Nadležni sprovode istragu o incidentu, objavljen snimak navodnog napada na američki F-35

General Revolucionarne garde Irana ubijen je tokom sukoba na Bliskom istoku, saopštili su nadležni izvori. Incident se dogodio u trenutku kada je general izneo tvrdnje da Iran nastavlja proizvodnju raketa i da će sukobi potrajati, a informacije o njegovoj smrti stigle su ubrzo nakon njegovih izjava.

Prema dostupnim podacima, iranska Revolucionarna garda objavila je snimak na kojem tvrdi da je raketom zemlja-vazduh gađan američki avion F-35A/B Lightning II iznad teritorije Irana. Izvori upoznati sa situacijom navode da je američki avion oštećen i bio prinuđen na prinudno sletanje na jednu od baza na Bliskom istoku.

U zvaničnoj izjavi iranske Revolucionarne garde navedeno je da su preduzete sve mere bezbednosti i da je istraga u toku. Za sada nema dodatnih informacija o okolnostima pod kojima je general poginuo, niti o eventualnim drugim žrtvama ili osumnjičenima.

Incident dolazi u trenutku kada sukobi u regionu traju već 21 dan, a napetosti između Irana i Sjedinjenih Američkih Država i dalje su prisutne. Nadležni organi najavili su nastavak istrage kako bi se utvrdile sve činjenice vezane za smrt generala i navodni napad na američki avion.

“Istraga je u toku i javnost će biti obaveštena o novim podacima čim budu dostupni”, saopštili su iz nadležnih institucija.

Program predviđa ulaganje od 330 miliona evra, fokus na čistu energiju i inovacije u nuklearnoj medicini

Evropska komisija donela je danas odluku o usvajanju Programa rada za Euratom istraživanja i obuku za period 2026–2027. godine, sa ciljem jačanja energetske nezavisnosti i tehnološkog razvoja u Evropskoj uniji. Prema zvaničnim izvorima, ukupna vrednost investicije iznosi 330 miliona evra, a sredstva će biti usmerena na oblasti fuzione i fisijske energije, nuklearne medicine i obuke stručnjaka.

Program je nastavak strateških prioriteta definisanih u Aktu o industriji sa neto nultom emisijom i Strategiji o malim modularnim reaktorima, predstavljene ranije ovog meseca na samitu u Parizu. Cilj je omogućiti stabilno snabdevanje čistom energijom i povećati konkurentnost evropske industrije na globalnom nivou.

Najveći deo investicija, 222 miliona evra, biće izdvojen za ubrzani razvoj tehnologija fuzione energije, sa namerom da se omogući izgradnja prve komercijalne fuzione elektrane i formira novo javno-privatno partnerstvo. Očekuje se dodatna podrška startap kompanijama, kroz instrumente Evropskog saveta za inovacije, kako bi se podstakao prelazak inovacija iz laboratorija u realnu primenu.

Za inovacije u području nuklearne fisije opredeljeno je 108 miliona evra. Fokus biće na bezbednom upravljanju radioaktivnim otpadom, zaštiti od zračenja i poboljšanju sigurnosti postojećih nuklearnih elektrana, sa posebnim akcentom na razvoj malih modularnih reaktora i naprednih goriva. Prema dostupnim podacima, očekuje se da će potražnja za električnom energijom u EU do sredine veka biti udvostručena.

Program rada za 2026–2027. godinu uključuje i sredstva za istraživanja u oblasti nuklearne medicine, kako bi se obezbedila autonomija Unije u snabdevanju radioizotopima neophodnim za savremene terapije. Planirano je privlačenje novih stručnjaka kroz stipendije i omogućavanje pristupa više od 230 istraživačkih postrojenja širom Evrope. Program takođe predviđa nastavak integracije ukrajinskih nuklearnih istraživača u evropski istraživački prostor.

Euratom program istraživanja i obuke uspostavljen je na pet godina, a nedavna odluka Saveta o produženju omogućava njegov kontinuitet do 2027. godine. Ovakav okvir, prema zvaničnim izvorima, ima za cilj dugoročni razvoj tehnologija koje su ključne za energetsku sigurnost i klimatsku strategiju Evropske unije.

Blagi pad vrednosti nafte usled smirivanja tenzija na Bliskom istoku, tržište ostaje nestabilno

Globalno tržište energenata zabeležilo je korekciju cena nafte nakon jučerašnjeg naglog rasta izazvanog napadima na energetska postrojenja na Bliskom istoku. Prema poslednjim podacima, cena fjučersa nafte Brent danas iznosi 106,90 dolara po barelu, što je pad od oko 1,6 odsto u odnosu na prethodni dan.

Jučerašnji skok cene bio je posledica straha od prekida snabdevanja nakon vojnih akcija u regionu, kada je cena Brent nafte u ranim jutarnjim satima dostigla 112 dolara po barelu, a do 10:30 časova porasla na 118,76 dolara. Ovakav rast predstavlja jedan od najdramatičnijih porasta u kratkom vremenskom periodu na svetskom tržištu nafte.

Danas je došlo do blage korekcije, što se pripisuje najavama vodećih evropskih zemalja i Japana da će zajedno raditi na obezbeđivanju stabilnog snabdevanja energentima. Tržišni analitičari ističu da se situacija i dalje ocenjuje kao nestabilna i da je mogućnost novih promena cena visoka, u zavisnosti od daljeg razvoja političkih i bezbednosnih prilika u regionu Bliskog istoka.

“Tržište nafte ostaje pod snažnim uticajem geopolitičkih tenzija, a investitori pažljivo prate dešavanja i najave vodećih država koje mogu uticati na stabilnost snabdevanja”, navodi se u zvaničnoj izjavi ekonomskih analitičara.

Situacija će se i dalje pratiti, a stručnjaci upozoravaju da bi svaka nova eskalacija mogla dovesti do ponovnog povećanja cena nafte na svetskim berzama.