Zvaničnici saopštili da je donet zakon o dodatnoj vojnoj i ekonomskoj pomoći Ukrajini, dok su pojedini republikanci podržali inicijativu

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 4. juna 2026. godine predlog zakona kojim se odobrava nova pomoć Ukrajini, nakon što je deo republikanskih poslanika podržao ovu meru zajedno sa demokratama. Zakon predviđa do 8 milijardi dolara vojnih zajmova Ukrajini, dodatnu pomoć za posleratnu obnovu i nove sankcije prema Rusiji, dok se takođe potvrđuje značaj Severnoatlantske alijanse (NATO).

Procedura kojom je zakon iznet na glasanje poznata je kao “discharge petition”, a pokrenuo ju je demokratski poslanik Gregory Meeks iz Njujorka pre skoro godinu dana. Ova procedura omogućava većini članova Predstavničkog doma da iznesu predlog zakona na glasanje, čak i ako ga rukovodstvo ne podržava. Ključni glas za upotpunjavanje potrebne većine dao je 13. maja 2026. godine nezavisni poslanik Kevin Kiley iz Kalifornije, koji sarađuje sa republikancima. Pored njega, petnaestak demokrata i dva republikanska poslanika takođe su podržali inicijativu.

U završnom glasanju, predlog zakona je usvojen sa 226 glasova za i 195 protiv. Prema dostupnim informacijama, više od deset republikanskih poslanika podržalo je zakon, dok je demokratska poslanica Ilhan Omar, iako je ranije potpisala peticiju, glasala protiv. Zakon, između ostalog, predviđa mogućnost odobravanja vojnih zajmova Ukrajini i pružanje pomoći za obnovu zemlje nakon sukoba, kao i uvođenje dodatnih sankcija protiv Rusije. Takođe, zakon potvrđuje važnost saradnje u okviru NATO.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prethodno je pozivao Sjedinjene Države na dodatnu podršku, posebno u trenutku kada, prema izveštajima međunarodnih medija, Rusija intenzivira napade na ukrajinsku teritoriju. Američki državni zvaničnici navode da je donošenje ovog zakona deo šire strategije podrške Ukrajini u sukobu koji traje od februara 2022. godine.

Odobravanje novog paketa pomoći dolazi nakon dužeg perioda političkih pregovora unutar Predstavničkog doma, gde su stavovi o obimu i načinu pomoći Ukrajini bili podeljeni između političkih partija. Prethodni pokušaji donošenja sličnih mera naišli su na otpor dela republikanskih poslanika, dok su demokrate u kontinuitetu podržavale pružanje pomoći Kijevu. Zakon sada ide na dalju proceduru u Senatu, gde se očekuje razmatranje i konačna odluka.

Međunarodni posmatrači navode da usvajanje ovog zakona ima značajne političke i bezbednosne posledice, kako za Ukrajinu, tako i za odnose Sjedinjenih Država sa evropskim partnerima i NATO savezom. Dalji razvoj situacije zavisiće od odluka zakonodavnih tela i reakcija na terenu.

Američko ministarstvo finansija potvrdilo nove mere pritiska, blokada imovine i zamrzavanje računa na snazi

Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije protiv predsednika Kube Miguela Díaza-Canela, njegove supruge i još troje kubanskih zvaničnika, saopštilo je američko Ministarstvo finansija 4. juna 2026. godine. Ove mere deo su najnovijih koraka u okviru pojačanog pritiska na kubansko rukovodstvo.

Pored predsednika Díaza-Canela, sankcije su uvedene i protiv Alejandra Castra Espína, sina bivšeg predsednika Raúla Castra i Vilme Espín, koji je ranije bio savetnik Komisije za odbranu i nacionalnu bezbednost Kube. Na spisku sankcionisanih nalazi se i njegov sin, Raúl Alejandro Castro Calis. Zvaničnici su, prema navodima Ministarstva finansija SAD, povezani sa najvišim strukturama vlasti na Kubi.

Nove sankcije podrazumevaju zamrzavanje imovine i bankovnih računa navedenih pojedinaca na teritoriji Sjedinjenih Država. Detalji o imovini i računima ovih osoba u SAD nisu objavljeni, a nije poznato u kojoj meri će ove mere uticati na njihove finansijske aktivnosti van Kube.

