Promene u prikupljanju medicinskih podataka nakon zabrinutosti za privatnost

U sklopu kontroverznog plana Trumpove administracije, Agencija za personal počinje sa prikupljanjem medicinskih zapisa miliona federalnih radnika i penzionera, kao i članova njihovih porodica. Ova promena stupa na snagu 24. jula, a agencija će koristiti pseudonimizaciju identiteta osiguranika.

Detalji novog sistema prikupljanja podataka

Prema objavi Agencije za personal, identiteti osiguranika biće pseudonimizovani, što znači da će imena, adrese i brojevi socijalnog osiguranja biti uklonjeni pre nego što analitičari agencije pregledaju nove obimne setove podataka o zdravlju. Godine rođenja osiguranika će se zadržati, a tehničko osoblje agencije dobiće ID brojeve članova koje će pretvoriti u različite, jedinstvene brojeve pre njihovog izdavanja drugom osoblju.

Međutim, agencija zadržava pravo da ponovo identifikuje zapise. Šezdeset pet osiguravajućih kompanija biće obavezne da rutinski šalju detaljne podatke o zdravstvenim uslugama plaćenim kroz programe Federalnih zaposlenih zdravstvenih beneficija i Zdravstvenih beneficija poštanskih službi.

Pogled na šire implikacije

U svojoj najnovijoj objavi, OPM tvrdi da je ogromna količina podataka neophodna za otkrivanje prevara i preplata u FEHB i PSHB programima, koji godišnje koštaju oko 80 milijardi dolara. Promene su usledile nakon što su privatnost i sigurnost podataka postale glavne brige među osiguravajućim kompanijama i demokratama koji su tražili da se plan odbaci.

Strateški dijalog donosi novu fazu u odnosima, s posebnim naglaskom na energetsku saradnju i regionalnu stabilnost

Prvi strateški dijalog između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije označio je značajnu promenu u američkoj politici prema Zapadnom Balkanu. Ovaj događaj održan je 17. jula u Vašingtonu, a prema saopštenju, usmeren je ka jačanju partnerstva i unapređenju bilateralnih odnosa. Posebno je istaknuta važnost pitanja zaštite manjina na tzv. Kosovu, što dodatno osvetljava novu dinamiku u regionalnim odnosima.

Strateški dijalog donosi promene u odnosima

Zahvaljujući ovom dijalogu, Sjedinjene Američke Države i Republika Srbija otvorile su novo poglavlje saradnje. Američki Stejt department nazvao je ovaj dijalog „novom erom“ u odnosima dveju zemalja. Prema istom izvoru, razgovori su vođeni sa ciljem produbljivanja partnerstva i fokusirani na oblasti od zajedničkog interesa. Do sada su bilateralni odnosi bili opterećeni pitanjem statusa tzv. Kosova i nasleđem iz devedesetih godina. Međutim, događaji iz jula ukazuju na promenu tog pristupa, a posebna pažnja usmerena je na zaštitu manjina na teritoriji tzv. Kosova.

Energetika kao ključna tačka saradnje

Konkretni rezultati dijaloga najviše su postignuti u oblasti energetike. Sjedinjene Američke Države i Srbija saglasile su se da unaprede zajedničku energetsku infrastrukturu i regionalnu bezbednost. Projekat reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ izdvojen je kao glavna oblast buduće saradnje. Ova inicijativa donosi mogućnost modernizacije srpskog energetskog sistema i doprinosi energetskoj nezavisnosti i diverzifikaciji izvora energije na Balkanu. Osim toga, ovakav pristup ima potencijal da utiče na stabilnost celog regiona.

Nove inicijative i međunarodna saradnja

Pored energetike, Srbija je pristupila Artemis sporazumima, što pokazuje širenje saradnje i na druge oblasti. Iako detalji o daljim koracima nisu objavljeni, naglašeno je da ovaj strateški dijalog otvara prostor za dodatne zajedničke projekte. U međuvremenu, naglasak je ostao na obavezi tzv. Kosova da zaštiti sve manjinske zajednice, što je deo novih zahteva u okviru američke politike prema regionu. Takođe, ova promena odnosa može imati dugoročne posledice na regionalnu stabilnost i dalji razvoj dijaloga.

Kroz ovaj dijalog, Sjedinjene Američke Države i Srbija su se pozicionirale kao partneri u periodu promena, dok se od tzv. Kosova očekuje veća odgovornost prema manjinskim zajednicama. Očekuje se da će naredni sastanci dodatno definisati oblasti saradnje i produbiti međusobno poverenje.

Investitori u svetu prate geopolitički razvoj, dok su berzanski indeksi i cene ostalih energenata takođe u fokusu.

Cene energenata beleže značajne promene jer je cena nafte Brent porasla iznad 94 dolara po barelu nakon što su novi sukobi na Bliskom istoku uzdrmali globalno tržište, prema saopštenju. Nafta Brent zabeležila je rast od 3,99 odsto, dostigavši 94,664 dolara po barelu u 9.45 časova. Cena američke nafte WTI porasla je za 4,13 odsto i iznosila 87,793 dolara po barelu.

Prema saopštenju, investitori su reagovali na povećan geopolitički rizik nakon što je Teheran odgovorio napadima na američke vojne ciljeve u regionu. Zbog toga su očekivanja o mogućem primirju ili diplomatskom rešenju smanjena, što se odmah odrazilo na cenu nafte Brent. U međuvremenu, evropski berzanski indeksi su uglavnom zabeležili rast.

Kretanje berzanskih indeksa i energenata

Nemački DAX indeks porastao je za 0,34 odsto, dok je francuski CAC 40 zabeležio rast od 0,37 odsto. Britanski FTSE indeks povećao se za 0,11 odsto, dok je moskovski MOEX pao za 0,68 odsto. Osim toga, evropski fjučersi gasa za avgust su na otvaranju amsterdamske berze TTF dostigli cenu od 59,8 evra za megavat-sat.

Cena zlata takođe je porasla na 4.119,36 dolara za trojsku uncu, a vrednost pšenice pala je na 6,8108 dolara za bušel, što odražava promene na tržištu osnovnih roba. U međuvremenu, vrednost evra prema dolaru na valutnoj berzi Foreks iznosi 1,14126 dolara.

Uticaj izveštaja kompanija i američkih berzi

Nakon zatvaranja američkih berzi, očekuju se izveštaji o zaradi kompanija Alphabet, Tesla i IBM, koji bi mogli imati uticaj na dalja kretanja globalnih berzi. Prema poslednjim podacima, američki berzanski indeks Dow Jones porastao je za 0,74 odsto i iznosi 52.224,64 poena, S&P 500 se povećao za 0,89 odsto na 7.509,20 poena, dok je Nasdaq zabeležio rast od 1,29 odsto na 25.837,21 poen.

Cena nafte Brent ostaje u fokusu investitora, a naredni period doneće nove podatke o eventualnim promenama na tržištima, zavisno od razvoja situacije na Bliskom istoku i rezultata izveštaja najvećih svetskih kompanija.