Koalicija demokratskih grupa osporila izvršnu uredbu o federalnom nadzoru glasanja poštom, sudski proces pokrenut u Vašingtonu

Koalicija vodećih demokratskih organizacija podnela je tužbu protiv administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa, osporavajući izvršnu uredbu koja predviđa veći federalni nadzor nad glasanjem putem pošte u Sjedinjenim Američkim Državama. Tužba je, prema dostupnim informacijama, podneta u saveznom sudu u Vašingtonu 1. aprila 2026. godine, a među tužiocima su Demokratski nacionalni komitet, Udruženje demokratskih guvernera i dve značajne demokratske kampanjske grupe.

Prema navodima iz tužbe, osporena izvršna uredba, koju je predsednik Tramp potpisao dan ranije, nalaže Sekretaru za unutrašnju bezbednost da izradi jedinstvenu listu američkih građana sa pravom glasa u svakoj saveznoj državi, koristeći podatke iz Uprave za socijalno osiguranje. Takođe, uredbom se poštanskoj službi nalaže da šalje glasačke listiće putem pošte isključivo onim biračima koji se nalaze na toj federalno odobrenoj listi.

Izvori bliski Beloj kući naveli su da države koje ne primene odredbe izvršne uredbe mogu biti izložene riziku od gubitka federalnog finansiranja. Za sada nije poznato kakve bi mogle biti posledice ukoliko pojedini građani sa pravom glasa budu izostavljeni sa federalne liste.

U tužbi se navodi da uredba, prema mišljenju tužilaca, predstavlja protivustavno mešanje u ovlašćenja Kongresa i saveznih država da regulišu izborni proces. Među tužiocima se nalaze i visoki predstavnici Demokratske partije, uključujući lidera demokratske manjine u Senatu i lidera demokratske manjine u Predstavničkom domu.

Izvršna uredba predsednika Trampa deo je šire debate o načinu organizovanja i nadzora glasanja putem pošte u SAD. Ranije su se pojavile različite inicijative u vezi sa regulisanjem biračkih spiskova i bezbednošću izbornog procesa, a novi sudski proces predstavlja prvi veliki pravni izazov ovoj konkretnoj uredbi.

Spor oko ovlašćenja federalnih institucija i saveznih država u organizaciji izbora nije nov u američkom političkom sistemu. Očekuje se da će sudski proces uticati na buduće odluke o regulisanju glasanja na saveznom i državnom nivou, ali za sada nema informacija o zvaničnim reakcijama drugih političkih aktera ili međunarodnih organizacija.

Američki geološki zavod potvrdio potres, upozorenje na cunami izdato za okolne zemlje, region često pogođen seizmičkom aktivnošću

Snažan zemljotres magnitude 7,4 zabeležen je u regionu Molučkog mora severoistočno od Indonezije, saopštio je Američki geološki zavod (USGS). Do potresa je došlo rano u četvrtak po lokalnom vremenu, sa epicentrom 127 kilometara zapadno-severozapadno od grada Ternate i na dubini od oko 35 kilometara.

Američki sistem za upozorenje na cunami izdao je upozorenje da su talasi cunamija mogući u susednim državama. Nije bilo odmah dostupnih izveštaja o šteti ili žrtvama, a lokalne vlasti su navele da se situacija prati i da su stanovnici obavešteni o mogućim merama predostrožnosti.

Indonezija je poznata po svojoj visokoj seizmičkoj aktivnosti zbog položaja na takozvanom “Vatrenom prstenu” Pacifika, gde se sudaraju velike tektonske ploče, što dovodi do čestih zemljotresa i vulkanskih erupcija. Zemlja sa više od 280 miliona stanovnika redovno se suočava sa prirodnim katastrofama ovakvog tipa.

