Predsednica Evropske komisije istakla važnost poštovanja teritorijalnog integriteta Libana, primirje stupa na snagu večeras

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je danas najavljeno desetodnevno primirje između Izraela i Libana, koje je posredovao predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp. Prema ranijoj objavi, primirje će stupiti na snagu večeras u 17 časova po istočnoameričkom, odnosno u 23.00 po srednjoevropskom vremenu.

Fon der Lajen je na društvenoj mreži X navela da je ovo primirje olakšanje, jer je sukob već odneo previše života. Naglasila je da će Evropa nastaviti da insistira na punom poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Libana, kao i da će nastaviti sa pružanjem humanitarne pomoći libanskom narodu.

Američki predsednik Donald Tramp istakao je da će pozvati izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i libanskog predsednika Žozefa Auna u Belu kuću na prve ozbiljne razgovore između Izraela i Libana od 1983. godine. Prema njegovoj objavi na mreži Truth Social, primirje je rezultat diplomatskog posredovanja Sjedinjenih Američkih Država.

“Pozdravljam najavljeno 10-odnevno primirje između Izraela i Libana, koje je posredovao predsednik Tramp. To je olakšanje, jer je ovaj sukob već odneo previše života”, izjavila je Ursula fon der Lajen.

Očekuje se da će međunarodna zajednica nastaviti da prati razvoj situacije i podrži mirno rešenje između strana.

Poglavar Katoličke crkve uputio oštru poruku tokom obraćanja u Kamerunu, ističući potrebu za mirom i osudom zloupotrebe religije

Papa Lav XIV uputio je danas oštre kritike svetskim liderima zbog trošenja milijardi evra na ratove, ističući da “svet pustoši šačica tirana” koji zanemaruju dugoročnu štetu sukoba. U obraćanju vernicima u najvećem gradu anglofone regije Kameruna, gde traje višegodišnji sukob, papa je upozorio da je potrebno samo trenutak da se nešto uništi, dok je za obnovu potreban čitav život. Pozvao je na hitnu promenu ponašanja, posebno među liderima koji koriste religijski jezik kako bi opravdali ratove. “Milijarde se troše na ubijanje i uništenje, dok za zdravstvo, obrazovanje i obnovu nikada nema novca”, poručio je papa Lav XIV. On je takođe glasno kritikovao američko-izraelske napade na Iran i ukazao na opasnost manipulacije religijom radi političkih i ekonomskih interesa. Arhiepiskop Kanterberija Sara Mulali podržala je papin apel za mir, dok je poglavar Katoličke crkve upozorio da svaka poštena savest mora osuditi eksploataciju božanskog imena u svrhu sukoba. Papa je i ranije isticao da Bog odbija molitve lidera čije su “ruke krvave”, posebno se osvrćući na slučajeve u kojima se biblijski citati koriste za opravdanje vojnih akcija.

Predsednik Kube izjavio da će zemlja biti spremna na eventualni napad, u kontekstu pojačanih pretnji i restriktivnih mera SAD

Predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel izjavio je u četvrtak da će njegova zemlja biti spremna za mogući napad Sjedinjenih Američkih Država, dok se retorika američkog predsednika Donalda Trampa prema Kubi pojačava. Dijaz-Kanel je izneo ovaj stav tokom govora u Havani, ističući da Kuba ne želi vojnu eskalaciju, ali da smatra svojom dužnošću da se pripremi u slučaju da do nje dođe.

U obraćanju povodom 65. godišnjice govora koji je održao Fidel Kastro tokom ranijih kriza sa SAD, predsednik Dijaz-Kanel je naglasio da trenutna situacija zahteva oprez i pripravnost. “Trenutak je izuzetno izazovan i ponovo nas poziva da budemo spremni da se suočimo sa ozbiljnim pretnjama, uključujući i vojnu agresiju. Ne želimo je, ali je naša dužnost da sprečimo takvu situaciju, a ukoliko do nje dođe, da joj se suprotstavimo”, naveo je Dijaz-Kanel.

Ove izjave usledile su nakon što je američki predsednik Tramp ranije ove nedelje izjavio da bi njegova administracija mogla da se usmeri na Kubu nakon završetka vojnog konflikta u Iranu. Tramp je Kubu opisao kao “državu u teškoj situaciji” i naveo da je, prema njegovim rečima, zemlja loše vođena duži vremenski period. Predsednik SAD je tokom konferencije za novinare povodom vojne operacije u Iranu izjavio i da bi Kuba trebalo da bude zabrinuta, te da će njegova administracija razmotriti dodatne korake nakon završetka trenutnih operacija na Bliskom istoku.

Dijaz-Kanel je u svom govoru istakao da je Kuba suočena sa pogoršanjem ekonomske situacije, posebno zbog energetskih ograničenja koja su, prema njegovim navodima, rezultat američke blokade. On je naglasio da Kuba ne želi konflikt, ali da će biti spremna da se brani u slučaju potrebe. “Ovo je trenutak nacionalnog jedinstva i odlučnosti”, rekao je kubanski predsednik.

Američki predsednik je, prema izveštajima, u više navrata najavio mogućnost uvođenja dodatnih tarifa za zemlje koje prodaju ili isporučuju naftu Kubi. Takođe, retorika američkog rukovodstva prema Kubi intenzivirana je nakon događaja u Iranu, uključujući i atentat na iranskog lidera u američkim vojnim udarima.

Povodom aktuelnih događaja, skup u Havani kome je prisustvovao Dijaz-Kanel bio je organizovan u znak sećanja na istorijski govor iz 1961. godine kada je Fidel Kastro proglasio spremnost Kube da odgovori na spoljne pretnje. Tenzije između Kube i SAD traju decenijama, a poslednjih godina dodatno su pojačane ekonomskim merama i političkim izjavama sa obe strane.

Nezavisne potvrde o mogućim konkretnim vojnim planovima ili pripremama trenutno nisu dostupne. Zvanične informacije iz Kube i SAD ukazuju na nastavak političkih tenzija, dok međunarodni posmatrači prate razvoj situacije.