Diplomatski napori za smirivanje situacije nastavljeni, američke institucije pozivaju na akciju protiv milicija u Iraku

Sjedinjene Države su privremeno obustavile vojnu operaciju vođenja brodova kroz Ormuski moreuz, poznatu kao ‘Projekat sloboda’, nakon najnovijih dešavanja na Bliskom istoku, saopšteno je u utorak. Prema zvaničnim izvorima, predsednik Donald Tramp naveo je diplomatski napredak u razgovorima sa Iranom kao razlog za ovu odluku.

Operacija, čiji je cilj bio zaštita komercijalnih brodova u strateškom moreuzu, pauzirana je uz zadržavanje blokade, dok se nastavljaju pregovori o mogućem sporazumu sa Iranom. Iranski državni mediji navode da je Tramp odustao od operacije pod pritiskom čvrstih stavova i upozorenja iz Teherana, dok iranske vlasti i dalje negiraju umešanost u napade na Ujedinjene Arapske Emirate.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je velika vojna kampanja, nazvana ‘Operacija epski bes’, završena, što dodatno podstiče očekivanja deeskalacije. Ambasada Sjedinjenih Država u Bagdadu upozorila je da iračke milicije povezane sa Iranom i dalje planiraju napade na američke građane i objekte u Iraku, uključujući region Iračkog Kurdistana.

Prema navodima visokih zvaničnika Stejt departmenta, tokom sukoba u Iranu zabeleženo je više od 600 napada na američke objekte u Iraku. Američki zvaničnici su ponovo pozvali iračko rukovodstvo da preduzme konkretne mere protiv milicija koje podržava Iran, uključujući proterivanje ovih grupa iz državnih institucija i obustavu njihove finansijske podrške.

“Tražimo akciju, a ne reči. Trenutno postoji veoma nejasna linija između iračke države i ovih milicija. To su vrste konkretnih akcija koje bi nam dale poverenje i rekle da postoji novi način razmišljanja”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Predsednik Tramp je putem zvanične objave istakao da je, na zahtev Pakistana i drugih država, uz postignuti napredak u pregovorima sa Iranom, odlučeno da se ‘Projekat sloboda’ privremeno pauzira kako bi se omogućilo finalizovanje sporazuma. Dalji razvoj situacije na Bliskom istoku zavisiće od spremnosti obe strane na kompromis i nastavak diplomatskih inicijativa.

Prema projekcijama, Merrin osvojio primarne izbore u 9. kongresnom okrugu Ohaja; očekuje se tesna izborna trka u novembru

Derek Merrin je, prema projekcijama, pobedio na republikanskim primarnim izborima u 9. kongresnom okrugu Ohaja, što mu donosi priliku da se na izborima u novembru suprotstavi aktuelnoj demokratskoj predstavnici Marcy Kaptur. Ova izborna trka smatra se jednom od najneizvesnijih u ovogodišnjem izbornom ciklusu za Predstavnički dom.

Marcy Kaptur je najdugovečnija žena u Kongresu, koja ovaj okrug predstavlja od 1983. godine. Merrin, bivši državni poslanik, već je pokušao da osvoji ovu kongresnu poziciju 2024. godine, ali je tada izgubio sa razlikom od oko 2.400 glasova, što je bilo nedovoljno za automatsko ponovno brojanje. Tadašnji rezultati objavljeni su tek dve nedelje nakon izbora.

Okrug na severozapadu Ohaja pretrpeo je promene u oktobru 2025. godine, što je, prema ocenama analitičara, stvorilo povoljnije uslove za republikanske kandidate uoči novembarskih izbora. Očekuje se da će ove promene predstavljati najveći izazov za reizbor Marcy Kaptur do sada, dok republikanska strana nastoji da zadrži ili proširi kontrolu nad Predstavničkim domom. Prema dostupnim analizama, okrug je trenutno ocenjen kao “neizvestan”.

Nacionalni republikanski komitet naveo je početkom godine da se fokusira na preuzimanje ovog okruga, navodeći da republikanski kandidati imaju šansu da osvoje 9. okrug na predstojećim izborima.

Na republikanskoj primarnoj listi, pored Merrina, nalazili su se i državni poslanik Josh Williams, bivša zvaničnica Imigracione i carinske službe Madison Sheahan, stručnjak za podatke u zdravstvu Anthony Campbell i bivša pripadnica Ratnog vazduhoplovstva Alea Nadeem. Sheahan je u kampanju ušla kasnije u odnosu na ostale kandidate i isticala je iskustvo iz Imigracione službe, kao i podršku pojedinih bivših zvaničnika Ohaja.

Očekuje se da će izborna trka između Merrina i Kaptur privući značajnu pažnju, s obzirom na promene u sastavu okruga i raniju tesnu razliku između kandidata.

Pentagon potvrdio napad na plovilo za koje se sumnja da je korišćeno za krijumčarenje droge, incident zabeležen u blizini poznatih ruta

Tri osobe su poginule u napadu američkih snaga na brod za koji se sumnja da je korišćen za transport droge u istočnom delu Tihog okeana, saopštilo je Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država. Incident se dogodio u utorak, a Pentagon navodi da je napad izveo Komandant Južnog komandnog centra SAD, general Frensis L. Donovan, uz odobrenje tzv. „ubojitog kinetičkog udara” na plovilo. Prema saopštenju, brod je navodno bio pod kontrolom organizacija označenih kao terorističke i učestvovao je u operacijama krijumčarenja narkotika. Međutim, javnosti nisu predočeni dokazi koji bi potvrdili ove navode.

Američka vojska je objavila i nesaopšteni video snimak napada na društvenim mrežama, na kojem se vidi kako brod plovi pre nego što eksplozija zahvati plovilo. Ovaj napad usledio je dan nakon slične operacije u Karipskom moru, gde su američke snage izvele napad na drugo plovilo za koje se sumnja da je učestvovalo u krijumčarenju droge, pri čemu su dve osobe poginule.

Prema podacima Pentagona, od početka septembra, tokom kampanje američke administracije usmerene na uništavanje plovila za koja se sumnja da prenose narkotike u vodama Latinske Amerike, poginulo je više od 190 osoba. Strateško pojačanje vojnih aktivnosti Sjedinjenih Država u regionu povezano je i sa prethodnim akcijama, uključujući i operacije koje su dovele do hapšenja bivšeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura, koji je izručen i optužen za krivična dela povezana sa trgovinom narkoticima. On je pred američkim sudom izjasnio da nije kriv.

Američki predsednik Donald Tramp je ranije istakao da su ove operacije deo šireg sukoba sa kriminalnim kartelima u Latinskoj Americi i da predstavljaju pokušaj sprečavanja šverca droge u Sjedinjene Države. Administracija navodi da su napadi nužni za suzbijanje distribucije narkotika i smanjenje broja predoziranja, ali do sada nisu predstavljeni dokazi da su napadnuta plovila zaista prevozila nedozvoljene supstance.

Američka vojska je u više navrata saopštila da su mete birane duž poznatih ruta krijumčarenja. Međunarodni posmatrači do sada nisu nezavisno potvrdili tvrdnje o vrsti tereta ili identitetima posada pogođenih brodova. Ove operacije se nastavljaju i pored drugih međunarodnih kriza, a izveštaji sa terena ukazuju na povećanu učestalost vojnih aktivnosti SAD u regionu.