Penzionisani general smatra da ruske snage ne ostvaruju napredak i da je Ukrajina ojačala odbranu i vojnu strategiju.

Kit Kelog, penzionisani američki general i bivši visoki savetnik za nacionalnu bezbednost, izjavio je da Rusija ne pobeđuje u ratu i da je inicijativa na strani Ukrajine. On je istakao da su procene Moskve o mogućoj pobedi na bojištu pogrešne, dok je Ukrajina uspela da osnaži svoje odbrambene i vojne kapacitete tokom proteklih meseci.

Prema rečima Keloga, pre godinu dana postojao je optimizam u vezi sa završetkom sukoba, ali, kako navodi, to se nije dogodilo zbog odluka ruskog predsednika Vladimira Putina. Ipak, tokom tog perioda, ukrajinska vojska je ostvarila značajne rezultate na terenu i nanela gubitke ruskim snagama koji su premašili očekivanja međunarodne zajednice.

Rusija ne pobeđuje u ratu: pokazatelji sa terena

Kelog navodi nekoliko ključnih pokazatelja zbog kojih smatra da Rusija ne pobeđuje u ratu. Pre svega, smatra da bi, u slučaju stvarnog napretka, Rusija kontrolisala više teritorije nego što sada ima pod svojom upravom. Takođe, on ističe da angažovanje severnokorejskih trupa za popunu ruskih redova ukazuje na slabosti i nedostatak ljudstva u ruskoj vojsci.

Pored toga, Kelog napominje da je ruska vojska prinuđena da premesti svoje logističke baze sve dublje ka istoku, što, prema njegovom mišljenju, jasno pokazuje ranjivost pozadinskih linija i smanjenje mogućnosti za napredovanje na terenu. Takvi potezi, kaže on, govore u prilog tezi da Rusija ne ostvaruje prednost u ovom sukobu.

Ukrajinska inicijativa i otpor

Kelog zaključuje da nema realnih pokazatelja koji bi potvrdili da Rusija ne pobeđuje u ratu. On veruje da će, ukoliko Ukrajina nastavi sa postojećom strategijom i otporom, uspeti da odbrani svoju suverenost. „Stvarna inicijativa je sada na strani Ukrajine“, naglašava Kelog u svojoj analizi trenutnog odnosa snaga.

Kao rezultat, međunarodna zajednica može pratiti situaciju i procenjivati kretanja na osnovu ovih pokazatelja. Pre svega, procene poput Kelogove daju dodatnu perspektivu o složenosti sukoba i trenutnom balansu moći. U međuvremenu, razvoj događaja na terenu i dalje ostaje pod pažnjom globalne javnosti.

Napadi srednjeg i dugog dometa ciljaju ključne vojne sisteme i infrastrukturu, prema analizi Instituta za proučavanje rata

Prema analizi Instituta za proučavanje rata, Ukrajina sprovodi intenzivnu kampanju napada srednjeg dometa na okupiranim teritorijama, uključujući Krim i delove Rusije. Glavni cilj operacije je sistematsko uništenje ruske protivvazdušne odbrane, što direktno utiče na sposobnost Moskve da izvodi raketne i vazdušne udare.

Tokom 23. avgusta, prema izjavi majora Roberta „Mađara” Brovdija, komandanta Snaga besposadnih sistema Oružanih snaga Ukrajine, ukrajinske snage izvele su uspešne udare na ključne vojne ciljeve. Na aerodromu Vitjazevo u Krasnodarskoj pokrajini pogođeni su borbeni avioni Su-33 i MiG-29, kao i izviđačko-udarna bespilotna letelica velikog dometa tipa Orion. Osim toga, uništene su jedinice protivvazdušnih raketnih sistema i komponente integrisanog PVO sistema u Krasnodarskom kraju.

Ukrajina pojačava napade na rusku protivvazdušnu odbranu

Pored avijacije, napadi su pogodili PVO senzore i lanserne jedinice u Rostovskoj oblasti, kao i osmatračke radare na okupiranom poluostrvu Krim. Analitičari navode da je Ukrajina značajno pojačala napade srednjeg i dugog dometa kako bi oslabili neprijateljsku protivvazdušnu odbranu. Ova strategija, poznata kao SEAD/DEAD (potiskivanje i uništenje neprijateljske PVO), ima za cilj da onemogući Rusiji pouzdanu zaštitu ključnih vojnih baza i logističkih čvorišta.

Na taj način, ukrajinske snage nastoje da ograniče sposobnost Rusije da odgovori na daljim linijama fronta. Sistematskim uklanjanjem radara, senzora i PVO baterija na istoku i jugu, Kijev direktno narušava vojne kapacitete protivnika.

Posledice za vojnu ravnotežu u regionu

Prema analitičarima, ovakva kampanja utiče na bezbednost ruskih vojnih aerodroma i logističkih centara u dubini okupiranih teritorija, kao i u južnim regionima Rusije. Iako detalji o šteti nisu u potpunosti poznati, jasno je da sistematsko uništavanje ruske PVO može promeniti dinamiku vojnih operacija u ovom delu Evrope.

U međuvremenu, ukrajinska vojska nastavlja sa napadima, fokusirajući se na strateške vojne ciljeve. Pored toga, analitičari prate razvoj situacije, ističući da bi nastavak ovakvih operacija mogao dodatno oslabiti rusku odbranu na ključnim tačkama. Kao rezultat, pažnja međunarodne javnosti usmerena je na efekte ove kampanje na ukupnu bezbednost regiona.

Protesti u Nepalu nakon stravičnog zločina nad trogodišnjom devojčicom, javnost zahteva oštrije zakone

U Nepalu je došlo do masovnih protesta nakon što je trogodišnja devojčica silovana i ubijena, što je izazvalo talas ogorčenja među građanima. Incident se dogodio u Bara, neposredno južno od glavnog grada Katmandua, gde je devojčica nestala iz svoje kuće 16. avgusta. Njeno telo pronađeno je tri dana kasnije u napuštenoj kući.

Reakcija javnosti i vlasti

Protesti su trajali nekoliko dana, a demonstranti, među kojima je bilo mnogo mladih, blokirali su autoputeve oko Katmandua. Devet osoba je uhapšeno u vezi sa ovim slučajem, uključujući vozača autobusa i šesnaestogodišnjeg dečaka koji je takođe radio na autobusu. Optuženi su da su mamili devojčicu čokoladom kako bi je odveli i napali.

Protesti su takođe usmereni protiv policije i vlade zbog navodne sporosti u reagovanju na nestanak devojčice i hvatanje počinilaca. Premijer Balen Shah, koji je na vlast došao nakon protesta vođenih od strane generacije Z prošle godine, suočava se sa kritikama zbog nedostatka promena koje je obećao.