Potez američkih vlasti usledio je nakon što je predsednik Donald Tramp potpisao izvršnu uredbu kojom su proširene postojeće sankcije prema Kubi. Prethodne nedelje, američka administracija najavila je nove mere protiv više visokih zvaničnika kubanske vlade. Sekretar Stejt departmenta Marko Rubio tada je upozorio da će uslediti dodatne sankcije, naglašavajući nastavak politike pritiska na kubansko rukovodstvo.

U kontekstu zaoštravanja odnosa, poslednjih meseci Sjedinjene Države su preduzele i druge korake protiv Kube, uključujući energetsku blokadu, što je, prema navodima izveštaja sa terena, dovelo do nestašica goriva, čestih nestanaka struje i ekonomskih poteškoća na ostrvu. Zvaničnici SAD navode da su mere usmerene na podršku demokratskim promenama, dok kubanske vlasti ove akcije tumače kao pokušaj destabilizacije.

Kubanski predsednik Díaz-Canel izjavio je ranije da je Kuba spremna da odgovori na moguće napade i da će, prema njegovim rečima, „biti spremna” za svaku vrstu pritiska iz inostranstva. On je istakao da zemlja ostaje jedinstvena uprkos ekonomskoj i političkoj izolaciji.

Sankcije su uvedene i u trenutku kada su američke vlasti protiv bivšeg predsednika Kube Raúla Castra podigle krivične optužbe, što je dodatno pojačalo tenzije između dve zemlje. Nije precizirano kako će ove optužbe i sankcije uticati na zvanične kontakte i eventualne pregovore Vašingtona i Havane.

Odnosi između Sjedinjenih Država i Kube u poslednjih nekoliko godina karakterišu učestala zaoštravanja i periodi tenzija, praćeni novim merama i uzajamnim optužbama. Nezavisni izvori ne mogu potvrditi sve navode o dejstvu sankcija na kubansko društvo. Zvanične reakcije iz Havane na najnovije sankcije još nisu objavljene.

Ispred Odbora za nadzor Predstavničkog doma SAD, službenica izjavila da nije osoba prikazana na snimku nadzora iz noći smrti Epstajna

Bivša službenica zatvora u Njujorku, gde je Džefri Epstajn preminuo 2019. godine, svedočila je pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma SAD u maju ove godine, navodeći da nije neidentifikovana figura narandžaste boje primećena na video-nadzoru ispred Epstajnove ćelije te noći. Prema transkriptu saslušanja objavljenom 4. juna 2026. godine, članovi Odbora postavljali su pitanja Tovi Noel u vezi sa snimkom na kojem je zabeležen nepoznat objekat ili osoba narandžaste boje kako se penje stepenicama na spratu gde se nalazila Epstajnova ćelija, oko 22:39 časova 9. avgusta 2019. godine.

Epstajn je pronađen mrtav sledećeg jutra u Specijalnoj jedinici za pritvor Metropolitanskog zatvorskog centra u Njujorku. Njegova smrt je zvanično okarakterisana kao samoubistvo. Saslušanje je deo šire istrage o okolnostima koje su dovele do njegove smrti, uključujući i nadzor iz zatvora te noći.

Tokom svedočenja, Noel je kategorično izjavila da nije bila na tom mestu u to vreme i da ne zna šta je prikazano na snimku. “Iskreno, ne znam šta je to, niti ko je to, jer se nisam vraćala na taj sprat i nisam nosila ništa narandžaste boje, niti sam bilo kome u Specijalnoj jedinici izdala nešto narandžasto – ne samo Epstajnu, već bilo kome”, navela je Noel u svom iskazu pred Odborom.

Prethodni izveštaji međunarodnih medija ukazivali su na postojanje ovog snimka, dok su istražitelji Federalnog istražnog biroa ranije analizirali nadzorne materijale radi utvrđivanja svih kretanja u i oko ćelije te noći. Noel nije ponudila dodatno tumačenje šta bi narandžasta figura mogla da predstavlja, niti je Odbor izneo nove informacije u vezi sa identitetom te osobe ili objekta.

Istraga o Epstajnovoj smrti i dalje izaziva interesovanje javnosti zbog pravaca istrage i okolnosti u zatvoru u vreme događaja. Zvanični nalazi ostaju nepromenjeni, dok se dodatne detalje u vezi sa nadzornim snimcima i utvrđivanjem odgovornosti u radu zatvorskih službi još očekuju.

Nezavisno nije moguće potvrditi identitet figure prikazane na snimku, niti postoje dodatne informacije iz drugih izvora koje bi razjasnile ovaj incident. Odbor za nadzor nastavlja da prikuplja izjave i dokumentaciju u sklopu svoje istrage.