Američka imigraciona služba potvrdila produženje osnovne obuke, povlačeći prethodnu skraćenu praksu; nova pravila stupaju na snagu u julu

Američka služba za imigraciju i carinu (ICE) odlučila je da produži trajanje osnovne obuke za novozaposlene službenike, kao i da uvede dodatnu edukaciju za one koji su prethodno obuku završili po skraćenoj proceduri. Ova odluka potvrđena je u internom dopisu agencije, do kojeg su došli novinari na terenu.

Promene u sistemu obuke usledile su nakon višemesečnih reakcija i zabrinutosti koje su izrazili pojedini zakonodavci, predstavnici civilnog društva i bivši službenici ICE. U fokusu je bila dužina i kvalitet obuke koju prolaze federalni službenici zaduženi za sprovođenje imigracionih zakona, posebno u svetlu intenziviranih aktivnosti tokom prethodne administracije.

Zabrinutost oko adekvatnosti obuke dodatno je povećana nakon događaja u Mineapolisu početkom ove godine, kada su službenici ICE tokom jedne akcije upotrebili vatreno oružje, što je rezultiralo smrtnim ishodom. Ovaj incident bio je jedan od povoda za preispitivanje tadašnje prakse skraćene obuke i potrebu za dodatnim merama.

U februaru je bivši instruktor ICE izneo zvaničnu žalbu pred Kongresom, navodeći da je skraćena obuka nedovoljna i da postoji rizik da službenici nisu dovoljno pripremljeni za zakonito postupanje na terenu. Prema toj žalbi, postojala je bojazan da bi veliki broj novih službenika mogao biti upućen na dužnost bez odgovarajuće pripreme.

Novi interni dopis ICE predviđa produženje osnovnog programa obuke za službenike za sprovođenje imigracionih zakona sa 42 na približno 71 dan. Ova promena stupa na snagu u julu i odnosiće se na sve buduće klase na Federalnom centru za obuku pripadnika zakona u Džordžiji, gde se obuka realizuje.

Službenici koji su prethodnu obuku završili po ranijem, skraćenom programu, takođe će biti u obavezi da prođu dodatnu edukaciju kako bi se izjednačili standardi znanja i veština unutar agencije. Cilj ovih izmena, prema navodima iz internog dokumenta, jeste jačanje profesionalnih kapaciteta i podizanje nivoa bezbednosti i zakonitosti u radu službenika na terenu.

Ove promene usledile su nakon što su razne strane u javnosti, uključujući i pojedine bivše zvaničnike ICE, istakle važnost sveobuhvatne i kvalitetne obuke za službenike koji deluju u kompleksnim i često rizičnim situacijama. Predstavnici agencije nisu u ovom trenutku izneli dodatne komentare za javnost.

Obuka službenika ICE, kao i standardi za njihovo postupanje, predstavljaju deo šire rasprave o sprovođenju imigracione politike u Sjedinjenim Američkim Državama. Promene u programima obuke deo su pokušaja da se odgovori na kritike u vezi sa prethodnim praksama i da se unapredi rad agencije u skladu sa savremenim zahtevima.

Američki predsednik saopštio detalje o inflaciji i akcijama protiv Irana, zvanični podaci o kretanju cena objavljeni

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u sredu u Vašingtonu da je rast inflacije u zemlji povezan sa zaplenom iranske nafte tokom tekućeg sukoba. Tokom obraćanja u Ovalnom kabinetu, predsednik je izneo da su najnoviji podaci o inflaciji „dobri“ i da aktuelne ekonomske pokazatelje tumači u kontekstu akcija američkih snaga prema iranskim energetskim resursima.

Na pitanje novinara o porastu indeksa potrošačkih cena na godišnjem nivou na 4,2% — što je porast u odnosu na prethodnih 3,8% i najviši nivo od aprila 2023. godine — predsednik je izjavio: „Brojevi su odlični. Znate šta mi se posebno dopada? Sviđa mi se inflacija. Znate zašto? Jer čim se rat završi… mogu sada to da kažem, nešto što niste znali. Da li ste znali da noću izvodimo zaplenu miliona barela iranske nafte? Niko to ne zna. Znate ko ne zna? Iran, sve do sada.“

Prema rečima američkog predsednika, tokom poslednjih operacija, američke snage su zaplenile naftu sa 22 broda tokom noćnih akcija. Predsednik je naveo i da je cena nafte poslednjih nedelja iznosila oko 85 dolara po barelu, navodeći da su padovi i porasti vrednosti povezani sa situacijom na terenu i vojnim aktivnostima u regionu.

