Najmanje 265 ljudi je poginulo, a potraga za nestalima postaje sve očajnija.

U razornom zemljotresu jačine 7,4 stepena koji je pogodio zapad Kolumbije u ponedeljak, poginulo je najmanje 265 ljudi, dok se za više od 4.100 ljudi još uvek traga. Predsednik Abelardo de la Espriella izjavio je da je više od 25.800 porodica pogođeno katastrofom.

Pomoć stiže iz regiona

U sredu su tonama pomoći iz regionalnih partnera počele pristizati u Kolumbiju. Teško pogođeni gradovi kao što su Cali, Pereira, Manizales i Quibdo fokus su spasilačkih timova koji neumorno rade na pronalaženju preživelih u ruševinama.

Odgovor vlade na katastrofu

Predsednik de la Espriella naglasio je da su svi napori usmereni na pronalaženje nestalih. ‘Naša srca su sa svim porodicama koje su izgubile svoje voljene i sa onima koji još uvek čekaju vesti o nestalima’, rekao je on.

Promena aviona izvedena je nakon što su obaveštajne službe SAD i Turske detektovale pretnju

Bezbednosne mere tokom NATO samita

U okviru mera predostrožnosti, predsednik SAD Donald Tramp tajno je prebačen iz aviona Air Force One u drugi avion koristeći kamion za catering. Ova operacija izvedena je samo dan nakon što su američke i turske obaveštajne službe otkrile verodostojnu pretnju lansiranja iranskog projektila na predsednički avion. Promena aviona dogodila se tokom godišnje konferencije NATO-a u Ankari, gde je predsednik Tramp bio prisutan. Nicole Sganga, dopisnica CBS News za nacionalnu bezbednost, potvrdila je ove informacije pozivajući se na dva zvaničnika iz oblasti sprovođenja zakona i jednog američkog zvaničnika.

Detalji o operaciji zamene aviona

Detalji ove složene operacije nisu javno objavljeni do nedavno. Tajnost i brzina izvršenja bili su ključni za uspeh operacije, naglašavajući važnost sigurnosnih procedura koje prate američkog predsednika. Ovaj incident pokazuje nivo sofisticiranosti i opreza koji karakterišu putovanja američkog predsednika, posebno u vremenima međunarodnih tenzija.

Medvedev tvrdi da Rusija može zaplenjivati brodove zbog sumnje na prevoz tereta za Kijev, pozivajući se na UNCLOS

Izjava Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, izazvala je pažnju stručne javnosti. On je na svom Telegram kanalu izneo stav da Rusija zadržava pravo da preduzme napad u neutralnim vodama na bilo koji strani trgovački brod za koji „osnovano sumnja” da prevozi teret u interesu Kijeva. Istovremeno, Medvedev je upozorio evropske zemlje da ne smeju da dodiruju ruske brodove jer bi to, kako tvrdi, predstavljalo kršenje Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS) iz 1982. godine.

Pravna tumačenja i međunarodni propisi

Ovakvo tumačenje prava mora izazvalo je burne reakcije. Prema članu 87 i članu 88 Konvencije UNCLOS, otvoreno more namenjeno je slobodnoj plovidbi u miroljubive svrhe za sve države. Zbog toga, tvrdnja da Rusija ima pravo na napad u neutralnim vodama na osnovu puke „dovoljne sumnje” direktno je suprotstavljena samoj konvenciji na koju se Medvedev poziva. Pravila međunarodnog humanitarnog prava i ratnog prava na moru jasno navode da neutralni trgovački brodovi ne mogu biti nasumično napadani van zone borbenih dejstava.

U slučajevima oružanog sukoba, presretanje neutralnog broda zahteva postojanje formalno objavljene i efektivne pomorske blokade, ili jasne dokaze da brod prevozi ratnu krijumčarenu robu ili učestvuje u neprijateljstvima. Dakle, napad na civilni brod neutralne zastave, van zone borbenih dejstava i samo na osnovu procene ili „sumnje”, može se u međunarodnom pravu tumačiti kao akt oružanog piratstva ili ratni zločin.

Ruski argumenti i evropski odgovor

Zanimljivo je da se Rusija, dok predlaže mogućnost napada na trgovačke brodove, istovremeno poziva na isti UNCLOS kako bi proglasila sopstvene brodove nedodirljivim. Prema članu 110 UNCLOS-a, ratni brodovi imaju pravo da na otvorenom moru zaustave i provere brod ako postoji osnovana sumnja u njegovu registraciju ili identitet.

Osim toga, značajan deo tzv. „flote u senci” koristi lažne registracije, plovi bez važećeg osiguranja ili namerno isključuje transpondere za identifikaciju. Države su, prema normama Međunarodne pomorske organizacije, dužne da pregledaju i zadrže plovila koja predstavljaju ekološku opasnost ili krše navigacione standarde.

Šira geopolitička pozadina

Najava da su ruske Oružane snage i Pacifička flota spremne da prošire operacije van Crnog mora i započnu inspekcije zapadnih brodova širom sveta, prema navodima Medvedeva, izaziva sumnju u realnu mogućnost takvih akcija. Projekcija pomorske sile na globalnom nivou zahteva logistiku i mrežu baza koju trenutno poseduje mali broj država.

U trenutku kada je Crnomorska flota morala da povuče veći deo svojih brodova zbog ukrajinskih pretnji, retorika o globalnoj kontroli mora i mogućnost napada u neutralnim vodama odražava značajan jaz između političkih izjava i realnih kapaciteta. Međunarodno pravo ne funkcioniše kao selektivni meni. Pozivanje na UNCLOS radi zaštite sopstvenih brodova, dok se istovremeno najavljuje napad na tuđe trgovačke brodove, pokazuje kontradikciju u ruskom pristupu međunarodnim propisima.