Državna izborna komisija saopštila je da je do 17 časova glasalo više od 5,5 miliona birača, što je najviši odziv u novijoj istoriji zemlje

Na parlamentarnim izborima održanim danas u Mađarskoj, zabeležena je rekordna izlaznost birača. Prema podacima državnih organa, do 17 časova glasalo je 74,23 odsto građana sa pravom glasa, što premašuje prethodni rekord iz 2002. godine, kada je ukupna izlaznost iznosila 73,51 odsto.

Prema zvaničnim informacijama, više od 5,5 miliona birača pristupilo je glasanju do poslepodnevnih sati. U poređenju sa prethodnim izbornim ciklusima, interesovanje građana je znatno veće – 2022. godine izlaznost do 17 časova bila je 62,92 odsto, a 2018. godine 63,21 odsto.

Premijer Viktor Orban je nakon glasanja izjavio da bi njegova stranka, Fides, morala da pretrpi “težak poraz” kako bi on podneo ostavku na mesto predsednika stranke, ističući da je zemlja ujedinjena u otporu prema nadolazećim krizama. Lider partije Tisa, Peter Mađar, uputio je kratku poruku biračima, pozvavši na mirnu promenu sistema i istakavši da građani danas biraju između “istoka ili zapada, propagande ili poštenog javnog diskursa”.

Zvaničnici navode da izborni proces protiče mirno, bez većih nepravilnosti. Konačni rezultati izlaznosti biće poznati po zatvaranju biračkih mesta.

Ruske vlasti navode da će vojna operacija biti nastavljena, dok Kijev i Moskva iznose međusobne optužbe za kršenje prekida vatre

Kremlj je saopštio da neće produžiti uskršnje primirje u Ukrajini, koje ističe u nedelju uveče, dok ukrajinske vlasti ne prihvate uslove Moskve koji bi, prema zvaničnicima, garantovali „interese i ciljeve“ Rusije. Izjava je data u nedelju putem državne televizije, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov naglasio je da će specijalna vojna operacija biti nastavljena ukoliko ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne preuzme odgovornost i ne pristane na postavljene uslove.

Dan ranije, predsednik Ukrajine je u svom obraćanju poručio da bi bilo „ispravno“ produžiti primirje, navodeći da je predlog za nastavak prekida vatre upućen Moskvi. Ruska strana primirje vidi kao humanitarni gest predsednika Vladimira Putina, a Peskov je izjavio da je ruska vojska ostala u stanju visoke pripravnosti zbog mogućih provokacija tokom trajanja primirja.

Privremeni prekid vatre, koji je ruski predsednik najavio 9. aprila, završava se u ponoć po lokalnom vremenu u nedelju. Prethodni predlozi za produženje primirja koje je iznosio Zelenski, prema navodima, nisu bili prihvaćeni od strane Moskve, ali je Kijev ovog puta pristao na privremeni prekid sukoba.

Međutim, tokom 32-časovnog primirja povodom obeležavanja Uskrsa po julijanskom kalendaru, obje strane su se međusobno optuživale za kršenje dogovora. Prema zvaničnim izjavama, zabeleženo je više od hiljadu napada dronovima i granatiranja u nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu u subotu.

“Sve dok Volodimir Zelenski nema hrabrosti da preuzme ovu odgovornost, specijalna vojna operacija će se nastaviti nakon isteka primirja”, izjavio je Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika.

Istraga o navodnim kršenjima primirja je u toku, a situacija na terenu ostaje napeta.

Premijer Mađarske istakao da će Ukrajina omogućiti nastavak isporuke nafte odmah po završetku parlamentarnih izbora

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da će naftovod ‘Družba’, kojim se ruska nafta transportuje do Mađarske preko Ukrajine, ponovo biti pušten u rad odmah nakon završetka parlamentarnih izbora u toj zemlji. Orban je u odgovoru na pitanje agencije naveo da očekuje da će Ukrajinci omogućiti nastavak isporuke već sledećeg jutra nakon izbornog procesa.

Budimpešta je više puta optužila Kijev za mešanje u predizbornu kampanju u Mađarskoj, posebno ukazujući na obustavu rada naftovoda ‘Družba’. Kao odgovor na ovu situaciju, Mađarska je blokirala usvajanje 20. paketa antiruskih sankcija Evropske unije, kao i dodelu kredita Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra.

Orban je naglasio da očekuje pobedu na izborima i povratak normalizacije energetskih tokova odmah po završetku izbornog procesa. ‘Pobedićemo na izborima i već sledećeg jutra Ukrajinci će ga otvoriti’, rekao je Orban, ukazujući na direktnu vezu između političkih dešavanja i energetskih pitanja u regionu.

Zvanični izvori navode da je naftovod ‘Družba’ jedan od ključnih pravaca za snabdevanje Mađarske naftom, a aktuelna blokada izazvala je zabrinutost u vezi sa stabilnošću energetskog snabdevanja. Mađarska vlada nastavlja da insistira na rešavanju ovog pitanja u okviru evropskih institucija.