Avio-kompanija potvrdila odluku zbog nedostatka resursa, dok putnici i zaposleni osećaju posledice blokade vlade SAD

Delta Air Lines je saopštila da privremeno obustavlja specijalne usluge koje su inače dostupne članovima američkog Kongresa, usled aktuelne delimične blokade federalne vlade. Odluka je doneta nakon što su na američkim aerodromima zabeležena duga čekanja na bezbednosnim kontrolama, usled povećanih izostanaka zaposlenih u bezbednosnoj službi (TSA), koji rade bez redovne isplate zarada.

Prema navodima kompanije, razlog za privremeno ukidanje takozvanih „specijalnih usluga“ je pritisak na resurse i osoblje, izazvan produženom blokadom finansiranja. Uobičajene usluge koje su suspendovane uključuju aerodromsku pratnju i pomoć Red Coat osoblja, specijalizovanih za podršku putnicima. Tokom trajanja ove mere, članovi Kongresa će biti u istoj situaciji kao i ostali putnici kada je reč o čekanju i pristupu uslugama na aerodromima.

„Zbog uticaja na resurse izazvanih dugotrajnom blokadom vlade, Delta će privremeno suspendovati specijalne usluge za članove Kongresa koji lete ovom kompanijom. Pored bezbednosti, prioritet Delte je briga o zaposlenima i putnicima, što je u trenutnim okolnostima sve izazovnije“, navodi se u saopštenju kompanije.

Pojedini članovi Kongresa i dalje mogu ostvariti određene pogodnosti na osnovu članstva u SkyMiles programu, ali ne i zbog svoje zvanične funkcije u vladi, potvrđeno je iz kompanije.

Putnici na međunarodnim i domaćim letovima, uključujući George Bush Intercontinental Airport u Hjustonu, izjavili su za novinare na terenu da žele da Kongres pronađe rešenje za finansiranje i omogući ponovnu normalizaciju rada vlade. Neki putnici su se žalili i na ograničen pristup vodi i osnovnim potrepštinama dok čekaju u redovima, izražavajući zabrinutost zbog mogućnosti rešavanja drugih vanrednih situacija tokom trajanja blokade.

U međuvremenu, najavljeno je da se u Senatu vode poslednji pregovori o finansiranju ključnih federalnih agencija, uključujući Odeljenje za unutrašnju bezbednost. Prema informacijama iz izvora bliskih pregovorima, grupa senatora iz Republikanske stranke sastala se sa predsednikom Sjedinjenih Država radi postizanja dogovora i okončanja šestonedeljne blokade. Detalji dogovora još nisu zvanično objavljeni.

Diplomate pregovaraju o predlogu Bahreina koji omogućava vojnu akciju, dok Francuska nudi umereniju verziju

Članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija započele su pregovore o rezoluciji koja se odnosi na zaštitu komercijalne plovidbe u i oko Ormuskog moreuza. Predlog Bahreina, koji podržavaju zalivske države i Sjedinjene Američke Države, predviđa mogućnost upotrebe “svih neophodnih sredstava”, što uključuje i vojnu akciju za obezbeđivanje slobodne plovidbe. Istovremeno, Francuska se protivi takvom rešenju i nudi alternativni, umereniji tekst.

Prema diplomatskim izvorima, bahreinski nacrt rezolucije opisuje poteze Irana kao pretnju međunarodnom miru i bezbednosti i omogućava državama, samostalno ili kroz multinacionalne koalicije, da primene sva neophodna sredstva kako bi sprečile ometanje međunarodne navigacije. Takođe, u tekstu se predviđa i mogućnost uvođenja ciljanih sankcija.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro ocenio je da nije izvesno da će bahreinski predlog dobiti potrebnu podršku unutar Saveta bezbednosti, ističući da su naredni dani ključni za pronalaženje kompromisa. Ambasador Bahreina u Francuskoj, Esam el Džasem, izjavio je da se pregovori nalaze u ranoj fazi, a međunarodne koalicije uglavnom reaguju na aktuelna dešavanja bez rešavanja uzroka eskalacije.

Rezolucijom se zahteva da Iran odmah obustavi napade na trgovačke brodove i sve pokušaje ometanja slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu. Ipak, diplomate procenjuju da su šanse za usvajanje ovakvog teksta male, budući da saveznici Irana, Rusija i Kina, mogu uložiti veto.

Za usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN neophodno je najmanje devet glasova “za” i odsustvo veta stalnih članica – Rusije, Kine, SAD, Velike Britanije i Francuske.

Francuski predlog rezolucije, za razliku od bahreinskog, ne pominje Iran i ne zasniva se na Poglavlju VII Povelje UN, već poziva sve strane na uzdržanost, prekid neprijateljstava u regionu Persijskog zaliva, Ormuskog moreuza i Omanskog zaliva, te povratak diplomatiji. U ovom predlogu se ističe potreba za koordinacijom isključivo odbrambenih mera, kao što je pratnja trgovačkih brodova, uz poštovanje međunarodnog prava i prava mora.

Prema zvaničnoj izjavi, pregovori u toku, američka strana tvrdi da Teheran sada pristupa kompromisu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je u Ovalnom kabinetu da je Iran pristao na uslov da nikada neće imati nuklearno oružje. Tramp je istakao da su razgovori između Vašingtona i Teherana u toku, navodeći da iranska strana ‘govori razumno’.

Na pitanje novinara o mogućnosti slanja izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera na pregovore sa iranskim zvaničnicima, Tramp je odgovorio da su pregovori već u toku i da su uključeni i drugi američki predstavnici. Prema njegovim rečima, iranska strana pokazuje želju za sklapanjem dogovora.

Tramp je u izjavi ocenio da je Iran trenutno u teškoj situaciji, navodeći da im je mornarica, vazduhoplovstvo, komunikacione veze i protivvazdušna odbrana oslabljena. “Možete li navesti jednu stvar koja nije nestala? Ili jednu stvar koja dobro funkcioniše?”, upitao je Tramp tokom obraćanja.

Predsednik SAD je dodao da, prema njegovim rečima, američka strana sada ima slobodu delovanja na terenu, ističući: “Slobodno lutamo po Teheranu. Možemo da radimo šta god želimo”.

Trenutno nije bilo dodatnih komentara iz zvaničnih iranskih izvora o toku pregovora niti je najavljen zvaničan sporazum, a pregovori između dve strane se nastavljaju.