zadrži postojeće stanje svog nuklearnog programa, uključujući obustavu daljeg obogaćivanja uranijuma i neširenje nuklearnih postrojenja.

Nacrt obuhvata i dogovor o oslobađanju 25 milijardi dolara iranske imovine, što uključuje direktne novčane transfere, saradnju sa regionalnim državama i otvaranje kreditnih linija. Prema izvoru, Teheran se formalno obavezuje da neće proizvoditi niti nabavljati nuklearno oružje, dok SAD pristaju da Iran razblaži postojeće zalihe visoko obogaćenog uranijuma unutar zemlje, sa dogovorom o preciznom mehanizmu u naredna dva meseca.

Ovo su za sada tvrdnje iranskog zvaničnika i predstavljaju isključivo iransku verziju predloženog sporazuma. Zvanična potvrda iz Sjedinjenih Američkih Država još uvek nije stigla.

Pročitaj još

Svet

Detinjstvo i karijera Bila Mamija u američkoj filmskoj industriji

Poznati američki glumac opisuje iskustva iz detinjstva i rane uloge, potvrđeno iz ličnih beleški porodice

Published

9 minutes ago

on

June 14, 2026

By

Poznati američki glumac opisuje iskustva iz detinjstva i rane uloge, potvrđeno iz ličnih beleški porodice

Američki glumac Bil Mami, poznat po radu u filmskoj i televizijskoj industriji tokom 1960-ih, govorio je o svojim iskustvima iz detinjstva i profesionalnom razvoju. U intervjuu je naveo da je u ranoj mladosti bio jedan od najangažovanijih dečijih glumaca u Holivudu, sa istaknutim ulogama u nekoliko značajnih produkcija tog vremena. Prema njegovim rečima, glumačka karijera počela je nakon povrede u detinjstvu, što je uticalo na njegovu odluku da se posveti televiziji i filmu.

Mami je sin kalifornijskog stočara i sekretarice zaposlenе u filmskoj industriji, koja je vodila detaljnu evidenciju o njegovim angažmanima. Prema porodičnim beleškama iz maja 1961. godine, tada je ostvario ulogu u epizodi “Twilight Zone” pod nazivom “It’s a Good Life”, za koju je dobio honorar, što je zabeleženo u dokumentaciji njegove majke.

Tokom karijere, Mami je igrao u tri epizode serije “Twilight Zone” i sarađivao sa poznatim glumcima i režiserima tog perioda, uključujući Džimija Stjuarta, Lusil Bol, i Alfreda Hičkoka. U intervjuu je istakao da je od pojedinih saradnika učio profesionalno ponašanje na setu, dok su mu druga iskustva, poput snimanja sa Hičkokom, bila izazovna zbog strogih zahteva režisera prema mladim glumcima.

Mami je naveo i da je tokom detinjstva imao priliku da glumi u filmu “Dear Brigitte” iz 1965. godine, čime je ostvario saradnju sa Brigitte Bardot. Ova i druge uloge doprinele su njegovoj prepoznatljivosti u američkoj zabavnoj industriji pre nego što je navršio deset godina.

Prikazani podaci o njegovoj karijeri zasnivaju se na ličnim sećanjima i porodičnoj dokumentaciji, bez detaljnih finansijskih ili profesionalnih podataka iz drugih izvora. Mami je tokom intervjua istakao važnost podrške porodice i profesionalnih uzora u formiranju svoje karijere.

Pročitaj još

Svet

Američka vremenska kapsula biće otvorena 2276. godine u Filadelfiji

Zvaničnici najavili zakopano obeležje povodom 250 godina nezavisnosti, sadržaj biraju države i zajednice

Published

29 minutes ago

on

June 14, 2026

By

Zvaničnici najavili zakopano obeležje povodom 250 godina nezavisnosti, sadržaj biraju države i zajednice

Američki zvaničnici najavili su da će povodom 250. godišnjice nezavisnosti zemlje, 4. jula 2026. godine, biti zakopana vremenska kapsula u Filadelfiji, koja će biti otvorena 4. jula 2276. godine. Ova inicijativa deo je obeležavanja poluvekovnog jubileja, a projekat vodi tim stručnjaka iz različitih oblasti, uključujući naučnike, zakonodavce i bibliotekare, u skladu sa zakonskim mandatom iz 2016. godine.

Prema rečima Toma Medeme, menadžera projekta, vremenska kapsula predstavlja priliku za građane da ostave poruke i predmete za buduće generacije. Sadržaj kapsule uključivaće knjige, rukopise, štampane materijale, suvenire i druge predmete, a svaka savezna država, teritorija i okrug Kolumbija imaće mogućnost da predloži sopstvene artefakte.

Kako navodi predsednica organizacije America 250, Rouzi Rios, cilj je da projekat bude zasnovan na širokoj društvenoj participaciji i da reflektuje različitost zajednica širom Sjedinjenih Država. Građanima je omogućeno da napišu lične poruke koje će biti razmotrene za uključivanje u kapsulu, a organizatori ističu da je do sada izražena pretežno nada i optimizam u porukama pristiglim iz svih delova zemlje.

Jedan od ključnih izazova projekta je očuvanje predmeta u kapsuli tokom narednih 250 godina. Prema rečima Majka Berile, direktora Kancelarije za tehnološku izradu pri Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju, izrada kapsule koja može izdržati uslove pod zemljom tokom dva i po veka predstavlja značajno tehničko pitanje. U razmatranju su bila tri dizajna, a odluka je doneta na osnovu otpornosti na prodor vode, što je često uzrok neuspeha prethodnih vremenskih kapsula.

Organizatori planiraju da kapsula bude postavljena na 4,5 metara dubine u Nacionalnom istorijskom parku nezavisnosti u Filadelfiji. Projekat je deo šireg obeležavanja američke istorije i zamišljen je kao most između sadašnjih i budućih generacija.

Pročitaj još

U Trendu