Policija vodi istragu, žrtva identifikovana kao Karlos Alberto Suastegi Viljanueva

Karlos Alberto Suastegi Viljanueva (39), za koga policija tvrdi da je predvodio frakciju jedne od najopasnijih kriminalnih grupa u Ekvadoru, ubijen je vatrenim oružjem ispred aerodroma u Gvajakilu 13.06.2024. godine, saopštili su zvanični izvori. Napad se dogodio dok je izlazio sa međunarodnog dolaznog terminala, a u vezi sa zločinom privedena su dvojica maloletnika.

Prema navodima policije, sigurnosne kamere su zabeležile kako dvojica mladih čekaju ispred dolaznog terminala noseći plišane igračke i cveće. Jedan od njih je iz plišanog medveda izvukao pištolj i ispalio hitac iz neposredne blizine u pravcu Viljanueve. Policija je brzo intervenisala i privela oba osumnjičena maloletnika.

Ministar unutrašnjih poslova Ekvadora izjavio je da je žrtva bila vođa grupe “Los Aguilas” iz oblasti El Trijunfo, istočno od Gvajakila. “Los Aguilas” je organizacija koju su vlasti označile kao terorističku i koja je, prema navodima zvaničnika, povezana sa trgovinom drogom i iznudama.

“Istraga je u toku, a privedena su dva lica za koja se sumnja da su učestvovala u ubistvu”, saopštila je policija.

Ovaj događaj desio se dan nakon što je predsednik Ekvadora proglasio vanredno stanje u 10 provincija uključujući i Guajas, gde se nalazi Gvajakil. Ubistvo je ocenio kao deo šireg talasa nasilja kriminalnih bandi koje poslednjih meseci potresaju zemlju.

Administracija SAD navodi logističke izazove kao razlog odlaganja, pregovori sa Iranom još nisu potvrđeni

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens odložio je planirano putovanje u Švajcarsku, gde su trebali da se održe razgovori sa Iranom, saopštila je američka administracija. Odluka je doneta zbog logističkih izazova, a prema zvaničnim navodima, pregovori još nisu konačno potvrđeni, dok se iranski zvaničnici suočavaju sa mogućim poteškoćama oko putnih aranžmana.

“Američka delegacija je bila spremna da ode čim se ukaže prva prilika. Ali logistika ovih pregovora nikada nije bila jednostavna ili predvidljiva”, navedeno je u saopštenju administracije SAD. Očekuje se skori početak tehničkih razgovora između delegacija.

Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei ovlastio je iranske pregovarače da vode direktne razgovore sa SAD, uz napomenu da to ne znači prihvatanje stavova Vašingtona. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf izjavio je da će pregovarački tim poštovati iranske “crvene linije”, bez pominjanja eventualnih izmena u planovima za sastanak.

Američki zvaničnici smatraju da bi neizvesnost oko održavanja razgovora mogla biti povezana sa tenzijama u Libanu, gde su tokom dana izraelske snage izvele napad na jugu zemlje, što je dovelo do pogibije četiri osobe i novih sukoba između izraelske vojske i Hezbolaha.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su Sjedinjene Američke Države posvećene miru i pozvao sve strane da omoguće nesmetano održavanje pregovora. “Očekujemo potpuni prekid vatre na svim frontovima, uključujući Liban, Hezbolah i Izrael”, naveo je Tramp.

Predsednik libanskog parlamenta Nabih Beri saopštio je da Liban i Hezbolah ostaju posvećeni prekidu vatre, pod uslovom da ga Izrael u potpunosti poštuje. Izraelski ambasador u Vašingtonu Jehiel Lajter izjavio je da Izrael ostaje privržen sporazumu o prekidu vatre sa Libanom, ali zadržava pravo da odgovori na napade i ukloni pretnje po svoju bezbednost.

Vlada Kube potvrdila niz reformi, najavljen novi model privrede, međunarodni pritisci i dalje prisutni

Vlasti Kube usvojile su 18.06.2026. godine paket od gotovo 200 reformi koje podrazumevaju značajne promene u privrednom sistemu zemlje, saopšteno je tokom sednice Nacionalne skupštine. Ove mere predstavljaju pokušaj da se odgovori na aktuelnu ekonomsku krizu, koju su kubanski zvaničnici povezali sa naftnim embargom Sjedinjenih Američkih Država.

Premijer Manuel Marrero predstavio je pred poslanicima ukupno 176 mera koje podrazumevaju smanjenje uloge države u ekonomiji i otvaranje različitih sektora za domaće i strane investicije. Reformama je predviđeno da strani investitori više nisu obavezni da osnivaju zajednička preduzeća sa državom, kao i da će biti omogućeno otvaranje velikih privatnih preduzeća. Takođe, domaćim i stranim investitorima biće dopušteno da stiču vlasničke udjele u državnim kompanijama.

Zakonodavci su usvojili reforme jednoglasnim glasanjem, čime je potvrđen novi pravac ekonomske politike. Predsednik Kube, Migel Dias-Kanel, završio je sednicu podsećanjem na poznatu parolu iz perioda kubanske revolucije. Premijer Marrero nije izneo konkretan rok za početak sprovođenja reformi, dok je predsednik Dias-Kanel prethodnog dana naveo da su „hitne promene“ neophodne kako bi se izbegao ekonomski kolaps.

Prema navodima kubanskih zvaničnika, naftni embargo koji je američka administracija uvela u januaru, nakon političkih promena u Venecueli, doveo je do dodatnih teškoća u snabdevanju energentima i otežao funkcionisanje javnog sektora. Tokom obraćanja, Marrero je istakao da se reforme odnose na sektore kao što su bankarstvo, turizam i poljoprivreda, sa ciljem privlačenja što većeg broja investitora.

Ekonomista Danijel Torralbas iz Londona ocenio je da su ove promene među najdubljim od događaja iz 1959. godine. Zvaničnici navode da će se detalji o implementaciji mera saopštavati u narednom periodu, dok je stanje u zemlji i dalje pod uticajem međunarodnih pritisaka i ekonomske blokade.

Međunarodni posmatrači prate razvoj situacije na Kubi, uz napomenu da su donete mere deo šire strategije odgovora na ekonomsku krizu. Nema zvaničnih informacija o preciznim rokovima ni o mogućim posledicama po svakodnevni život građana. Kubanske vlasti navode da je cilj novog paketa reformi očuvanje stabilnosti i privlačenje kapitala u uslovima pojačanih spoljnopolitičkih izazova.