Ministarstvo finansija saopštilo da mera važi 30 dana, dok analitičari upozoravaju na moguće posledice

Administracija Sjedinjenih Američkih Država donela je odluku o privremenom ukidanju sankcija na pomorsku kupovinu iranske nafte u trajanju od 30 dana, saopštilo je Ministarstvo finansija. Ova mera ima za cilj da ublaži nagli rast cena nafte izazvan sukobima SAD i Izraela protiv Irana, a primenjivaće se na naftu i naftne derivate koji su već u transportu.

Prema rečima američkog ministra finansija Skota Besenta, na globalno tržište će ovom odlukom biti plasirano oko 140 miliona barela nafte, čime će biti povećana ukupna ponuda energenata i smanjen pritisak na cene. Cena nafte porasla je za oko 50% i premašila 100 dolara po barelu, što je najviši nivo od 2022. godine.

Besent je istakao da je ova kratkoročna autorizacija strogo ograničena na postojeće zalihe i da ne dozvoljava nove kupovine niti povećanje proizvodnje. “Privremenim otključavanjem ove postojeće ponude za svet, Sjedinjene Države će brzo plasirati približno 140 miliona barela nafte na globalno tržište, povećavajući ukupnu energetsku ponudu i ublažavajući privremene poremećaje izazvane Iranom”, naveo je ministar finansija u objavi na mreži X.

Licenca objavljena od strane Ministarstva finansija precizira da je dozvoljen uvoz iranske nafte u SAD isključivo radi završetka prodaje ili isporuke, dok su Kuba, Severna Koreja i Krim izuzeti iz ove mere. SAD praktično nisu uvozile iransku naftu od uvođenja mera nakon Iranske revolucije, a nije jasno da li će ijedna količina sada zaista završiti na američkom tržištu.

Odluka o privremenom ukidanju sankcija izazvala je podeljene reakcije. Energetski analitičari, među kojima je Brent Erickson iz Obsidian Risk Advisors, upozoravaju da ovakva politika može iscrpeti ekonomske alate za obaranje cena nafte. “Ako smo došli do tačke da ublažavamo sankcije zemlji s kojom smo u ratu, zaista nam ponestaje opcija”, izjavio je Erickson.

Direktor Blackstone Compliance Services, David Tannenbaum, naveo je da ovakvo rešenje može pomoći Iranu u finansiranju ratnih napora, dok je Besent odgovorio da će Sjedinjene Države nastaviti da održavaju maksimalni pritisak na Iran i njegov pristup međunarodnom finansijskom sistemu.

Analitičari procenjuju da će od ove odluke najviše koristi imati Kina, koja je najveći kupac iranske nafte. Američki ministar energetike Chris Wright izjavio je da bi isporuke mogle stići u Aziju za tri do četiri dana, dok bi se na tržištu pojavile nakon prerade u narednih mesec i po dana.

U regionu Zaliva, ključna energetska infrastruktura bila je meta napada, a Iran je praktično zatvorio Ormuški moreuz, kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči najavio je započinjanje razgovora sa Japanom o otvaranju moreuza za prolazak brodova povezanih sa tom zemljom, dok Japan, zavisan od nafte iz regiona, oslobađa deo svojih rezervi zbog rasta cena.

Policija sprovodi istragu okolnosti, žrtva fotografisala panoramu grada za društvene mreže

Šesnaestogodišnji dečak poginuo je 24.05.2024. oko 13:15 u Bruklinu, kada je pao sa tornja u parku Bušvik Inlet praveći fotografije za društvene mreže, saopštila je policija. Maloletnik je bio učenik druge godine srednje škole, a prevezen je u bolnicu gde je preminuo od zadobijenih povreda.

Prema policijskim izvorima, dečak je pao sa vrha tornja s kojeg se pruža pogled na panoramu Njujorka. Hitne službe su reagovale posle poziva na broj 911 i prevezle teško povređenog maloletnika u bolnicu Belevu, gde je konstatovana smrt. Roditelji su izjavili da je njihov sin bio energičan i da je voleo sport i odlazak u teretanu, te da je planirao da na jesen trenira rvanje.

Prema dostupnim informacijama, dečak je pravio fotografije za društvene mreže u trenutku nesreće, ali za sada nije poznato ko je bio s njim niti ko je pozvao hitne službe. Policija je započela istragu kako bi utvrdila okolnosti događaja. Toranj je okružen ogradom, ali ona ne predstavlja značajnu prepreku za ulazak.

Nekoliko sati nakon incidenta, primećeno je troje mladih kako prolaze ispod ograde na isti toranj, što ukazuje na potencijalne bezbednosne propuste. Policija apeluje na građane da poštuju zabrane pristupa rizičnim mestima dok traje istraga.

“Istraga je u toku”, saopšteno je iz policije.

Vojni izvori navode da je jedan projektil skrenuo s kursa, dok je drugi presretnut, istraga incidenta je u toku

Dva balistička projektila srednjeg dometa ispaljena su na američko-britansku vojnu bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, udaljenu približno 3.800 kilometara od Irana, saopšteno je iz vojnih izvora. Incident se dogodio u vreme pojačanih tenzija na Bliskom istoku, a informacija o napadu potiče od nekoliko neimenovanih zvaničnika.

Prema navodima izvora, jedan od projektila skrenuo je s putanje pre nego što je stigao do cilja, dok je američki ratni brod ispalio raketu-presretač SM-3 na drugi projektil. Nije saopšteno tačno vreme ispaljivanja, niti ima podataka o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti.

Bela kuća i Ministarstvo odbrane nisu odgovorili na pitanja o ovom incidentu, a prema zvaničnim izjavama, istraga je u toku. Dijego Garsija je strateška vojna baza koja služi kao logistički centar za operacije u regionu Indijskog okeana.

U istom periodu, izraelska vojska saopštila je da izvodi napade na ciljeve Hezbolaha u Bejrutu, dok je stanovništvu sedam naselja u južnim predgrađima libanske prestonice izdato upozorenje za evakuaciju. Zvanični izvori navode da nema izveštaja o žrtvama u ovim napadima.

Sukobi na Bliskom istoku traju tri nedelje, a prema vojnim izvorima, došlo je i do povećanja cena energenata na svetskom tržištu usled napada na energetske objekte i zatvaranja Ormuskog moreuza. Broj žrtava u regionu premašuje 1.000, dok je više od milion ljudi raseljeno.