Zvanični podaci pokazuju da je cena Brent sirove nafte, koja se koristi kao međunarodni standard, u sredu oko podneva iznosila približno 94 dolara po barelu. Predsednik je dodao da cene energenata nisu dostigle nivo koji je očekivao pre izbijanja sukoba i da američko tržište beleži rekordne vrednosti.

U istom obraćanju, predsednik je naveo i da Sjedinjene Države izvode zaplene nafte i iz Venecuele, ocenjujući te akcije kao uspešne. “Mislim da će želeti da postignu dogovor, ali ćemo to tek videti”, rekao je predsednik komentarišući potencijalne pregovore sa Iranom.

Na pitanje o mogućnosti pada inflacije po završetku sukoba, predsednik je naveo da očekuje brzu stabilizaciju cena nafte i inflacije kada se okončaju ratna dejstva. Za sada nisu objavljene dodatne reakcije iz iranskih zvaničnih izvora na ove navode, niti su međunarodne organizacije komentarisale situaciju.

Sukob u regionu utiče na tržište energenata i globalnu ekonomiju, a ekonomski pokazatelji i dalje su predmet pažnje analitičara i zvaničnih institucija.

Prema anketi Evropskog saveta za spoljne poslove, poverenje u SAD opada, većina ispitanika podržava veću evropsku samostalnost

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja sprovedenog u 15 evropskih zemalja, samo 11% ispitanih građana sada smatra Sjedinjene Američke Države pouzdanim saveznikom. Istraživanje je sprovedeno od strane Evropskog saveta za spoljne poslove, a u njemu je učestvovalo blizu 20.000 ispitanika. Ovaj rezultat predstavlja značajan pad u odnosu na prethodne ankete – pre šest meseci SAD je kao saveznika videlo 16% Evropljana, dok je u novembru 2024. taj procenat iznosio 22%.

Prema podacima iz izveštaja, polovina anketiranih Evropljana sada vidi Sjedinjene Države kao „neophodnog partnera“, dok 25% ispitanih SAD doživljava kao rivala ili protivnika. U nekoliko zemalja, uključujući Dansku, Francusku, Španiju i Švajcarsku, procenat onih koji SAD smatraju rivalom ili protivnikom je u porastu.

Autori izveštaja navode da su na rezultate ankete verovatno uticale nedavne političke odluke američke administracije, uključujući izjave o mogućem napuštanju NATO saveza, planove povlačenja dela američkih trupa iz Evrope i akcije sprovedene bez konsultacija sa evropskim partnerima. Kao dodatne faktore, u izveštaju se navode i najave vezane za teritorijalne inicijative i vojne operacije sprovedene bez uključivanja evropskih država u planiranje.

U svim analiziranim zemljama, većina ispitanika navodi da nema poverenja da bi SAD priskočile u pomoć njihovoj zemlji u slučaju napada. Takođe, značajan deo anketiranih podržava nabavku više oružja iz evropskih izvora i razvoj alternativne nacionalne nuklearne zaštite nezavisne od SAD.

Jana Kobzová, jedan od autora izveštaja i viši saradnik Evropskog saveta za spoljne poslove, navela je da podaci ukazuju na rastući stav u evropskoj javnosti za smanjenje oslanjanja na Vašington.

Istraživanje dolazi u trenutku kada se intenziviraju debate o budućim bezbednosnim aranžmanima Evrope i ulozi transatlantskog partnerstva. Prema autorima izveštaja, nalazi reflektuju promene u percepciji građana, ali i izazove pred donosiocima odluka u državama članicama.

Nezavisni analitičari navode da je ovo istraživanje deo šireg trenda preispitivanja međunarodnih savezništava i da će rezultati verovatno uticati na naredne političke i vojne strategije u regionu.