Policija vodi istragu, jedna žrtva u kritičnom stanju, specijalizovani timovi brzo reagovali

Četiri osobe ranjene su u pucnjavi iz vozila u pokretu koja se dogodila u ranim jutarnjim satima 15.06.2024. godine u ulici Koldharbor lejn, u delu Brikston u južnom Londonu, saopštili su policijski izvori. Među povređenima su muškarci starosti 25, 21, 47 i 70 godina. Najmlađa žrtva, 25-godišnji muškarac, zadobio je povrede opasne po život, dok su ostale tri osobe van životne opasnosti i hospitalizovane su.

Prema navodima policije, do pucnjave je došlo oko 1:14 časova, a na lice mesta su upućeni specijalizovani policijski timovi koji su stigli u roku od četiri minuta od prijave. Londonska hitna pomoć potvrdila je da su četiri pacijenta zbrinuta na licu mesta, nakon čega su dvoje prevezeni u glavni traumatski centar, dok su ostale dve osobe primljene u obližnju bolnicu.

“Na licu mesta zbrinuli smo četiri pacijenta. Dvoje je prevezeno u glavni traumatski centar, a ostalo dvoje u obližnju bolnicu”, navodi se u zvaničnom saopštenju hitne pomoći.

Policija je opisala incident kao neselektivnu pucnjavu iz vozila u pokretu. Istraga o ovom događaju je u toku, a više informacija biće poznato nakon što nadležni organi prikupe sve relevantne dokaze sa lica mesta. Za sada nije prijavljeno hapšenje osumnjičenih.

“Istraga je u toku”, izjavio je portparol Metropolitanske policije.

Stručnjaci iz SAD ističu važnost promena životnih navika u prevenciji, nova onlajn upitnik dostupan javnosti

U Bostonu je predstavljeno novo sredstvo čiji je cilj da pomogne osobama u proceni rizika od razvoja demencije i srodnih stanja. Neurolog dr Džonatan Rosand, sa Opšte bolnice u Masačusetsu, istakao je da su promene svakodnevnih navika jedan od ključnih faktora u smanjenju rizika od demencije. Prema njegovim rečima, brojna pitanja pacijenata odnose se na to šta mogu da učine kako bi sačuvali zdravlje mozga i izbegli sudbinu članova porodice sa sličnim problemima.

Međunarodni odbor stručnjaka utvrdio je da bi između 40 i 45% slučajeva demencije moglo biti sprečeno ili odloženo ako se utiče na 14 promenjivih faktora rizika. Ovi faktori uključuju fizičku neaktivnost, pušenje, prekomernu konzumaciju alkohola, izloženost zagađenom vazduhu, traume glave, gubitak sluha, nelečene probleme sa vidom, visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, nizak nivo obrazovanja, socijalnu izolaciju, povišen holesterol i depresiju. Stručnjaci naglašavaju da je prošireno mišljenje da je nasleđe presudan faktor, ali ističu da i pored nasledne predispozicije, promene u načinu života mogu značajno uticati na ishod.

Novo razvijeni upitnik, poznat pod nazivom “Brain Care Score”, dostupan je besplatno putem interneta i namenjen je široj javnosti. Ovaj alat sadrži pitanja o navikama u ishrani, fizičkoj aktivnosti, pušenju i drugim faktorima koji su prepoznati kao značajni u prevenciji demencije, moždanog udara i depresije. Dr Rosand navodi da upitnik može pomoći svakome da proceni sopstveni rizik i identifikuje područja na kojima može raditi kako bi smanjio verovatnoću razvoja ovih stanja.

Primer osobe koja se suočava sa rizikom je Loren Sprejg, koja je navela da je nakon moždanog udara njenog oca i njegove kasnije bolesti svakodnevno brinula o mogućnosti razvoja istih simptoma kod sebe. Prema rečima stručnjaka, upotreba alata kao što je “Brain Care Score” može olakšati razumevanje i upravljanje individualnim rizicima.

Istraživanja na ovu temu ukazuju na značaj obrazovanja javnosti i dostupnosti informacija o prevenciji. Upitnik je sastavljen na osnovu preporuka međunarodnih stručnjaka i može poslužiti kao polazna tačka za razgovor sa lekarom ili kao motivacija za promenu navika. Stručnjaci napominju da, iako nisu svi faktori rizika podjednako uticajni kod svake osobe, zajedničko delovanje na više faktora može imati značajan efekat na smanjenje ukupnog rizika od demencije.

Stručnjaci ističu ekonomski značaj turizma, dok lokalne zajednice prijavljuju promene u svakodnevnom životu

Rast broja turista u poznatim svetskim destinacijama poslednjih godina doveo je do izraženih promena u svakodnevnom životu lokalnih stanovnika, saopštili su stručnjaci za turizam. Prema izveštajima sa terena, veliki priliv turista utiče na infrastrukturu i način funkcionisanja gradova, dok pojedini stanovnici izražavaju zabrinutost zbog promena u lokalnim zajednicama.

Paige McClanahan, novinarka iz Pariza koja se bavi pitanjima turizma, izjavila je da povećanje broja turista može izazvati situaciju u kojoj se prioriteti lokalnih usluga premeštaju sa stanovnika na posetioce. “Gde vidimo da četvrti počinju da služe turistima više nego rezidentima, tu nastaju prvi problemi”, navela je McClanahan. Kao primer navodi proteste protiv turizma u pojedinim gradovima, uključujući Barselonu.

Prema rečima McClanahan, turizam je značajan ekonomski faktor i čini oko 10% globalne ekonomije, kao i da je svaka deseta osoba na svetu zaposlena u sektoru turizma. “Turizam je ogroman ekonomski pokretač”, navodi ona, ističući uticaj ovog sektora na zapošljavanje i razvoj.

U svojoj knjizi, McClanahan opisuje kako su vodiči, pristupačne avionske karte i društvene mreže doprineli naglom porastu broja putovanja. Podaci pokazuju da je 1950. godine zabeleženo 25 miliona međunarodnih turističkih dolazaka, dok ih je danas više od 1,5 milijardi širom sveta.

Jedna od najposećenijih destinacija je Luvr u Parizu, koji se smatra najposećenijim muzejom na svetu. Prema McClanahan, ovaj muzej simbolizuje pritiske koji proističu iz velikog broja posetilaca, što se ogleda i u svakodnevnim gužvama i produženim redovima. U junu 2025. godine, zaposleni u Luvru stupili su u štrajk iz razloga povezanih sa uslovima rada i brojem turista, što je privremeno dovelo do zatvaranja muzeja.

Stručnjaci ističu da uprkos ekonomskoj koristi, preveliki broj posetilaca može izazvati reakciju lokalnog stanovništva i promene u tradicionalnom načinu života. U nekim slučajevima, lokalne zajednice su organizovale proteste kako bi izrazile zabrinutost zbog uticaja turizma na infrastrukturu i resurse.

Analitičari zaključuju da će dalji razvoj turizma zahtevati uravnotežen pristup koji podrazumeva očuvanje lokalnih zajednica, dok se istovremeno omogućuje ekonomski rast kroz dolazak posetilaca. Detaljna politika i održivo upravljanje smatraju se ključnim izazovima za budućnost svetskog turizma.