U prethodnim godinama, Indonezija je više puta bila pogođena snažnim zemljotresima. Godine 2022, potres jačine 5,6 pogodio je grad Čianđur u Zapadnoj Javi, kada je prema lokalnim izveštajima stradalo više od 600 ljudi, što je bio najsmrtonosniji zemljotres u zemlji od 2018. godine. Tada su zemljotres i cunami u regionu Sulavezija odneli više od 4.300 života.

Jedan od najtežih potresa u novijoj istoriji dogodio se 2004. godine, kada je snažan zemljotres u Indijskom okeanu izazvao cunami koji je pogodio više od deset zemalja. Najveći broj žrtava bio je u indonežanskoj pokrajini Aceh, gde je poginulo više od 230.000 ljudi.

Stručnjaci ističu da su upozorenja na cunami ključna za bezbednost stanovništva u regionima sklonom ovakvim pojavama. Nadležne službe apelovale su na građane da prate zvanična saopštenja i postupaju po preporukama lokalnih vlasti dok se procenjuje potencijalna opasnost od talasa cunamija.

Za sada nisu objavljeni podaci o materijalnoj šteti ili stradalima, a situacija se i dalje prati. Indonezijske vlasti i međunarodni seizmološki centri nastavljaju da nadgledaju moguće naknadne potrese i promene u nivou mora.

Ministarstvo finansija SAD potvrdilo ukidanje sankcija, diplomatski odnosi sa Venecuelom u fazi obnove

Administracija Sjedinjenih Američkih Država ukinula je sankcije Delcy Rodriguez, koja obavlja funkciju privremene predsednice Venecuele, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD putem Kancelarije za kontrolu strane imovine. Ova odluka deo je šireg nastojanja SAD da obnove odnose sa venecuelanskim vlastima, sa kojima formalni diplomatski kontakti nisu uspostavljeni od 2019. godine.

Prema navodima američkih zvaničnika, ukidanje sankcija omogućava Rodriguez pristup određenoj zamrznutoj imovini i poslovanje sa preduzećima sa sedištem u SAD. Ova mera je poslednja u nizu koraka usmerenih ka normalizaciji odnosa sa Venecuelom, nakon što su prethodno odnosi bili prekinuti zbog političke i bezbednosne situacije u zemlji.

Odluka o ukidanju sankcija dolazi tri meseca nakon što su bivši predsednik Venecuele, Nicolas Maduro, i njegova supruga uhapšeni u operaciji američkih specijalnih snaga i izručeni u Njujork, gde se suočavaju sa optužbama za trgovinu narkoticima. Prema dostupnim informacijama, oboje su negirali navode i izjasnili se da nisu krivi.

Nakon promene političkog rukovodstva u Venecueli, SAD su prošlog meseca zvanično priznale Delcy Rodriguez kao liderku države i najavile početak procesa otvaranja ambasade u Karakasu. Predsednik SAD je u izjavi ocenio saradnju sa Rodriguez kao konstruktivnu i naveo da su komunikacije sa američkim predstavnicima pozitivne.

U kontekstu ovih promena, američka administracija je preduzela i korake ka podsticanju investicija u venecuelanski energetski sektor, ukidajući ograničenja kako bi američke kompanije mogle da ulažu u infrastrukturu i proizvodnju nafte. Ministar energetike SAD i ministar unutrašnjih poslova predvodili su delegacije koje su vodile razgovore o potencijalnoj saradnji u ovom sektoru.

Obnavljanje diplomatskih i ekonomskih veza između SAD i Venecuele deo je šireg pristupa koji ima za cilj stabilizaciju odnosa i otvaranje mogućnosti za međunarodnu saradnju. Prema navodima zvaničnika, dalji koraci biće usmereni na unapređenje političkog dijaloga i ekonomske razmene, uz praćenje razvoja situacije u Venecueli.

Nezavisni posmatrači ocenjuju da bi ovakve mere mogle doprineti smanjenju napetosti i omogućiti postepeni povratak uobičajenih diplomatskih aktivnosti između dve zemlje. Međutim, dalji razvoj odnosa zavisiće od političkih odluka obe strane i promene unutar Venecuele.