Američka komisija za likovnu umetnost jednoglasno potvrdila dizajn, proizvodnja zlatnika povodom 250 godina SAD može da počne

Federalna komisija za likovnu umetnost Sjedinjenih Američkih Država odobrila je konačni dizajn zlatnog komemorativnog novčića sa likom predsednika Donalda Trampa, saopšteno je u četvrtak. Ova odluka omogućava američkoj kovnici novca da započne proizvodnju zlatnika povodom proslave 250. godišnjice nezavisnosti Sjedinjenih Država, planirane za 4. jul.

Komisiju čine članovi koji su postavljeni na predlog predsednika Trampa početkom godine, a izjašnjavanje o dizajnu obavljeno je bez primedbi. Veličina i nominalna vrednost novčića još nisu definitivno utvrđene, ali odobrenje komisije omogućava nastavak procesa izrade.

Povodom ovog događaja, blagajnik SAD Brandon Bič izjavio je da se predstojeća godišnjica obeležava izradom kovanica koje simbolizuju trajni duh zemlje i njenog demokratskog uređenja, naglašavajući da je lik aktuelnog predsednika Donalda Trampa izabran za prednju stranu novčića kao prepoznatljiv simbol tog perioda.

Odluka komisije predstavlja neuobičajen korak u poređenju sa dosadašnjom praksom, budući da federalni zakon zabranjuje prikazivanje živih predsednika na zvaničnom američkom novcu. Ipak, vršilac dužnosti šefa Kancelarije za dizajn kovnice, Megan Salivan, navela je da sekretar trezora ima pravo da odobri proizvodnju i izdavanje novih zlatnih komemorativnih kovanica, prema važećim propisima.

Ovo nije prvi put da su tokom aktuelnog mandata predsednika Trampa pokrenute inicijative za ovakvu vrstu obeležavanja – prethodno su donete odluke o promeni imena američkog Instituta za mir, kao i centra za scenske umetnosti Kenedi i klase novih ratnih brodova, navodi se u zvaničnim dokumentima.

Zvanični vizuelni prikaz dizajna novčića objavljen je kao deo materijala sa sednice komisije. Dalji koraci podrazumevaju dogovor oko tehničkih karakteristika i eventualnu proizvodnju ograničenog broja primeraka, dok će prodaja i distribucija biti regulisane posebnim odlukama Ministarstva finansija.

Odluka federalne komisije izazvala je interesovanje javnosti zbog odstupanja od ranijih običaja u vezi sa prikazivanjem živih američkih predsednika na zvaničnim kovanicama. Nije poznato da li će slične inicijative biti pokrenute i za druge događaje tokom obeležavanja jubileja.

Ministar rata najavio zahtev za više novca, dok američki predsednik podržava dodatno finansiranje

Američki ministar rata Pit Hegset izjavio je da će Pentagon zatražiti od Kongresa dodatna sredstva za pokrivanje troškova rata u Iranu. Na konferenciji za novinare, Hegset je naveo da je cilj zahteva obezbeđivanje finansiranja za postojeće i buduće vojne aktivnosti, kao i dopunu strateških rezervi municije.

Na pitanje o iznosu od 200 milijardi dolara, koji je ranije naveden u američkim medijima, Hegset je odgovorio da se cifra može promeniti i da je u toku proces procene potrebnih sredstava. “Potreban je novac da se završe zadaci i da se naši resursi dopune. Zato se obraćamo Kongresu kako bismo obezbedili pravovremeno finansiranje”, rekao je Hegset.

Američki predsednik Donald Tramp podržao je zahtev Pentagona, ocenivši da je dodatno finansiranje “mala cena” za očuvanje sigurnosti i nastavak operacija. Prema zvaničnim podacima, sredstva koja su do sada utrošena za operacije u Iranu dolaze iz već dodeljenog budžeta Pentagona.

Zahtev za dodatnim finansiranjem ukazuje i na planove za produženo trajanje sukoba, s obzirom na to da je predsednik Tramp ranije procenio da bi rat mogao da traje četiri do pet nedelja. Američko-izraelske vojne operacije u Iranu započele su 28. februara, nakon neuspešnih pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Američki zvaničnici navode da su u trećoj nedelji napada uništili više od 7.800 vojnih meta, 120 brodova i 11 podmornica. Na zatvorenom sastanku početkom marta, Pentagon je informisao senatore da je rat u Iranu u prvih šest dana koštao najmanje 11,3 milijarde dolara.

“I dalje procenjujemo potrebe i pratimo situaciju na terenu”, saopšteno je iz ministarstva.

Vlasti uvode ograničenja, policija prisutna na terenu zbog porasta potrošnje goriva i gužvi

Zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta cena goriva, evropske zemlje uvode hitne restrikcije i racionalizaciju potrošnje. Na granicama Belgije, Nemačke i Holandije, tokom ove nedelje formiraju se dugi redovi na benzinskim stanicama, a policija je prisutna kako bi održala red i sprečila incidente, potvrđeno je u zvaničnim izjavama.

Razlika u cenama goriva među državama dovela je do toga da vozači iz Holandije u velikom broju prelaze u Belgiju radi kupovine jeftinijeg goriva, pri čemu se beleže redovi i do kasno u noć. Gradonačelnica belgijskog grada Hogstraten, Tine Rombauts, izjavila je da lokalne pumpe nisu projektovane za toliki broj kupaca i da se stvaraju opasne situacije na javnim putevima. Nemački zvaničnici iz Esena naglašavaju da policija redovno deli upozorenja vozačima i nadgleda situaciju kako bi sprečila blokade saobraćaja i antisocijalno ponašanje.

Pored toga, stanovnici pograničnih sela navode da često ne mogu da priđu svojim domovima zbog gužvi. Lokalna preduzeća beleže povećan promet, ali povećani broj vozila izaziva nezadovoljstvo stanovništva. Prema izjavama stručnjaka, kupovina goriva preko granice postaje isplativa i za osobe koje žive i do 40 kilometara od granice, dok se predlaže nadoknada štete vlasnicima pumpi u pogođenim regionima.

Slična situacija beleži se i u Velikoj Britaniji, gde su pojedine benzinske stanice ostale bez goriva zbog panične kupovine. Vozači i stručnjaci upozoravaju da ovakvo ponašanje dodatno opterećuje zalihe i može dovesti do poremećaja u snabdevanju. U nekim delovima uvedena su ograničenja na iznos kupovine goriva po vozilu.

Cene benzina u Evropskoj uniji su, prema poslednjim podacima, porasle za 8 procenata do 15. marta, dok stručnjaci ocenjuju da dalji rast cena nije isključen. Policija i nadležne službe nastavljaju sa pojačanim prisustvom na terenu kako bi održali red na benzinskim stanicama.